Malina utočište za tehnološki višak

Stupčevići kod Arilja – Ugrejalo sunce iznad rodom bogatog malinjaka u Stupčevićima kod Arilja, prosto prži. Unutra, među olistalim redovima, vruće kao u kotlu. Znoj sa berača samo kaplje. Bere i gazda malinjaka Savo Stanić, a i sezonci iz Kragujevca koje je unajmio. On domaćin, sa 50 ari pod krupnom malinom, oni u besparici, došli izdaleka da teškim radom šta zarade. Ali sudbina im donekle slična – i gazda Savo i njegovi radnici su u svojim firmama bili tehnološki višak.

– Odavno malinu imam, oko tri decenije, među prvima u Stupčevićima – priča za naš list gazda Savo, čovek, kako reče, sa dva imena. Kršteno mu je Dmitar, tako ga kum nazvao, ali kod kuće mu pre krštenja nadenuli ime Savo i sad ga svi tako zovu. – Nekad bila milina, kilo malina vredelo kao osam kila šećera, od čiste zarade sa deset ari malinjaka mogla da se kupi nova „lada“ ili traktor. Poslednjih godina gajim na 50 ari, oko 200 kilograma je prinos po aru, a sa tolikog prostora kad se odbiju rashodi teško da sam mogao bolja nova kola da kupim.

Gazda Savo je godinama bio zaposlen. Radio je kao kontrolor kliznih ležaja u ariljskoj Fabrici sita i ležaja. Malinom se bavio usput, kao način da dodatno zaradi. Ali, pre sedam godina u firmi postao „prekobrojan“, tehnološki višak, pa otišao na biro rada. Do penzije mu treba još tri godine. Živi od maline, samo se njome bavi. Kaže da je to veliki rad, cele godine ima posla, ali i zaradi se. Ove godine cena dobra, prelazi dva evra po kilogramu. Njegove mlađe manje zanimaju ovi poslovi, mora mnogo da se radi, dodaje.

U malinjaku mu sezonci iz Kragujevca. Otac sa dva sina i jedan njihov komšija. Zoran Lazović i sinovi mu Vladimir i Velimir, jedan svršeni srednjoškolac, drugi tek u srednju kreće. Zoran kao bravar radio u kragujevačkoj Fabrici automobila punih 26 godina, ugrađivao lamelu u „zastavu 128”, pre tri godine ostao bez posla, tehnološki višak. Beru oni neumorno, krenu u šest izjutra, pa do mraka, dok se vidi. Pauze su za doručak, ručak, nekad i kad su velike žege.

– Dan branja nije lak, ali navikli smo, mora se – veli Zoran dok u jednom redu bere crvene plodove i stavlja ih u gajbice. Sinovi rade kraj njega, ne zaostaju. – Potrebne su nam pare, treba im kupiti da se obuku, spreme za školu. Nisam ja od onih što leže kući i samo kukaju. Borim se da zaradim. Eto, od otpremnine sam kupio motornu testeru, stružem drva kome zatreba, pa radim i ove sezonske poslove.

Dnevnica u malinjaku je 1.000 dinara, plus hrana i prenoćište. „Gazdom smo zadovoljni, smeštaj nam je kao u hotelu, i veš nam peru, stvarno svaka im čast“, ne kriju radnici. „I ja sam zadovoljan njihovim radom“, dodaje gazda Savo.

Slažu se vlasnik malinjaka i radnici lepo, i u poslu i kad se odmaraju. Jedno ih, ipak, kao ponor deli. Budući da su osam dana kragujevački berači već ovde i da će još možda dve nedelje, dok traje berba, ostati, trojica Lazovića možda će da zarade ukupno sedamdesetak hiljada dinara. Novac koji će od predate maline naplatiti gazda Savo Stanić, koji je imao i prilično rashoda i ulaganja, možda će biti i 20 puta veći.