Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MIODRAG MAJIĆ, sudija i pisac

Svaki dan valjalo bi započeti pokajanjem

Nehumanost društva u kojem proživljavamo ovaj čudni vek čini da, čak i kada smo uvereni u ispravnost, činimo neljudska dela
(Фото Далибор Даниловић)

Posle bestselera „Deca zla“, koji je za godinu i po dana pročitalo oko 130 hiljada ljudi, i zbirke pripovedaka „U ime naroda“, novi roman Miodraga Majića „Ostrvo pelikana“, u izdanju „Vulkana“, u fokus smešta mladi romski par. Idila zaljubljenih biva ubrzo završena pošto je mladić optužen za obljubu maloletnice, dok sudija, koji ga oslobađa, ostaje osramoćen u medijskom linču, kao pedofil i nasilnik nad pravima Roma na pošteno suđenje. Viši sud donosi novu presudu i smešta mladog čoveka u zatvor, koji mu donosi samo patnju i nasilje, baš kao i njegovoj voljenoj Ajši. Posle Ajšinog samoubistva, novinarka žute štampe, koja je zbog svojih tekstova postala odgovorna za više uništenih života, suočava se sa sudijinim gnevom, ali i sa sopstvenim demonima...

Miodrag Majić sudija je Apelacionog suda u Beogradu, doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast, a učestvovao je u izradi zakona u ovim oblastima. Dobitnik je više nagrada.

Dva poziva, pravnički i novinarski, koji bi trebalo da imaju utemeljenje u istini, činjenicama i odgovornosti prema rečima, u vašem romanu preokrenuti su u svoje suprotnosti. Kako i zašto se to dogodilo?

Pravo pitanje je možda - kako i zašto nam se to dogodilo. Kako se dogodilo to da sudijama i novinarima ovde više niko ne veruje? Kako smo došli do toga da su, ako su časni, predstavnici dve najčasnije profesije prinuđeni da, pri susretu s građanima, obaraju glavu? I čemu se može nadati društvo koje sumnja u ljude zadužene za utvrđivanje istine i njeno saopštavanje? Roman je u tom smislu samo uronjen u ovdašnju zbilju. Kroz priču o tragediji dvoje mladih, on svedoči i o tragediji dve profesije - o istini koja nas opominje da je nemoguće dugo zataškavati i ne sprečavati zlo i istovremeno se nadati da će ono samo od sebe nestati. A i mi sudije i vi novinari smo predugo ćutanjem bili saučesnici zla. Pitanje je zašto se onda stalno iščuđavamo, pretvarajući se da postoje neke druge kolege koje nisu među nama, a koje su dozvolile da se sve ovo dogodi.

Kaže se da mrtva usta ne govore, ali mlada Romkinja, umrla nevina žrtva, progovara već na početku knjige. Zašto ste joj dali reč i da li ste nekada u sudskoj praksi poželeli da se tako nešto nadrealno dogodi?

Najpre, spadam u one koji nisu u toj meri uvereni u jasnu podelu na „ovdašnji” i „tamošnji” svet i u to da su njihova eventualna preplitanja nužno nadrealna. I danas premalo znamo o postanju, tajni života i smrti, selidbi duše i energije da bismo bili tako nadobudni. A nadobudnost je u osnovi svih kategoričkih sudova, pa i onog o prevlasti materije nad duhom. No, i da nije tako, uveren sam da se valja potruditi kako bi se povremeno čuli i mrtvi. Ne činimo li slično uvek kada se zapitamo šta bi pokojna majka rekla kada bismo joj predočili neku našu nakanu? Ili, kada kao sudije, cenimo težinu patnji koje je žrtvi naneo ubica? U romanu, Ajša je zapravo jedini pravi sudija. Mrtva, ona sudi nama koji verujemo da smo još uvek živi. Mi smo u romanu na optuženičkoj klupi, čiju neminovnost negiramo.

Dva glavna lika doživljavaju velike preobražaje. Verujete li u moć istinskog pokajanja i u realnosti, kao i u to da čak i neprijatelj može da donese smirenje?

Verujem  da izmirenje s neprijateljem uvek donosi smirenje. U prirodi izmirenja je razumevanje nekoga ko je drugačiji, čak i nekoga ko nas najviše iritira, kog najviše ne podnosimo. Kažu da je ono što kod drugih najteže prihvatamo upravo ono u čemu prepoznajemo sebe. Zato je pokajanje jedini način da čovek izraste i tako prevaziđe limite koje mu nameće ego. Naročito danas, kada smo u većoj ili manjoj meri svi okrenuti sebi i prizemnim, egzistencijalnim potrebama. Nehumanost društva u kojem proživljavamo ovaj čudni vek čini da, čak i kada smo uvereni u ispravnost, činimo neljudska dela. Govorimo zlo o ljudima, okrećemo glavu od patnje koja je svuda oko nas, preskačemo ubijene u tržnim centrima u potrazi za boljim komadima junetine... Zato bi svaki dan valjalo početi  pokajanjem.

Vaše junake karakteriše snažna podsvest, oni mnogo sanjaju i imaju simbolične vizije. Postoji li uteha da zločince bar muči savest, ako i ne odgovaraju pred zakonom?

