Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova kapija sveta u Tangeru

Marokanska luka na Mediteranu sarađuje sa 180 pristaništa širom sveta: nova veza sa Hamburgom otvara Africi koridor transporta energenata iz budućnosti
Лука Тангер-Мед сарађује са 180 пристаништа широм света (Фото Архива Министарства спољних послова Марока)

Marokanska luka Tanger-Med, najveće sredozemno pristanište za pretovar kontejnera, na 14 kilometara od španske obale Evrope, ovih dana ušla je na novu energetsku mapu sveta. Poslovni partner sa 180 luka širom sveta (38 među njima su u Africi), Tanger-Med uspostavio je saradnju sa Hamburgom, megalukom Evrope i Zapada čiji je osnovni cilj „široka razmena iskustava”, najavio je Jens Majer, rukovodilac lučkih vlasti nemačke pomorske „kapije sveta” na Elbi.

Šta strateškom afričkom pristaništu nadomak Gibraltara znači poslovni iskorak ka Hamburgu, i obrnuto? Globalni trgovci energentima, posebno prirodnim gasom i vodonikom (iz budućnosti), već imaju svoj odgovor.

„Maroko ima sve uslove da postane veliki snabdevač karbonskim neutralnim izvorima energije”, ocenu nemačkog Instituta Franhofer preneo je londonski „Petroleum ekonomist”. Zvučna procena solidno je geološki potkovana. Naime, severnoafrička kraljevina na 3.500 kilometara obala na Atlantiku i Sredozemnom moru, raspolaže sa 70 odsto svetskih rezervi fosfata, i vodeći je svetski izvoznik đubriva. Da ga proizvede, Maroko je do sada godišnje uvozio oko dva miliona tona amonijaka.

A onda se Rabat dosetio da bi Maroko na svom tlu mogao da proizvodi „zeleni amonijak”, koristeći energiju sunca i vetra. Naravno, uz svesrdnu pomoć stranih finansijera, među kojima Nemci već „dižu dva prsta”, i to ne samo za proizvodnju „zelenog amonijaka” već i „zelenog vodonika”, energenta koji bi sredinom veka trebalo da preuzme današnju ulogu prirodnog gasa. Koliko do 2025. Maroko planira da izgradi pilot-elektranu od 100 megavata koja bi proizvodila „zeleni vodonik”.

U londonskom Sitiju procenjuju da bi Maroko mogao na domaćem tržištu da iskoristi trećinu energije „zelenog vodonika”, a dve trećine da izvozi. Nemački biznis tu već prepoznaje priliku.

„Evropa bi mogla da uvozi vodonik proizveden u severnoj Africi, i to kroz postojeće sisteme cevovoda”, procenila je nemačka energokonsultantska grupa „Di dezert enerdži”, specijalizovana za istraživanja u Magrebu i na Srednjem istoku. Nemačko interesovanje za severnoafrički „zeleni vodonik” (koji se proizvodi elektrolizom iz vode, u energetski još veoma zahtevnom postupku) nimalo nije slučajno.

Naime, zvanični Berlin je letos najavio devet milijardi evra ulaganja u razvoj proizvodnje „zelenog vodonika”, od čeka su dve milijarde ostavljene za zajedničke investicije sa stranim partnerima. U Nemačkoj se inače već spekuliše da bi i „Severni tok 2” jednog dana, umesto sibirskog gasa, dobrim delom mogao da nosi i vodonik. U međuvremenu, u novim globalnim energetskim prestrojavanjima, Tanger i Hamburg već zauzimaju startne pozicije, i to u vremenu kada pandemija korone i njenih mutacija uveliko dovode u pitanje globalne lance snabdevanja, među njima i one strateške, preko svetskog mora. 

Na tom planu, Afrika iako izlazi na tri velike vode: Indijski i Atlantski okean, kao i Sredozemno more, skromni je učesnik u globalnoj trgovini. Dok se 80 odsto svetske trgovine oslanja na transport morima i okeanima, doprinos Afrike u tom pomorskom poslovnom lancu iznosi tek 5,7 odsto, navodi izveštaj marokanskog ministarstva ekonomije i finansija, objavljen početkom jeseni.

Pomorska sila od vremena berberske dinastije Almohada u 12. veku, Maroko je danas u Africi protagonista novih globalnih pomorskih povezivanja. Sa tom vizijom, severnoafrička kraljevina prionula je u modernizaciju, proširivanje i izgradnju novih pristaništa od Tangera do Dahle na atlantskoj obali Marokanske Sahare. Plan je da se država sa 43 luke, od kojih je 14 otvoreno za spoljnu trgovinu, u bliskoj budućnosti postavi kao strateško raskršće pomorske trgovine između Afrike, Evrope, Azije i Latinske Amerike, navode podaci zvaničnog Rabata.

Tanger-Med, sa svojom slobodnom privrednom zonom na preko 200 hektara (drugom najposlovnijom na svetu, iza Dubaija, po proceni londonskog „Fajnenšel tajmsa”), naumio je tako da stane u isti red sa vodećim svetskim lukama: Singapurom, Roterdamom, Hamburgom, i Long Bičom u povezivanju država, regiona i globalnog biznisa. Istovremeno, Maroko je okrenut i novoj pomorskoj poslovnoj saradnji sa lukama u Africi.

A tamo, od Abidžana i Lagosa na zapadu Afrike, do Valvis Beja (Namibija) i Durbana na jugu, Dar es Salama, Mombase i Džibutija na istoku Crnog kontinenta – vlade, lučke vlasti, domaći i strani investitori sve više uviđaju poslovni potencijal tržišta sa 2,2 milijarde stanovnika i basnoslovnim rezervama nafte, prirodnog gasa i drugih resursa.

U tom privlačenju novih poslova (Tanger-Med će uprkos koroni završiti ovu poslovnu godinu sa porastom obima transportovane robe od 23 odsto), najprometniju afričku luku ovih dana ipak ne posećuje samo poslovni svet. Iz Andaluzije je Tanger nedavno posetila delegacija turističkih preduzetnika.

„Poznajemo se od davnina. Prilika je da se ponovo posećujemo”, prokomentarisao je jesenas prvu posetu španskih poslovnih partnera Tangeru od izbijanja korone Azedin Bihou, predstavnik kancelarije Nacionalne turističke organizacije u Andaluziji.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zelena Fatamorgana
PR (izvinjavam se zbog upotrebe prethodnog) prica lepo upakovana u zelenu buducnost da ne kazem zelenu fatamoganu kad osim peska iz Sahare Afrika nema bogzansta sta da ponudi a niti sta da kupi iz Evrope. Ako svet ne pocne da ulaze u Afriku jedino sto ce se izvoziti iz Afrike tom lukom su migranti.
branislav
Slazem se sa komentarom. Ali je pitanje da li svet a Evropa, kao najbliza destinacija zeli da ulaze u Afriku a da debelo ne zaradi, naravno na stetu Africkih zemalja.Sa njihovog stanovista, samo ako je arapsko prolece ili libijsko scenario je dobro da se izazove sukob i udje za dzabe tamo i eksploatise ono sto ima i moze. Ja sam ukljucen u jedan projekat za primenu u pustinjskim uslovima, patentirali smo proizvod ali nema interesa u Evropskim zemljama. ili mi nismo razgovarali sa pravim ljudima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.