Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SNEŽANA BJELOGRLIĆ, predsednica Društva sudija Srbije

Odgovornost za stanje u sudstvu snose sve tri grane vlasti

Nezavisni sudija je garancija da će se zakoni primenjivati jednako i nepristrasno na sve, pa i na one koji su ih doneli
(Фото Медија центар)

Snežana Bjelogrlić, predsednica Osnovnog suda u Ivanjici i predsednica Društva sudija Srbije, izabrana je s najvećim brojem glasova za člana Visokog saveta sudstva (VSS) iz redova sudija.

„Kandidovanje za Visoki savet sudstva nije inicijalno bila moja ideja, ali sam je prihvatila jer sam se u Društvu sudija Srbije već bavila onim što je u nadležnosti tog tela zaduženog da obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. To su verovatno procenili i oni koji su za mene glasali.

Zalagaću se za unapređenje nezavisnosti sudstva, izbora i napredovanja sudija, njihovog stručnog usavršavanja, kao i sistema vrednovanja rada i disciplinske odgovornosti, kao i samog izbornog procesa za članove VSS. Mora početi s radom Etički odbor VSS, građani moraju imati jednak pristup pravdi, što znači da se mora otkloniti neravnomerna i prekomerna opterećenost sudova i sudija, počevši od Beograda. Javnost rada sudova, ali i VSS, mora biti mnogo veća.”

Kako komentarišete izjavu Vladimira Đukanovića, člana Visokog saveta sudstva po položaju, da „pravosuđe ne može biti nezavisno od naroda, a veza s narodom je preko Narodne skupštine”?

Delim stav Društva sudija da jačanje nezavisnosti ne znači udaljavanje sudstva od naroda već to naprotiv znači udaljavanje sudstva od političkog i svih drugih neprimerenih uticaja. Upravo to omogućava svakome da ostvari pravdu, bez obzira na poreklo, društveni status ili ekonomsku moć. Nezavisni sudija je garancija da će se zakoni primenjivati jednako i nepristrasno na sve, pa i na one koji su ih doneli, da nema privilegovanih učesnika u postupku. Izgleda da je potrebno podsećati i političare da je, u procesu evrointegracija, politička vlast (Narodna skupština i Vlada) ta koja se obavezala na promenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, upravo u cilju jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, kao preduslova vladavine prava.

Inače, jasno je da sudstvo ne da može, nego mora biti izolovano od druge dve grane vlasti. Saradnja državnih vlasti je nužna i poželjna, ali ne i politička kontrola sudstva. Recimo, kod nas Narodna skupština bira sudije na prvi mandat, predsednike sudova i članove VSS. Ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe su i članovi VSS po položaju. Ne kažem da u drugim državama ne postoje slične mogućnosti izbora sudija, ali su tamo stvarne garancije nezavisnosti jače, i te se mogućnosti retko zloupotrebljavaju.

Mislite li da je pravo vreme za izmenu najvišeg pravnog akta u oblasti pravosuđa i koja rešenja bi, ukoliko promene budu usvojene, mogla da prestavljaju najveći problem?

Ne bih rekla da sada treba menjati Ustav. A ako se tome i pristupi, pogrešno je što se polazi od toga, čak i Evropska komisija, da Narodna skupština samo treba da usvoji poslednju verziju nacrta ustavnih izmena koji je sačinilo Ministarstvo pravde, za to inače nenadležni organ. Donošenje i promena Ustava je u nadležnosti Narodne skupštine. Predsednik skupštine nedavno je podsetio da je promena Ustava složen i dugotrajan proces i ja se nadam da će se taj proces vratiti u ustavni okvir. Smatram da bi nadležni skupštinski odbor najpre trebalo da odluči da li će uopšte pristupiti promeni Ustava. Tek ako to odluči, bilo bi logično da formira radnu grupu za izradu akta o promeni ustava i nacrta ustavnog zakona u kojoj bi konačno bili ugledni profesori ustavnog prava. Pošto kvalitet ustava zavisi i od kvaliteta procesa u kom je donet, trebalo bi o nacrtima tih akata podstaći najširu stručnu javnu raspravu, potom analizirati primedbe i izjasniti se o njima, pa tek zatim dostaviti Savetu Evrope na ekspertizu oba teksta, dakle i nacrt ustavnog zakona. Pošto je Venecijanska komisija u Savetu Evrope usamljena u svojoj pozitivnoj oceni poslednje verzije ustavnih amandmana, ekspertizu bi trebalo da daju zajednički i Venecijanska komisija i Konsultativno veće evropskih sudija, koje se više puta izjašnjavalo o dosadašnjim verzijama ustavnih rešenja i stavilo niz kritičkih sugestija. Takvu ekspertizu bi trebalo potom razmotriti i s njom u skladu izraditi konačan akt za promenu Ustava i Ustavni zakon, uvek naravno vodeći računa i o našim mogućnostima i tradiciji, kao i da je cilj svega toga jačanje nezavisnosti pravosuđa. Tek tada bi trebalo da se o njima izjasne skupština, pa zatim i građani na referendumu. Dosadašnje verzije stvaraju nove mogućnosti političkog uticaja na sudstvo, naročito parnim brojem članova VSS, načinom izbora nesudijskog dela VSS, mogućnošću čestog raspuštanja VSS, načinom ujednačavanja sudskih odluka putem nejasnog uspostavljanja sudske prakse kao izvora prava, onemogućavanjem pravnog leka protiv većine odluka saveta, „ugradnjom” novog puta politizacije pravosuđa putem Pravosudne akademije bez formalnih i stvarnih garancija nezavisnosti. Te zamerke je stavila celokupna naša struka, ali i pomenuta tela Saveta Evrope koja formulišu evropske pravosudne standarde.