Iz iskustva mi je poznato da većinu ljudi muči savest. Čak i one koje smatramo najudaljenijima od Boga i koje nazivamo zločincima. Samo su mehanizmi anesteziranja savesti različiti. Obično su to racionalizacije - morao sam jer je to moj vekovni neprijatelj, neko ko bi ubio mene da ja nisam njega, neko ko mi je zatro porodicu, neko ko je i sam zločinac… Prirodna težnja čoveka je da očuva taj balans u sebi, a ovaj biva najozbiljnije narušen kada se čini zlo. U pokušaju očuvanja čistote duše, budisti idu tako daleko da paze da slučajno ne zgaze insekta. Ali savremena civilizacija nas uči da je sve dozvoljeno kako bi Mamon bio namiren. Zato su tu kompenzacije. Međutim, ne treba živeti u zabludi da se sve ovo dešava samo u svetu onih koje nazivamo zlikovcima. Iste mehanizme pokreću i oni koji sebe smatraju ispravnima, ljudi sa ove strane zakona, a među njima su i mnogi koji zakone donose i primenjuju. Tako pomenute kolege ćute i pristaju na izdaju profesije i morala, opravdavajući sopstvene postupke time što imaju decu, kao da ih drugi koji to ne čine nemaju! To ipak znači da ih muči savest. A savest je najgori tiranin. Kada predugo muči, to se obično završava loše po čoveka. Zato većina pokušava da zavara tog sudiju u sebi.

S jedne strane, ova priča ukazuje na apsurd sudbine, ali sa druge, govori o surovoj logici života da onoga koji pada treba još i gurnuti. Da li se negde te stvari ukrštaju?

Ukrštaju se u novodobnom čoveku, šrafu te zastrašujuće orvelovske konstrukcije, u pojedincu koji prihvata da bude poluga sistema kakav god on bio, izvršiocu koji, pod  njegovim okriljem i zaštitom, lakše šalje pripadnike sopstvene vrste u purgatorijum. Tako je nastao Aušvic, tako smo dobili gulage, gole otoke, čistke… Tako i danas, na mig imperatora, odsecamo jedni drugima glave u medijskoj areni. Gadna vremena rađaju gadno u ljudima, na površinu izbija animalna priroda i potreba da se za opstanak bori ne kao čovek već kao zver. Zato je zadatak svih da se borimo za humanije, poštenije doba.

Vaš sudija je vođen ljudskim rezonom kada presuđuje članu manjinske zajednice. Jesu li takvi članovi društva često „monete za potkusurivanje“?

Nažalost, oni su to redovno. Između ostalog, roman pokušava da natera čitaoca na preispitivanje. Da se zapita i zamisli, što najređe radimo. Opredeljujemo se na osnovu tvita, sudimo na osnovu naslova, rukovode nas utisci i simpatije... A u zavisnosti od položaja u hijerarhiji u lancu ishrane, naši potezi mogu uticati na sudbine miliona! Zato je potrebno zastati i razmisliti, nije li i ono što činim u uverenju da je reč o korisnom delu, zapravo put u pakao za onoga kojem je „lek” namenjen. Raduje me što su mnogi moji čitaoci prepoznali ovu poruku i što je jedno od najčešćih pisama koje dobijam ono sadržine: hvala Vam što ste me promenili!

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pravda
Divno rečeno: Pravo pitanje je možda - kako i zašto nam se to dogodilo. Kako se dogodilo to da sudijama i novinarima ovde više niko ne veruje?.. Kako smo došli do toga da su, ako su časni, predstavnici dve najčasnije profesije prinuđeni da, pri susretu s građanima, obaraju glavu? I čemu se može nadati društvo koje sumnja u ljude zadužene za utvrđivanje istine i njeno saopštavanje? Roman je u tom smislu samo uronjen u ovdašnju zbilju... Setimo se samo Spomenke Jović, voditeljice Dnevnika RTS
Maja
Lepo. Sad da se cenjeni sudija prihvati rak rane pravosuđa i države, višedecenijska krađa dece iz porodilišta i prodaja. Ali znam da neće. Nije to ni unosno ni na liniji.
deda petko
Браво, браво.Чланак за још једну Божићну поруку. Уједно је то порука, да почемо са искреним покајањем код себе а онда као нација.Колико је зла нането у Србији са разним пресудама по законима које су писали комунисти , судили по налогу комуниста и изводили(убијали и отимали) по налогу комуниста.Мртве не можемо оживети али можемо данас исправити неправду. Како ? Све комунистичке законе по којима се је то радило преиспитати и прогласити ништавним. Вратити жртвама достојанство .
asinus
Sustina problema je da je ljudska rasa zaglavljena u corsokaku evolucije. Sve ostalo u prirodi je savrseno. Zbog toga imamo nagon za unistenjem svega sto nas okruzuje, ukljucujuci i nas same. Postoje filozofije, kao budizam, koje su to shvatile i pokusavaju da nas osveste na nasem putu unistenja. Zivotinja ubija jer mora, a covek jer moze i uziva u tome. Cela ljudska civilizacija je posvecena kultu smrti, a ko se tome protivi, mora da nestane. Primera je bezbroj.
Jovan
Bravo za intervju. Nadam se da će u našem pravosuđu biti više ovakvih sudija i da će ljudi poput Miodraga Majića imati više prostora u medijima

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.