Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vlasnik „Beograđanke” kupuje i zgradu BIGZ-a

„Marera” ulaže 50 miliona evra u kupovinu od Petra Matića i suvlasnika, kao i u obnovu tog kulturnog dobra, dela arhitekte Dragiše Brašovana
Објекат са кога се данас радије скреће поглед (Фото: Б. Васиљевић)

„Marera propertis” bi, posle „Beograđanke”, početkom 2021. godine trebalo da za 50 miliona evra kupi još jedan simbol prestonice – zdanje BIGZ-a. To antologijsko, ali zapušteno delo srpske moderne arhitekture, nekadašnju zgradu jednog od najvećih izdavača SFRJ, a danas neformalni kulturni centar, „Marera” će obnoviti i pretvoriti u poslovni prostor za izdavanje.

Tako bi, prema saznanjima „Politike”, mogla da bude okončana višegodišnja potraga za novim kupcem BIGZ-a. Njegov većinski vlasnik, večito misteriozni Petar Matić, jedan od najvećih igrača na beogradskom tržištu nekretnina, našao je sebi dostojnog takmaca u novoj zvezdi ovog sektora, „Mareri”. Njen krajnji vlasnik je, prema podacima Agencije za privredne registre, Vladimir Zubrilin, ruski biznismen koji poseduje i pasoš Malte, spomenut u aferi „Panamski dokumenti” o iznošenju novca u ofšor zone.

Matić je, međutim, još jednom dokazao koliko je vešt. Od države BIGZ je kupio 2007. godine za 310 miliona dinara, što je tad iznosilo 3,87 miliona evra. Pre šest godina odbio je da svoj udeo od 80 odsto u BIGZ-u – koji ima još tri suvlasnika – proda kanadskoj firmi „Tipin korporejšn”, spremnoj da u kupovinu i obnovu tog objekta uloži 30 miliona evra. U međuvremenu je zdanje samo propadalo, ali je „Marera” ipak pristala da za njega da 50 miliona evra. Nije poznato koliko će od toga predati trenutnim vlasnicima, a koliko će uložiti u obnovu, ali je opravdano pretpostaviti da će najveći deo te svote pripasti Matiću i da će proći bolje nego što su mu nudili Kanađani.

Onako kako je uvek poslovao, Matić i sad čuva detalje ovog posla u tajnosti. Iz njegove kompanije „MPC propertis” za „Politiku” su izjavili samo to da „interesenti za kupovinu postoje, proces je u toku, ali mi nismo jedini vlasnik, ima ih više”. U „Mareri” takođe nisu hteli ni da potvrde niti da demantuju saznanja „Politike” da je posle dvogodišnjih pregovora preuzimanje BIGZ-a pri kraju i da su s njegovim vlasnicima postigli pismene i usmene dogovore. Naš izvor kaže da se zna i kad bi trebalo da počne velika obnova zgrade u Bulevaru vojvode Mišića – na leto sledeće godine, a okončaće se za 18 meseci. Zdanje ima oko 40.000 kvadratnih metara i njegova spoljašnjost mora zadržati autentičan izgled jer je to delo velikog arhitekte Dragiše Brašovana upisano u katalog kulturnih dobara.

Obnovljeni BIGZ će se i bolje uklopiti u svoje buduće susedstvo. Do tačke prekoputa njega planirano je da se protegne i „Beograd na vodi”. Tik uz BIGZ je do 2015. bio Stari parni mlin, koji je otkupila i u hotel „Radison blu”, podigavši tu i novu poslovnu kulu, preuredila austrijska kompanija „Soravija”, koja je takođe godinama pokušavala da preuzme Brašovanovo zdanje od Matića i suvlasnika.

Uspeh „Marere” u tom poslu nastavak je strelovitog uspona kompanije, za koju se u široj javnosti čulo devet godina posle njenog osnivanja. Te 2018. biro „Remorker arkitekts” koji potpisuje sve projekte „Marerinih” rekonstrukcija dobio je Nagradu grada Beograda za arhitekturu za obnovu bivše zgrade „Trudbenika” u Bulevaru kralja Aleksandra 79.

Do tada je „Marera” na sebe uknjižila i objekat u Bulevaru kralja Aleksandra 28, a u Resavskoj su preuredili nekadašnju zgradu „Jugohemije”. Kupili su i bivšu fabriku „Beko” i oblikovali je u „Kalemegdan biznis centar”. Ove godine završili su preuređenje objekta u Makedonskoj ulici 44. Pre nekoliko meseci od grada su kupili deo „Beograđanke”, koju će 2021. pretvoriti u moderne kancelarije za izdavanje. To je njihov standardni način poslovanja – kupovina i obnova starih zdanja dok ne budu spremna da prime zakupce savremenog poslovnog prostora.

