utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 01.01.2021. u 09:00 Dejan Aleksić
PRAZNIČNA GEOGRAFIJA

Kad „pacifički Beograd” prvi dočeka Novu godinu

Ako bi se gledale samo pojedinačne zemlje sa približnim brojem stanovnika kao Beograd, prema poslednjem popisu, pandani bi bili Bahrein, Gvineja Bisao i Letonija
(Фото Н. Марјановић)

Kada pomalo mamurni i pospani posle novogodišnjeg slavlja i euforije prvog januara ujutro uključe TV, stanovnici Srbije u prvim izveštajima godinama čuju gotovo istu rečenicu: „Novu godinu prvi su dočekali stanovnici Samoe i Kiribatija.” Većina naših žitelja, sem onih koji su zaljubljenici u geografiju, ne zna gde se uopšte nalaze te države. U najboljem slučaju, eventualno znaju da su to tamo neke zemlje koje su od nas udaljene otprilike kao Australija.

Ali, ako bi se ova geografska priča pretvorila u zanimljivu geografiju, onda bi jedan podatak mogao da bude interesantan.

Samoa je svojevrsni Beograd na Pacifiku, makar kada je reč o površini. Jer, za svega nekoliko stotina kvadratnih kilometara manja je od našeg grada, a ima stanovnika otprilike kao najmnogoljudnija prestonička opština Novi Beograd. I maleni Kiribati posmatran iz beogradske prizme mogao bi se uporediti sa jednom gradskom opštinom – njegova površina za koji kvadratni metar manja je od dva Obrenovca i u toj pacifičkoj državi živi za desetak hiljada stanovnika manje nego u beogradskoj Rakovici.

Ako bi se poredila veličina užeg područja Beograda i nekih od najmanjih svetskih država, podaci govore da su po tome našem glavnom gradu najbliži Grenada, Sent Vinsent i Grenadini, kao i većini Srba znatno poznatija Malta. Ove države se prostiru na nešto više od 300 kvadratnih kilometara, koliko se računa da ima naša prestonica ako se posmatra samo centralni deo.

Ukoliko bi se u ovoj prazničnoj zanimljivoj geografiji gledalo šire područje grada, poređenje bi se promenilo. Pošto se kao ukupna površina šireg područja Beograda navode 3.222 kilometra kvadratna, po tom parametru naša prestonica nema tačno u kvadratni kilometar pandana među nezavisnim državama. Najbliži su joj Samoa sa oko 2.850 kvadratnih kilometara i Zelenortska ostrva sa oko 4.030 kvadratnih kilometara. Pa, ukoliko bi se Beograđani „izbezobrazili” i rešili da se otcepe od ostatka Srbije, na listi zemalja po površini naš glavni grad uglavio bi se baš između ove dve države.

Kada bi se posmatrao samo broj stanovnika i ako bi se u obzir uzeo poslednji popis stanovništva u našoj zemlji, zanimljiva geografija poručuje – u jedan Beograd stali bi stanovnici dvadesetak svetskih država poput Vatikana, Palaua, Naurua, Monaka, San Marina, Andore, Tuvalua, Lihtenštajna, Sent Kitsa i Nevisa, Maršalskih ostrva, Dominike, Sejšela, Tonge, Sent Vinsenta i Grenadina... Izuzimajući pomenute evropske mini-države, za većinu ostalih neevropskih mnogi stanovnici naše zemlje nisu čuli ili su čuli tek kada je u centar pažnje došlo priznanje Kosova i povlačenje priznanja njegove jednostrano proglašene nezavisnosti. Tonga je izuzetak. Ona je, ako nikog drugog, privukla pažnju bar srpskih ljubitelja, a pre svih ljubiteljki sporta, kada je zastavu ove zemlje pre četiri godine na otvaranju Olimpijskih igara u Riju proneo nauljeni i mišićavi tekvondista Pita Nikolas Taufatofua, obučen u tradicionalnu nošnju ove zemlje i nag do struka.

Ako se ne bi sabiralo, već se gledale samo pojedinačne zemlje sa približnim brojem stanovnika kao i Beograd, prema poslednjem popisu, pandani bi našoj prestonici bili Bahrein, Gvineja Bisao i Letonija.

Kada bi se lupa u ovom imaginarnom putovanju svetom i poređenju sa našim glavnim gradom pomerila na pojedinačne prestoničke opštine, i tu bi štošta zanimljivo moglo da se uoči. Na primer – maleni centralni Vračar je beogradski Monako. Naravno, ne po luksuzu, bogatstvu, mondenskom duhu, već isključivo po parametru površine. Vračar se može podičiti da je čak i malo veći od, po veličini slične mu, ove bogate evropske kneževine.

A kada bi se ujedinili naš Stari grad i Savski venac, oni bi bili površinski kao Nauru, mikrodržava u Okeaniji. Upravo ona država koju su mnogi nedavno tražili na mapi sveta kada je povukla priznanje Kosova i kada je na društvenim mrežama u našoj zemlji postao poznat Anou Debao, stanovnik ove zemlje čiji profil je podelila šaljiva stranica „Negujmo srbski jezik”. Za kratko vreme on je dobio više hiljada pratilaca iz naše zemlje, odnosno znatno više pratilaca nego što njegova država ima stanovnika – Nauru ima gotovo upola manje stanovnika od Sopota, beogradske opštine sa najmanje žitelja (ali baš koliko je sopotskih žitelja, toliko „folovera” na Instagramu Debao trenutno ima).

Ako bismo se prebacili na najveću gradsku opštinu, onda bi nas zanimljiva geografija odvela na Sejšele jer ta, za mnoge samo sa slika, divna zemlja po površini je gotovo u kvadratni metar jednaka Paliluli. Po stanovništvu, Sejšeli su ipak kao dva Mladenovca.

Sva ova grandioznost i naseljenost Beograda i njegovih opština pada u vodu ako bi se prizma zanimljive geografije prebacila na najveće i najnaseljenije države i najmnogoljudnije gradove sveta. Dovoljno je reći samo Tokio, Nju Delhi, Šangaj, Istanbul, Sao Paulo, Meksiko Siti... U sve njih i u još neke svetske megalopolise, kada je reč o stanovništvu, stalo bi ne nekoliko Beograda, nego nekoliko Srbija.

Komеntari1
6409a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deki
Za svega nekoliko stotina kvadratnih kilometara! Auuu!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja