Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RASKOŠNI BALOVI I GOZBE BEOGRADSKOG BAROKA

Kavijar, oktopod, topla čokolada...

Građani su bili primoravani da učestvuju na plesu i plate skupu ulaznicu od 17 krajcara, a u slučaju nekog ispada mogli su biti zatvoreni ili išibani
Барок у нашем граду – Римски бунар (лево), Део подземног комплекса испод Косанчићевог венца, Митрополитови вински подруми (Фотографије С. Станишић)

Oktopod, kavijar, golubije meso, topla čokolada… nije ovo jelovnik nekog ekskluzivnog restorana, već su to jela kojima je u vreme baroka beogradska aristokratija mastila brke. Bogatih gozbi bilo je i na austrijskom dvoru, ali i na trpezama uglednih Srba.

– Kada su trupe princa Eugena Savojskog avgusta 1717. godine ušle u Beograd, njegovo lice promenjeno je zauvek. Zapušteni i ratovima oštećeni orijentalni grad poprimio je oblik baroknog utvrđenja, sa mrežom ulica koje su se sekle pod pravim uglom. Pored tvrđave, gradile su se i palate, crkve, kuće, bolnice, škole... Ovakvom scenografijom postavljena je i pozornica za spektakle: organizovanje balova, svetkovina, proslava, uživanja u opijanju i prežderavanju – objašnjava  Rade Milić, iz Centra za urbani razvoj. Dah tog raskošnog života sa evropskih dvorova doneo je princ Aleksandar Virtemberški, upravitelj Srbije.

– Princ Aleksandar bio je ljubitelj dobre čašice, kvalitetne kuhinje, kocke, žena, lova, proslava i balova. U Beogradu je formirao i mali zoološki vrt sa zverima uglavnom sakupljenim u šumama i planinama Srbije. Stanovništvo grada bilo je raznoliko i prispelo sa različitih strana Evrope. Bilo je tu i pustolova, isluženih vojnika, katoličkih misionara… Takav sastav žitelja, kao i ličnost princa doprineli su razvoju kafana i gostionica. Na točenje pića se nisu plaćale nikakve dažbine tako da je svako mogao da se bavi ovim poslom. U nemačkom delu grada radilo je oko 140 kafana i gostionica, a u srpskom oko 200. Kod Srba su se točili rakija i vino, a u nemačkom delu „teklo” je pivo. U gradu su već 1723. godine postojale čak četiri pivare. Ostala su poznata imena nekih krčmi kao što su „Kod crvenog vola” i „Kod tri zeca” – priča Milić.

Osim u kafanama, društveni život pulsirao je i na balovima. Oni su održavani u centru grada, u građevini sagrađenoj o trošku države. Na njima su uživali pripadnici aristokratije, vojske, diplomate... Dok su trajali balovi, muzika je bila zabranjena u ostatku grada.

– Obični građani primoravani su da učestvuju na balu i vrlo često su i nasilno dovođeni. Bili su obavezni da plate ulaznicu od 17 krajcara, koja je za njih bila preskupa, a aristokratiji su služili i za podsmevanje. U slučaju nekog ispada mogli su biti zatvoreni ili išibani – objašnjava Milić.

Perike, trorogi šeširi i karneri
U vreme baroka u gradu je formirano i pozorište u jednoj staroj, za tu potrebu prepravljenoj džamiji. Najčešće izvođena predstava bila je „Ifigenija”. Osnovana je biblioteka, uspostavljen školski sistem za srpske đake, uvedena administracija.
U Beogradu se pratila i moda – šili su se trorogi šeširi, košulje sa karnerima, kaputi od najfinijih materijala u zelenoj, plavoj i braon boji, a postojale
su dve vlasuljarske radnje gde su se proizvodile perike.

U situaciji u kojoj je oholi princ uživao u gradu, na scenu stupaju srpski mitropoliti. I pored mnogih pritisaka, znali su da dostojno pred austrijskom vlašću predstavljaju svoj narod. Ostavši jedini reprezenti srpske srednjovekovne državnosti, mudri mitropolit beogradski Mojsije Petrović, rođeni Beograđanin, razumeo je duh vremena i svoju istorijsku ulogu.

– Na savskoj padini 1725. godine Mojsije je počeo da zida „Novopraviteljstvujušči beogradski dvor arhiepiskopsko-mitropolitske rezidencije” koji je zbog svetovne administracije srpskim delom nazvan „Obšči dom”. Rezidencija je imala raskošne salone i više od 40 soba. Mitropolitov dvor imao je vrt i ribnjak, a luksuzni nameštaj i peći od gleđosane keramike bili su uvezeni iz Austrije. Zabeleženo je da je vrtlar bio nagrađen jer je iz bašte pred nevreme – beogradsku košavu, uneo „lemone”. Ispod dvora, na padini prema Savi, uz današnju Karađorđevu ulicu, mitropolit je za podrum vina započeo kopanje kamena. U naredna tri veka, ovaj podzemni kompleks ispod Kosančićevog venca proširivan je i danas čini jedan od najvećih podzemnih sistema grada. Dvor je završen u vreme Mojsijevog naslednika Vićentija Jovanovića, ali su ga Turci porušili čim su se vratili u Beograd – rekao je Marko Bogdanović, istoričar umetnosti.

O životu iz tog doba dosta se može saznati iz crkvenih beležaka. Mitropoliti su pedantno vodili računa o svakoj nabavci i trošku. Iz stavke za nabavku odeće iz Beča može se videti da je početkom 18. veka u modi bila kafe braon boja, svilene čarape i cipele sa zlatnom pređicom.

U to vreme na austrijskom dvoru organizovane su raskošne gozbe, takozvane traktacije, pa je i mitropolit morao da se prilagodi uslovima.

– Zaposlio je kuvara iz Beča čija je mesečna plata bila jednaka godišnjoj plati dvorskog baštovana, veća je bila i od plate dvorskog oficira. Trpeza je bila puna raznovrsnih jela – kavijara, telećeg, pačijeg, „golubećeg” mesa, divljači... morskih specijaliteta – oktopoda, „ohara morskih”, haringi koje su usoljene donosili grčki trgovci i kaluđeri. Pilo se domaće vino – rozolija, crni samotok, puntvajn je dobavljan iz Topčijinog sela (Topčidera), Smedereva, Grocke, a od luksuznih stranih vina racištrof, mađarski tokaj, nemački rajnvajn, mozelsko muzler. Za desert se pila veoma popularna topla čokolada uz mondl kolač. A posle obroka se obično kartalo – ističe Bogdanović.

Kratkotrajni blesak baroka uticao je na našu kulturu. U to doba je tradicionalna srpska slava postala ono što je i danas, raskošna gozba.

Kada su se Turci vratili 1739. godine, srušeni su dvorovi i mnoge građevine koje su krasile barokni grad. Traktacija i gozbi više nije bilo, a grad je ponovo utihnuo u orijentalnom snu. Ostala je samo žal za tim vremenom pretočena u stihove: „Ne čuju se bubnji nit svirale. Ne čine se tanci i veselje.„

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mavashi
A odakle Crkvi tolike pare za dvor sa 40 soba i podzemni grad?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.