Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nedovoljno zelenih kilovata s Đerdapa

Učešće energije proizvedene iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji je pre dve godine bilo na nivou od 20,32 odsto, a trebalo je da bude 24,3 procenta
(Фото П. Павловић)

Vest da vlada s decembarskim računom za utrošenu električnu energiju značajno povećava naknadu za zelenu energiju (za više od 4,6 puta, sa 0,093 na 0,437 dinara po kilovat času) koju plaćaju svi potrošači preko računa s pravom je pokrenula brojna pitanja čitalaca koji su svoje komentare ostavljali na sajtu „Politike”. Zanimalo ih je da li se hidroelektrana „Đerdap” koristi kao izvor zelene energije, ali i zašto bi plaćali ovu struju stranim i domaćim privatnim kompanijama po značajno višoj ceni nego što je EPS-ova, za gradnju vetro-parkova, solarnih panela ili malih hidroelektrana kad već imamo svoj „Đerdap”.

Jedan od bivših direktora u Elektroprivredi Srbije mr Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa u „Diloitu” kaže da su „Đerdap”, kao i druge hidroelektrane u sastavu EPS-a, obnovljivi izvori energije (OIE) i da proizvode zelenu energiju.

– Dakle, nema sumnje da je energija iz velikih hidroelektrana u sistemu EPS-a uračunata u energiju koja se proizvodi iz obnovljivih izvora. Nažalost, i sa tom energijom, učešće energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji je, prema poslednjim Eurostatovim podacima za 2018. godinu, bilo na nivou od 20,32 odsto. što je prilično daleko od cilja za tu godinu od 24,3 procenata – kaže Marković.

Iako se, dodaje, iz godine u godinu povećavaju kapaciteti iz obnovljivih izvora, permanentni porast potrošnje finalne energije Srbiju i dalje drži udaljenim od zacrtanog cilja.

– Našoj zemlji nije nametnuto koje će obnovljive izvore da razvija, već je državna strategija bila da se, imajući u vidu da raspolažemo hidropotencijalom, akcenat stavi na male hidroelektrane, jer je kilovat čas struje koji je proizveden iz njih najjeftiniji u poređenju sa kilovat časovima proizvedenim iz sunca i vetra, pa bi samim tim i subvencije koje se daju za stimulaciju investicija u male hidroelektrane, bile manje –  objašnjava naš sagovornik.

Novac za subvencionisanje izgradnje proizvodnih objekata iz obnovljivih izvora energije se u skoro svim zemljama, pa i kod nas, obezbeđuje iz takse za obnovljive izvore energije, koju plaćaju svi građani.

„Naime, napori u celom svetu, pa i kod nas, su usmereni na to da se ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepen Celzijusovih u odnosu na predindustrijski nivo –cilj koji zahteva da se postigne nulta emisija ugljen-dioksida do 2050. godine. U tom pogledu, i naša zemlja se obavezala da na putu ka priključenju EU, ispuni određene ciljeve a to je da energija dobijena iz obnovljivih izvora učestvuje sa 27 procenata u odnosu na ukupnu bruto finalnu potrošnju energije. Pri tome moram da napomenem da se to ne odnosi samo na potrošnju električne energije, već na potrošnju svih vidova energije, toplotnu, za transport itd.”, objašnjava Marković.

– Svakako, ukoliko želimo da dostignemo zacrtane ciljeve iz oblasti povećanja učešća energije proizvedene iz OIE, moramo subvencionisati izgradnju elektrana koje proizvode energiju iz OIE, a tu se u prvom redu, nameću solarne i vetro-elektrane. Tim pre što se pojeftinjenjem tehnologije smanjuju troškovi investicije, pa samim tim i rok njene otplate. Nažalost, taj rok je i dalje duži, tako da ćemo i u budućnosti morati da subvencionišemo proizvodnju iz ovih elektrana. Ono što je dobro je, što se iz godine u godinu taj iznos smanjuje napretkom i pojeftinjenjem tehnologije – kaže on.

Taksa za zelene kilovate 100 puta veća u Sloveniji

Po iznosu te takse za OIE po kilovat satu utrošene električne energije Srbija je sa 0,08 eurocenti u začelju tabele. Najveći iznos te takse plaćaju Italijani, 12,64 evro centi po kilovatu, Portugalci, Španci, Slovenci, Austrijanci, Nemci itd. Prosečan iznos te takse na nivou EU iznosi 4,02 evro centi po kilovat času.

Kad je reč o regionu, napomenimo i to da je taksa za OIE u BiH 2,5 puta veća od takse u Srbiji, u Hrvatskoj skoro 18 puta, a u Sloveniji skoro 100 puta – zaključuje Željko Marković.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Evo ideje kako onih 80% 'prljave' energije pretvoriti u zelenu ! Unesto uglja (zagađivača) koristiti gas, briket i pelet koji su u EU proglašeni za EKO-loška goriva i problem rešen !
Mile lala
Cist namet na vilajet i lop..vluk. Samo udri po narodu. A sto su nerad, neodgovornist, plate u odboru i plate neradnika neizmerno velike - nikom nista. Sto vise nemaju gde sibicu u kancelarije a nekmoli stolicu, nemas gde da stavis, to nikom nista.
Jedva cekam poskupljenje
Pa kada bi u fokusu bila reparacija i unapredjenje sistema prenosenja energije od proizvonog pogona do potrosaca samim tim ne bi imalo potrebe za podizanjem cene struje na svakih par meseci dok ti sistemi neminovno i dalje propadaju. Ako me secanje sluzi, pre 2-3 godine je bilo receno da nam je gubitak u transferu energije preko 40% (mozda i vise). I gde je logika da narod placa zelenu taksu da bi drzavala taj novac davala kao subvencije za mini hidroelektrane, koje nece biti u drzavnoj svojini?
Radovanka
Po meni svi to "naucno" dozivljavate. Ja u svemu ovome vidim samo zelju drzave da dodje do vise para. Otuda traze neke imaginarne i ,za sada, najmanje objasnjive razloge. Kasnije ce to postati mnogo providnije. Pa,zlatno je doba.
Lori
Re: cirilica: morali bi domacinstvima sa solarnim panelima da placaju energiju koju ubacaju u mrezu. A ne samo da naplacuju. U Berlinu je bicikl u teretani prikljucen na mrezu, pa se dobrotvorno ubacuje energija u javnu mrezu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.