Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Srbiji će maske nadživeti koronu

Iako su apsolutnoj vlasti uglja godine odbrojane, još mnogo jeseni i zima ćemo udisati svakojake štetne čestice
(Фото Пиксабеј)

S nadiranjem vakcina iz nekoliko pravaca, postalo je jasno da će korona izgubiti svetski rat, ali da je bezuslovna kapitulacija još daleko. U našem „građanskom ratu“ s aerozagađenjem (koji je počeo mnogo pre kovid-okupacije) takođe je jasno da su apsolutnoj vlasti energetike uglja godine odbrojane, ali da ćemo do konačne pobede još mnogo jeseni i zima udisati svakojake štetne čestice.

Na Međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama, održanoj 12. decembra, predsednik Vučić je istakao da će Srbija do 2050. postati niskougljenično društvo. Manje oslanjanje na ugalj i naftne derivate „poboljšaće kvalitet vazduha i imati pozitivni uticaj na zdravlje ljudi“, poručio je predsednik Srbije.

Nova strategija predočena je bez ograda i vremenski je oročena, ali daleko od toga da ovdašnji ekološki pokreti već mogu da razviju zelenu zastavu pobede.

– Oko 60 odsto naših izvora energije počiva na uglju. Zaliha lignita imamo za još najmanje 30 godina i tog resursa se nećemo i ne možemo odreći – kaže prof. dr Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS-a i predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Nevolja je što u lignitu iz kostolačkog i kolubarskog basena spavaju „zli duhovi“ štetnih, pa čak i kancerogenih jedinjenja i čestica, koji se oslobađaju sagorevanjem u termoelektranama, toplanama, individualnim ložištima... Zato energetski pejzaž Srbije, naročito tokom grejne sezone, izgleda kao da je oslikan s „pedeset nijansi crne“. Toga smo kolektivno postali smo svesni krajem prošle godine, kada su se u izveštajima specijalizovanih međunarodnih sajtova među gradovima s najvećim aerozagađenjem našli Beograd, Valjevo, Niš, Novi Sad, Kosjerić, Smederevo... Da je država i pre ove internet dojave znala u kom grmu leži zec, priznala je i premijerka Ana Brnabić. Kako je nedavno izjavila, problem zagađenja vazduha u Srbiji je višedecenijski, ali se radi na njegovom prevazilaženju. To potvrđuje i profesor Kovačević:

– U obrenovačkoj termoelektrani se ulaže u postrojenja za odsumporavanje i eliminaciju azot-dioksida i praškastih čestica. Novi kapaciteti u Kostolcu imaju sve propisane filtere i sisteme za zaštitu vazduha. Tehnologija napreduje i ta nova postrojenja su ekološki prihvatljiva – ističe naš sagovornik.

On naglašava da je „ozelenjavanje“ ekonomije uglja spor i skup proces, a da dodatni balans predstavlja i takozvana prljava industrija.

– Jeste da zapošljavamo ljude u Boru i Smederevu, ali je cena veliko zagađenje – priznaje prof. Branko Kovačević.

Nekoliko narednih decenija, dakle, proteći će u balansiranju između očuvanja zdravlja stanovništva i nužnosti opstanka ekonomije. To neodoljivo podseća na hamletovsku dilemu iz aktuelnog talasa kovida 19. S tim što ne postoji vakcina koja bi nas odbranila od zagađenog vazduha, niti ćemo steći kolektivni imunitet na štetne čestice. I zato, sva je prilika da će zaštitne maske u Srbiji – nadživeti pandemiju. Barem dok čistiji vazduh ne bude zavisio od vetra, već od alternativnih izvora energije koji će potisnuti fosilna goriva.

– Gradove guši i zagađenje iz saobraćaja, javni prevoz i komunalni transport moraju da se prestroje na električna vozila.  Zapustili smo i proizvodnju biomase, koja je takođe energent. Imamo i geotermalne vode u Vojvodini i na jugu Srbije. To je potencijal za elektrane, a može da se koristi i za grejanje staklenika, kao u Mađarskoj. To su velike investicije, ali se isplate na duže staze. Recimo, Beograd može da se greje toplom vodom iz TE „Nikola Tesla“, umesto da se ona ispušta u Savu i uništava biljni i životinjski svet u reci. Sa ostvarenjem te ideje se počelo devedesetih pa se stalo, sada se s Kinezima radi na obnovi tog projekta – otkriva naš sagovornik.

Kada je reč o „svetom ekološkom trojstvu“ voda-sunce-vetar, profesor Kovačević kaže da je hidropotencijal naš najveći izvor obnovljive energije, ali da se s njim mora krajnje pažljivo postupati.

– Slučaj s mini-hidroelektranama je pokazao do čega dolazi kada se radi nestručno, bez nadzora, bez uključivanja eksperata raznih profila koji bi sagledali širi ekološki i socijalni kontekst. Stručni aspekt je kod nas izgubio na značaju, veliki je upliv politike tamo gde ne bi smelo da ga bude – upozorava prof. dr Branko Kovačević.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nemanja
Da se ne pravimo ludi, svi znamo u cemu je problem. Nekvalitetan i jeftin ugalj, pun jalovine, koji se ne kontrolise i za ciju distribuciju su zaduzeni stranacki udarnici
Боро
Да је овој држави заиста стало до очувања природе и уштеде енертије, дозволила би грејање породичних бојлера, тј догревање зими, на кућни развод цеви даљинског грејања, а не би то кажњавала као највећи грех против државе. Само тим малим чином би имали можда и 1-3% уштеде, што уопште није за бацање.
MileR
Nisu problem ložišta uglja nego je problem ugalj. Kao što reče jedan komentator, ne sećam se da je toliko zagađenje bilo pre deset, dvadeset i više godina. Sada nam je kriva i košava što ne duva, ali se sirovost lignita u prodaji i dalje ne kontroliše.
Мунгос
Много је Српских рудара погинуло у рудницима угља, копајући тај мрски угаљ који је ево уништио ваздух изнад Србије. Нису ни били свесни тога. Ајде тог ваздуха изнад Србије, него тај угаљ је уништио и ваздух високопоштоване Европске Уније.
Саша Микић
Гинули су рудари и на отвореним коповима, а највише у рударским окнима. Баш из тих рударских окана долазио је квалитетнији угаљ, који није толико загађивао ваздух, али неком није одговарало да се копа тај угаљ, па су рудници полако затварани. Остао је лигнит, који је један од најлошијих угљева и са високим процентом сумпора. Приликом сагоревања таквог угља, био он пречишћен или не, настаје сумпордиоксид чији ''мирис'' осећамо у београдском и ваздуху других градова.
Мунгос
Тек сам сада схватио да је проф. Бранко Ковачевић ангажован да промовише минорну електричну енергију произведену у ветропарковима.
Милош
Није, није... него још 15 електрана на Дрини. Знам. Звучи шашаво док не буде и у дневнику.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.