Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Deca bez osmeha

Деца депресивних родитеља и сама депресивна: др Гордана Милавић (Фото Џ. Дејвис)

„Nemojte to previše tragično da shvatate”, umirivala je lekarka, nedavno u Beogradu, majku 16-godišnjakinje kod koje su prilikom psihološkog testiranja uočeni znaci depresivnog poremećaja.„Problem je rasprostranjeniji nego što možete da zamislite.Svaki peti adolescent podvrgnut ispitivanju imao bi sličan rezultat.”

Podatak nimalo utešan, u prvi mah vodio bi olakom zaključivanju da je reč o još jednoj lokalnoj specifičnosti. Reklo bi se, u obeshrabrujućim i besperspektivnim životnim uslovima kakvi su ovdašnji, nije nikakvo čudo što su i mladi depresivni. Svi dobro znamo da Srbija, ovde i danas, nije baš adresa srećnih ljudi.

Ispostavlja se, međutim, da u slučaju depresije opšte društvene okolnosti same po sebi ne moraju da budu presudne. U Velikoj Britaniji, gde nije bilo ni rata, ni sankcija, ni bombardovanja, niti zemlja prolazi kroz tranzicionu agoniju, podmladak je takođe „smoren”.

Štaviše, prema istraživanju Unicefa (agencija UN za pomoć deci) sprovedenom prošle godine, Britanija je na poslednjem mestu, među visokoindustrijalizovanim zemljama, u pogledu obrazovanosti, zdravlja i pozitivnog stava prema životu pripadnika mlade generacije. U svim segmentima studije mladi Britanci ostali su iza evropskih vršnjaka.

Maskirana bolest

Ovi poražavajući nalazi dodatno su potvrdili opravdanost mera koje su britanske zdravstvene vlasti poslednjih godina preduzele, reagujući na alarm stručnjaka o stanju mentalnog zdravlja najosetljivije kategorije stanovništva. Kako za „Politiku” podseća dr Gordana Milavić iz čuvene londonske psihijatrijske bolnice Modzli, specijalista konsultant za dečju i adolescentsku psihijatriju i klinički direktor dečje službe za područje južnog Londona, u Ujedinjenom Kraljevstvu su 2005. godine donete smernice za lečenje depresije kod dece i omladine. Plod tih novih napora biće i prva klinika, na nacionalnom nivou, za afektivne poremećaje dece i adolescenata koja od jula počinje da radi u Modzliju, pri službi kojom rukovodi dr Milavić.

U ekspertskim krugovima smernice su svojevremeno izazvale, a i dalje izazivaju, sporenja pogotovo kada je reč o terapiji lekovima, ali u najširem smislu to je dokument namenjen svima koji se po prirodi posla bave decom, ne samo lekarima, nego i nastavnicima, pedagozima, vaspitačima.„Prvi put je tada problematika depresije kod najmlađih od pet do 11 godina i adolescenata od 12 do 18 sagledana tako sveobuhvatno i data usmerenja u vezi sa preventivom, dijagnostikovanjem, lečenjem, kao i daljim praćenjem bolesnika. Bio je to odgovor na visok procenat depresija kod mladih koje nisu klinički prepoznate. Procenjeno je da samo 25 odsto od ukupno obolelih stigne do lekara, a ostali se sami muče i nose sa svojim tegobama, bez ikakve stručne pomoći”, objašnjava dr Milavić u telefonskom razgovoru.

Statistički, depresija pogađa od jedan do tri odsto mališana i od tri do osam odsto adolescenata, s tim što će na kraju adolescencije, čak 20 odsto mladih, devojaka više nego mladića, izjaviti da su bili depresivni.

Životni balast

Depresivnost je izraz kojim se često i u svakodnevnom govoru opisuje nečije psihičko stanje, ali da bi se bolest dijagnostički odredila neophodno je, prema međunarodnoj klasifikaciji, da simptomi kao što su potištenost, zamor, odsustvo životne energije i radosti, razdražljivost traju najmanje dve nedelje i da su pri tom, kako naglašava naša sagovornica, „funkcionalno štetni”, odnosno remete ili onemogućavaju uobičajene aktivnosti.

Kod sasvim male dece uočljive su i somatske smetnje, žale se na bolove u stomaku i slično, dok se kod onih starijih javljaju teškoće u učenju, smanjena koncentracija, poremećaj sna ili apetita, gubitak samopouzdanja i osećaj bespomoćnosti.

Depresija je hronična bolest koja se dugotrajno leči, budući da se vraća. Kod 30 do 70 odsto pacijenata ponovo se javlja u roku od godinu, dve, a od 10 do 20 odsto bolesnika nikad se ne izleče i s bolešću nastavljaju kroz život, kaže dr Milavić, uz konstataciju da su deca depresivnih roditelja i sama depresivna.

Čak i kad se ne leči, depresija ima svoj ciklus trajanja, pa se privremeno stišava i to su periodi kada bolesnik normalno funkcioniše. Ali poznato je da depresija može da dovede i do samoubistva. Na listi uzroka smrti kod mlađih od 14 godina suicid je na šestom mestu, a kod starijih adolescenata čak na trećem.„Depresija zato i jeste opasna, jer je povezana sa samoubistvom i zato je važno prepoznati simptome“, navodi dr Milavić. „Na našoj klinici za afektivne poremećaje planiramo da idemo po školama i posebno radimo sa nastavnicima na njihovoj psihoedukaciji, kako bi vaspitači bili osposobljeni da pomognu deci, a postoje i kompjuterski programi samopomoći, za blaže slučajeve”, dodaje ona. Deca bi tako kroz interaktivnu igru mogla da se bezbolno oslobode balasta bolesti umesto da ih prati i sputava celog života, a u najtragičnijim slučajevima dovede do njegovog preranog okončanja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.