Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PREDLOG ZA ČITANjE

Pisci i vera

Iz knjige „Posete, odlomci” Vladete Jerotića saznajemo da je Isidora Sekulić nosila u sebi narodsko osećanje vere, Crnjanski jednostavno prelazio preko pitanja o religiji, Raško Dimitrijević celog života bio bliži ateizmu...
Владета Јеротић (Фото: Н. Неговановић)

Ko su stvaraoci velikih i malih književnih i umetničkih dela, kakve su oni ličnosti, u šta veruju, šta sanjaju – samo su neka od pitanja koja su oduvek zanimala istraživače i takozvane obične čitaoce. To odmeravanje svakodnevne ličnosti pisca i njegovog dela koliko može biti zanimljivo još više može da postane opasno, jer istraživanje začas postane srceparajuće zavirivanje u tuđu intimu.

Naš ugledni psihijatar i autor više studija o odnosu psihijatrije i književnosti dr Vladeta Jerotić (1924-2018) se u knjizi Posete, odlomci (izdavač KOV) upravo kreće po pomenutom „opasnom terenu”, iznoseći lična svedočenja i susrete sa Isidorom Sekulić, Milošem Crnjanskim, Milanom Kašaninom, Raškom Dimitrijevićem, Mihailom Lalićem i Dobricom Ćosićem.

Svodeći sebe na ulogu pažljivog posmatrača i slušaoca svojih sagovoriika, mudro puštajući, kad god je to bilo moguće, da sami govore o sebi, da osluškuju i vreme, i sebe, i svoj bliski kraj, Jerotić je napisao štivo koje se čita nadušak. Posebnu pažnju u razgovorima sa svojim sagovornicima, kod kojih je odlazio bilo kao lekar, bilo kao prijatelj i lekar, posvetio je pitanjima o religiji i veri.

Tako saznajemo da je Isidora Sekulić nosila u sebi jedno narodsko osećanje vere, ali da se uvek zatvarala kad je trebalo nešto konkretnije o tome da kaže, da je Crnjanski jednostavno prelazio preko pitanja o veri i religiji, da je Raško Dimitrijević celog života bio bliži ateizmu, a Kašanin se zadovoljavao da kaže: „Ja sam duboko religiozan čovek, ali nisam hrišćanin”, dok je Laliću bio stran svaki razgovor o religiji i religioznom. Kad je reč o Ćosiću, jedinom živom sagovorniku u vreme kada je knjiga objavljena, mnogi će odgovore o njemu kao ličnosti tražiti u ponavljanom snu s pokušajem ubistva i samoubistva.

Na čitaocima je da odluče da li je tačno Jungovo zapažanje, na koje se Jerotić kao njegov dobar poznavalac poziva, da ličnost pisca nije ni u kakvoj bližoj vezi sa suštinom stvaranja.

(Iz knjige „Predlog za čitanje”, objavljene u izdanju Čitališta Biblioteke grada Beograda)

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Миодраг Стојковић
Не верујем да постоји човек а да не верује у БОГА , само је питање дали живи по Јеванђељу или не. И колико је посвећен толики је и верник.
Пред Божић, 2016.
Друга крајност у процесу вера-невера, јесте упорно трајање неверовања, најчешће из разлога страха да опет једном човек не буде – преварен. И појединци и народи бивају кроз историју варани од других појединаца и народа. Неко (опет појединац, ређе народ) нешто научи (или не научи), а понавља дуго: Не верујем. Не правећи разлику, коју није лако уочити између онога у шта не треба веровати и онога у шта ваља веровати (али и знати!), .... Извод из колумне академика Јеротића у Политици
Миодраг Стојковић
"да личност писца није у било каквој вези са суштином писања" . При рођењу БОГ је сваком човеку подарио и дарове , а природа физичке особине, а кроз живот стичемо и карактерне особине . То су ТРИ целине једне особе, тако кад анализирамо , треба раздвојити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.