Koji su najveći problemi srpskog pravosuđa i šta bi prioritetno trebalo popraviti u njemu?

Nedovoljna nezavisnost, neodgovarajući i neusaglašeni zakoni, neravnomerna opterećenost sudova i sudija i nedostatak odgovarajućeg stručnog usavršavanja, što za posledicu ima neefikasnost i neujednačenu primenu prava. Kvalitet sudstva se ogleda u donošenju pravednih, na dobrim zakonima zasnovanih, jasnih i argumentovanih sudskih odluka, u razumnom roku, od strane nezavisnih i nepristrasnih sudija. Politički deo vlasti, ali i mediji, pažnju javnosti usmeravaju uglavnom na suđenje u razumnom roku, zanemarujući ostale uslove koje je sudstvu neophodno obezbediti da bi bilo efikasnije. Važno je shvatiti da odgovornost za stanje u sudstvu snose sve tri grane vlasti. Takođe, da je i pre promene Ustava moguće popraviti stanje – zakonima izmeniti mrežu sudova i njihovu nadležnost, uvesti procesne mogućnosti za brže rešavanje repetitivnih sporova, odrediti merila za potreban broj sudija i sudskog osoblja, prekinuti sa višegodišnjim radom na određeno vreme i volontiranjem, poveriti odgovornost savetu da upravlja celinom ljudskih resursa, obezbediti kvalitetno stručno usavršavanje, i mnoge druge mere.

Kako ocenjujete poslednji izveštaj GREKO da smo od 13 preporuka ispunili samo dve, a ostale delimično i njihovu ocenu da su poboljšani okviri, metode i javnost postupka imenovanja sudija i tužilaca, ali da preostaje još dosta posla kako bi se poboljšao sistem vrednovanja rada sudija?

Tu poslednju zamerku, s obzirom na to da je Srbija podsetila GREKO da određeni delovi preporuka zahtevaju izmene Ustava, moguće je otkloniti i bez te izmene. Potrebno je samo da VSS bude proaktivan, što i jeste jedna od preporuka. Inače, primedbe u pogledu načina vrednovanja rada sudija i njegove posledice identične su primedbama Društva sudija, a to je da se kvalitet rada sudije ne može i ne treba iskazivati statističkim podacima. Zanimljivo je i da preporuke GREKO, u pogledu nacrta ustavnih amandmana, upućuju na mišljenje Venecijanske komisije, i to na ono od juna 2018. godine, ali i na kritičko mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope.

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SUDIJA
Može li neko narodo da objasni da ima samo tri hiljade sudija na nekolioko miliona predmeta.Da li neko misli da sudija treba da presudi istog momenta kada dobije tužbu.Sud mora da izvede sve dokaze koji budu predloženi i to traje jako dugo i treba imati u vidu nekoliko miliona predmeta.Ne mogu se donositi presude bez izvedenih dokaza.Ljudima treba objasniti da niko ništa ne čini da se smanji priliv predmeta.Pogledajte samo koliko hiljada predmeta imaju banke,Nisu za to sudije krive nego banke.
Киза
Поштовани, зашто се не залажете да терет доказивања пада на тужилаштво, одбрана на туженог, а ви само да одмеравате казну и "фик! готово!" Тако би судови били далеко ефикаснији, само кажем....
Јованка Вождовчанка
Не могу да буду независни од народа у чије име доносе пресуде. Тај исти народ сматра да треба да одговарају они који су "малчанском берберину" смањили казну, након чега је отео и малтретирао девојчицу; да треба утврдити разлоге због којих један наш суд, упорно, пресуђује у корист хрватске фирме у случају отете имовине српске фирме, и сл. Коме такве судије треба да одговарају? Господу Богу?
cjepidlaka
Izreka "U ime naroda!" treba da istakne sklad sa zakonom na osnovu koje je donesena i postupkom predviđenim za primjenu zakona.Razumijevati je kao obavezu sudije prema Skupštini,može biti dozvoljeno laiku,ali ne i pomenutom poslaniku SNS,inače dipl. pravniku.Osim ako se ne radi o "demokratskoj" namjeri da tim putem "narod uzme pravdu u ruke". To bi bilo tzv. "izvikivanje" pravde kao što je Toma Vučić Perišić,uz "narod", ali prije 150-tak godina, za kneza "izvikao" Aleksandra Karađorđevića.
Velimir
Jedan je jedini i isključivi razlog ovakvog stanja u pravosudju: odsustvo ličnog integriteta sudije. Daću i primer, da ne bi bilo zabune: dok je ministar pravde bio g.din koji je i sada ministar, advokatura je bila u protestu 6 meseci, i spremna da u protestu ostane 600 meseci ako treba. Kada sudije budu imale takav lični integritet, možemo da se nadamo nečemu.
Boza
Nasa vlast nema odgovornost. Samo interese.
milenko popić- etnoseljak
Gospođa Bjelogrlić niti na jednom mjestu nije upotrebila riječi "pravna država". S razlogom, u iz moje uvažavanje. Svako, naime, ko, na prvoj godini Prava, položi Teoriju države i prava, zna da država da bi postojala kao pravni pojam i institucija, mora biti pravna, ili ne postoji. Ako nema "političke volje" (ova odomaćena glupost ne postoji niti u jednom udžbeniku prava!) za primjenu zakona, država tada "postoji" samo na tablicama klimavo okačenim o javne zgrade.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.