Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DVE DECENIJE RADIO-TELEVIZIJE KiM

Signal slobode, vere i profesije

Dvadeset godina RTV KiM je živa slika stvarnosti Kosova i Metohije i jedan od najboljih odgovora koji je novinarstvo moglo da pruži u ovom nemirnom vremenu
Са свечаности поводом годишњице РТВ КиМ (Фо­тографије РТВ КиМ)

Sve je počelo tačno pre dvadeset godina. Pao je dubok sneg na Kosovu i Metohiji. Ispod nakrivljene „pečurke” propalog Gradskog saobraćajnog preduzeća Priština prtinu je napravio švedski oklopni guseničar parkiran u centru srpskog sela Čaglavica. Ljudski tragovi vodili su u Dom kulture, u tri prostorije i veliku hladnu neosvetljenu salu odakle se 17. decembra 2000. prvi put čulo: „Slušate KiM radio!”

S prvog sastanka redakcije pamte se samo oči u polumraku: Marijana, Tanja, Siniša, Vlada, Ivica, Nektarije... Nema struje, agregat „drži” predajnik, miksetu i nekoliko računara.

„Imali smo uspone i padove. Međutim, kada se sagleda ceo kontekst proteklog perioda, naš medij se sve vreme razvijao. Potekao iz ove redakcije ili je ’pio sa ovog izvora’, na neki način i danas nešto znači u nezavisnom novinarstvu na Kosovu”, smatra direktor Isak Vorgučić.

Odgovarajući na hermetičnu geto izolaciju, Srbi su otvorili desetine improvizovanih seoskih radio-stanica koje su se, većinom, mogle čuti nekoliko kilometara u prečniku. Zajedno su savršena izolovanost i vesti svetskog značaja koje nestaju, gotovo bez odjeka. Na sceni je „nova realnost”: strah i život izvan gradova, ubistva, otmice, a između sela stalni i ponižavajući pretresi, punktovi, žica, glasine i laži, vojske i oružje. Internet je u limenom kontejneru u školi „Kralj Milutin”, nema telefona, a najsigurniji signal je na gomili kamenja iza oltara manastira Gračanica. Na njoj je najčešće otac Sava Janjić. Srpska pravoslavna crkva traži različita rešenja da se čuje glas s ovog prostora – jedan od tih glasova je i KiM radio.

Unutar redakcije se grčevito i brzo uči, lome se strahovi, kreću rasprave, kasne plate, stižu prva redakcijska venčanja i ljubavi, odrasta se profesionalno u terorističkim napadima, u vestima koje konačno izlaze iz geta.

„Mogu li da odem do kuće, da spakujem dokumenta i fotografije, pa se odmah vraćam”, pitala je Marijana uoči nekog najavljenog haosa. Jovanka, pravi radijski glas, dobila je vizu za Norvešku i otuda javila kako se – sa svojom decom dugo i bez cilja – konačno vozi autobusom gradskog saobraćaja. Budimir je hrvatskog političara Vladimira Šeksa u programu najavio kao „predsednik Sabora Vladimir Seks”. Spasoje je prepadao, izmišljao i pravio šale, a Ivana je voleo mikrofon... Maja, Tanjica, Tijana, Ćirko čudesnog glasa u večitoj svađi s terenom, Bojan je imao strah od svog talenta, Zorica je od stresa odustajala mnogo puta, a ostaće zauvek u profesiji, Violeta je mitropolita Amfilohija u Deviču pitala: „Otkud vi ovde?!” Čitavog života će pamtiti njegov jednosatni odgovor, na mrazu devičke hramovne slave! Kao ispomoć u čitanju Dnevnika, Živojin je dva puta rekao: „Trista rudara poginulo je na jugu Srbije”, umesto „na jugu Rusije”, i to na samom početku emisije. Milica je sada lice televizije sa nacionalnom frekvencijom.

„Ovo je u neku ruku i moj rođendan jer sam ovde proveo oko sedam godina, bio sam deo ove medijske kuće i imao sam tu sreću da sam ovde imao od koga šta važno i bitno da naučim i možda sam i najviše naučio o novinarskoj profesiji upravo ovde i KiM radio će zapravo ostati uvek deo mog profesionalnog života”, izjavio je juče na svečanosti Budimir Ničić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije i predsednik UNS-a na Kosovu. On je ispred Udruženja novinara Srbije uručio plaketu povodom jubileja.

Popadija Vanja Krstić održala je na radiju uživo prvi koncert harfe. Nekoliko meseci kasnije njen suprug Saša dobio je parohiju u Goraždevcu. Prevezeni su radijskom „ladom nivom”, na koju je natovarena ogromna harfa. Iza njih je, u pratnji, bio švedski oklopnjak i vojnik na kupoli za mitraljezom.

Vatra pogroma 17. marta 2004. dodirnula je svakog pojedinačno, a novinari Japanske nacionalne televizije snimili su stradale slušaoce kako prate vesti KiM radija i kako mu veruju.

Čika Novica iz obezbeđenja je u svim vestima čekao samo jedno – povratak svog sina Zorana. Oteli su ga 1999. iz njihove domaćinske kuće u Slovinju i još se nije vratio.

„Izvinite, je li ovo KiM radio? Ja sam iz Prištine, ne mogu da idem u crkvu. Praznicima i nedeljom supruga i ja ustanemo, uključimo radio, slušamo vaš verski program i molimo se Bogu. Mogu li da ostavim prilog za radio?” Taj dar je najvažnija i trajna imovina radija.

Na kraju sve se pretvorilo u veliki mozaik profesionalaca, u putovanje dugo dvadeset godina, u njemu se na slobodi i u strahu rađala istina i profesija. Ako vas nekad na ulici nešto pitaju neki mladi ljudi – Milena, Marija, Aleksandra, Živorad, Perica… – nemojte ih odbiti, oni će govoriti o vama, njih u redakciji čeka večito namršteni urednik Goran.

„Nikako ne treba zaboraviti činjenicu da je veliki broj naših kolega, koji se i dan-danas uspešno bave ovim poslom u različitim redakcijama ili institucijama, napisao svoje prve tekstove i usnimio svoje prve priloge baš ovde, u KiM radiju, odnosno RTV KiM. Tu bih dodao i odbranu prava na jezik, te odbranu prava na slobodno mišljenje”, smatra urednik RTV KiM Goran Avramović.

Juče nije bilo snega, ali su tragovi svih ovih dvadeset godina ostali u KiM radiju. U njegovoj arhivi, publici, novinarima, imenu i vrednostima prepoznaje se kakav su trag ostavile vlasti, kakvi su tragovi profesionalca, dokle su i čijim tragovima krenuli i stigli Srbi, stranci i Albanci.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Витомир Комарчевић
Zdravlja, Sreće i Veselja! Izdržite braćo mila! Neka je Bog s vama!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.