Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropska unija zabranjuje izvoz plastičnog otpada

Turska je postala glavno odredište za evropsko smeće otkako je Kina 2018. godine počela da zatvara vrata za uvozni plastični otpad
Про­тест про­тив пла­стич­ног от­па­да ис­пред Европ­ског пар­ла­мен­та у Стра­збу­ру (Фо­то EPA-EFE/Pa­trick Se­e­ger)

Od 1. januara članicama Evropske unije biće zabranjeno da izvoze plastični otpad u nerazvijene zemlje. Ova odluka Evropske komisije doneta je u okviru zelenog dogovora evropskog bloka kako bi se zaštitila životna sredina, jer izvezeni otpad, umesto da se reciklira, najčešće završava na deponijama.

Samo prošle godine EU je izvezla 1,5 miliona tona plastičnog otpada, uglavnom u Tursku Maleziju i Indoneziju.

„Nova pravila šalju jasnu poruku da EU preuzima odgovornost za otpad koji napravi. Ovo je važna prekretnica u borbi protiv zagađivanja životne sredine plastičnom ambalažom i prelaska na održivo ekonomiju u skladu sa ciljevima evropskog zelenog sporazuma”, kaže za „Dojče vele” Virginijus Sinkevičijus, evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo.

„Evropska vlada” je promenila uredbu iz 2006. godine i od sledeće godine biće dozvoljen, i to pod strogo određenim uslovima, izvoz takozvanog čistog otpada u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Ova odluka Brisela je odgovor na konferenciju Ujedinjenih nacija u Bazelu iz 2019. godine na kojoj je 187 zemalja potpisalo konvenciju o ograničavanju prekograničnog kretanja opasnog otpada kako bi se zaštitilo javno zdravlje ljudi. Prema podacima sekretarijata UN u Ženevi, od pedesetih godina prošlog veka do danas svet je proizveo otprilike 6,3 milijardi tona plastičnog otpada. Od te količine 12 odsto je spaljeno, manje od 10 odsto reciklirano, dok je više od 80 procenata bačeno na deponije. Uprkos svojim plemenitim „zelenim ciljevima”, EU i dalje reciklira manje od trećine svog plastičnog otpada. Ostatak spaljuje, odlaže na deponije ili izvozi u inostranstvo.

Turska je postala glavno odredište za evropsko smeće otkako je Kina 2018. godine počela da zatvara vrata za uvozni plastični otpad. Prema podacima Eurostata, od 2016. do 2019. izvoz ovog otpada iz EU skočio je za deset puta, pri čemu je samo Turska prihvatala četvrtinu tog otpada.

Ekipa AFP je nedavno obišla neke od ilegalnih deponija u južnoj Turskoj, na kojima su mogle da se vide tone odbačene plastične ambalaže iz popularnih britanskih supermarketa „Sejnberis” i francuskog proizvođača smrznute hrane „Pikard”. Novinari ove francuske agencije su na drugim lokacijama pronašli čitava brda plastičnog otpada i iz Italije i Holandije, a jedan deo je bio rasut i po okolnim kanalima.

„Građani EU moraju da znaju da poslednja stanica za smeće koji oni brižljivo razvrstavaju po kutijama za otpatke nije postrojenje za reciklažu”, upozorava profesor Sedat Gundogdu, sa Univerziteta Cukurova u turskoj provinciji Adana gde se nalaze neke od deponija otpada iz Evropske unije.

Dobar deo nepravilno uvezenog otpada koji se ne reciklira na kraju završava u turskim rekama koje se ulivaju u Sredozemno more. Direktor za plastiku „Grinpis Mediteran” Nihan Temiz Atas kaže da sve češće u moru i na turskim plažama nalaze ostatke plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu zbog čega poziva na njihovu totalnu zabranu.

Heng Kijah Čun iz ogranka „Grinpisa” u Maleziji kaže da je ilegalno odlaganje plastičnog otpada iz više od 19 zemalja sveta ostavilo neizbrisive posledice u ovoj državi jugoistočne Azije.

„Osim pandemije kovida 19,  zajednice u Selangoru i Kedahu imaju još jednog nevidljivog neprijatelja, hemijske zagađivače iz plastičnog otpada koji prete da da uđu prehrambeni lanac”, ističe  Čun.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.