Napred – u prošlost

Po mnogim pokazateljima čovečanstvo će u 21. vek stupiti tek sa dolaskom 2021. godine. Na stranu šta pokazuju brojke na kalendaru, sve što se dešavalo u protekle dve decenije bilo je samo uvod u epohu u koju upravo stupamo. A ono što nas u njoj čeka isuviše podseća na vremena koja ne pamte ni naši dedovi, i o kojima saznajemo tek iz davno ispisanih knjiga.

Istini za volju, i prethodni, 20. vek, stigao je sa nešto zakašnjenja. Desilo se to 7. i 8. novembra (po tada važećem kalendaru) 1917. kada je u Petrogradu, u Rusiji, izbila Oktobarska revolucija posle koje svet više nikada nije izgledao kao pre. Pomenuti događaj, mada u suštini reakcija na ratne probleme carske Rusije, izneo je na svetsku scenu komunistički pokret koji se vremenom proširio na veliki deo naše planete.

U decenijama koje su usledile uticaj velikih uglavnom je bio koncentrisan u SAD i na zapadu Evrope. Ovo je pomenutima omogućilo da vode ratove, kako protiv onih koji nisu spadali u njihovo društvo, tako i međusobno. Posle svega, neke stvari su se iskristalisale: Nemačka predvođena nacistima polako je uzimala Evropu pod svoje, Rusija je u okviru Sovjetskog Saveza kontrolisala istok. Amerika je vodila svoju politiku uzimanja para i od jednih i od drugih. Ostatak sveta je uglavnom tavorio u nemaštini…

Tragedija Drugog svetskog rata i godine koje su usledile pružili su novi pogled na stvarnost, nudeći istinsko zajedništvo kao univerzalno rešenje. Nažalost, i ova nada je umrla onog trenutka kada je postalo jasno da su stari društveni obrasci, oni od pre ruskog Oktobra, previše dugo stvarani da bi tek tako zamrli. Povratak u prošlost kao da je postao neminovan.

Sa čime onda ulazimo u novo doba? SAD sa svojom anarhističkom demokratijom i Velika Britanija sa ocvalom monarhijom uvučenom u bregzit jasno su stavile na znanje da još dugo nameravaju za sebe da zadrže neka prava koja drugima ne tolerišu, i da neće odustati od samoproklamovane „izuzetnosti”.

Parola: „Evropa do Vladivostoka”, koja je budila nadu, brzo je utihnula. Nemačka, ponovo ujedinjena i moćna, nametnula se državama Starog kontinenta kao jedini lider, potisnuvši u svojoj nadmenosti uvek neodlučnu Francusku. Jedino što preti da poremeti planove političara u Berlinu mogla bi da bude egzistencijalna vezanost za energente koji im stižu sa istoka, iz Rusije. Ali čak i da u Moskvi, iz samo njima znanih razloga, odluče da svoja prirodna bogatstva preusmeri na neku drugu stranu, npr. ka Kini, Indiji, Turskoj, koja je sve više u naletu, Nemačka neće mnogo oklevati da, uprkos istorijskim lekcijama, za njima posegne i ratom. Naravno, ovaj put potpomognuta NATO-om ili zamišljenom evropskom armijom.

Rusija se od dolaska Vladimira Putina, polako ali temeljno, vraća carskom duhu. Nedavna odluka parlamenta u Moskvi da u zakon o izboru predsednika ubaci klauzulu po kojoj bi aktuelni šef države mogao na isto mesto da se kandiduje i 2024. jasno govori da je najvećoj zemlji na svetu car – suđen. Pa makar bio i izborni. Nakon velikog povratka crkve u život prosečnog Rusa na tom putu više ništa ne stoji. „Uspavani medved” nastaviće svoj dremež uz povremeno pogledanje ka susednoj Kini uvek spreman da skoči na odbranu. Ali ovaj put daleko moćniji nego u svim prethodnim carskim inkarnacijama. Ni Kina neće odustati od svog puta koji je zacrtan neophodnošću da se milijardu i po njenih stanovnika izvuče iz vekovne bede. Sada već uveliko osnaženih sposobnošću savladavanja najsavremenijih tehnologija, kako na civilnom tako i na vojnom planu. Moglo bi se čak reći da dalekoistočni džin u novi vek ulazi bolje pripremljen od svojih konkurenata i s pravom spreman da zauzme respektabilno mesto.

Ono što ni u proteklom veku nije našlo pravi odgovor je: kako se zaštititi od povremenih nekontrolisanih boleština, sposobnih da u kratkom periodu satru hiljade pa i milione ljudi. Ako idemo logikom ove naše priče o povratku u prošli vek podsetimo da je i on počeo veliko epidemijom. Reč je o španskoj groznici koja se pojavila pred kraj Prvog svetskog rata. U naletu između 1918. i 1920., zahvatila je oko 500 miliona ljudi ubivši, po nekim proračunima, čak 10 odsto obolelih. Valja se upitati da li će i kovid 19 sa kojim ulazimo u 2021. imati jednak učinak?

Ispada da je 20. vek protekao uludo. Izuzetan tehnološki napredak koji ga je karakterisao nije iskorenio nepravde usađivane stolećima pre. Nije obustavio ratove, pobedio glad, boleštine. Naprotiv, samo ih je modifikovao.

Još samo da se odnekud začuje – čarlston...