Ambicije „Marere” još su veće. Prošle godine uoči dolaska Vladimira Putina u Beograd bili su zainteresovani za ulaganje u priobalje u Bloku 18, u kojem poseduju pola hektara, ali od toga još nema ništa. I ovako, u adaptaciju starih poslovnih objekata u centru Beograda već su, kako navode, uložili više od 75 miliona evra.

– „Marera” ima preciznu strategiju i jasan profil. Ali očigledno poseduje i kapital koji nije proizvod organskog rasta u smislu da jednu zgradu izda i od toga kupuje drugu. Iz količine kapitala koji je ovde plasirala u kratkom vremenskom periodu vidi se da joj je Srbija bitno tržište – kaže stručnjak za nekretnine koji ne želi da mu se ime pominje u novinama.

Budući izgled jednog od simbola prestonice 

„Soravija” odustala

Kada je 2015. austrijska „Soravija” ušla u pregovore sa vlasnicima BIGZ-a, izgledalo je da će od posla nešto biti jer mu je podršku pružio i tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Tri godine kasnije Mali je najavio da će slavnom američkom arhitekti Danijelu Libeskindu biti poverena rekonstrukcija tog zdanja. Za gradonačelnikovu euforiju oko Libeskinda pokazalo se da je poletela pre vremena jer su u „Soraviji” početkom 2018. potvrdili da je to samo ideja. Bila i ostala. Sada u „Soraviji” kažu da su odustali od kupovine BIGZ-a. Potvrdili su da je tačno da su sa suvlasnicima imali potpisane predugovore, ali da su oni istekli i da od pazara nije bilo ništa zbog, kako navode, „određenih sporova”.

Duh evropske moderne arhitekture

Nova zgrada Državne štamparije, kao jedne od najstarijih državnih institucija u Kneževini Srbiji, osnovane još 1831. godine, sagrađena je između 1936. i 1940. godine na prostoru kompleksa urbane, industrijske i saobraćajne zone kod „Mostara”. Arhitekata Dragiša Brašovan je na ovom zdanju prvi put u beogradskoj arhitekturi primenio armiranobetonski skeletni sistem konstrukcije, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ovim izuzetnim ostvarenjem u vreme svog stvaralačkog vrhunca Brašovan se, više nego bilo kojim delom do tada, približio duhu evropske moderne arhitekture. Za spomenik kulture BIGZ je proglašen 1992. godine.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раскућно васпитање
Највећи хит је када черупџије и шпекуланте називате вештим махерима који имају неко тајно умеће суперманагера. Дајте било коме магацин скупе робе и видећете како је успешно и лако распродаје, као искусни трговац. Слично је и кад се упадне у туђу башту па не водиш рачуна о лејама, расаду, цвету већ само чупај и трпај у џак.
Budimir
Kako da dodjem do tolikih para kao taj "misteriozni" Petar Matic , kako je on "zaradio" te pare , valjda na "misteriozan" nacin ???
Александар
А да вратите земљиште на којем је сазидана Београђанка, све са каматом, потомцима Теокаревића!? Упропастисте Југ Србије комунистичком индустријализацијом. И самим тим и сам народ. Уместо заинтересованих страна, власник је била држава, а данас тајкуни, а управници вазда политички намесници.
Vudro
Da vrate zemljište nekad bezvredno i ko zna pod kakvim hipotekama po sadašnjim cenama predratnim vlasnicima i to bez hipoteka? I sa zgradom od 30 spratova? Vi o pravdi slabo znate.
klut
BIGZ je vrlo tužna priča. Zgrada je građena kao poslovno i proizvodno postrojenje državne štamparije. Posle rata zgrada i proizvodna sredstva su valorizovani kao BIGZ. Nažalost, priča BIGZ-a je nakon 2000. tipična priča propale tranzicije. Zgrada, kompanija i proizvodna srestva prodati su bez ikakvog plana i bez ikakve evaluacije da li i u kojoj meri predstavljaju javno dobro. Ukoliko mašine BIGZ-a i dalje psotoje one bi danas morale biti zaštićene zajedno sa zradom.
Vudro
Ako te masone zaista postoje one predstavljaju starinu koja dobija na vrednosti iz dana u dan. I trebalo bi napraviti od njih u njihovom autentičnom prostoru muzej. Tako se prave pravi muzeji. Sve to ne isključuje koriscenje kancelarija za druge svrhe. Poenta je da se javno i privatno moze uklopiti, da zavod ne radi dobro ako ne štiti enterijer i sadržaj, a da je sve drugo pokazatelj lose sposobnosti i osnov sumnje da postoje rdjave namere.
Razmišljajte racionalno!
"one bi danas morale biti zaštićene zajedno sa zradom." Kuda sa tom propalom gvožđurijoam? Njihovo održavanja košta, a zgrada se može upotrebiti. Ako postoje neke stare mašine, sigurno da su već odavno u muzeju. Ili bi možda trebalo proglasiti nečijom radionicom i bacati pare na njeno održavanje?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.