Kuda na odmor posle korone

Šta to beše bezbrižno putovanje, pitanje je koje bi svaki stanovnik ove planete mogao da postavi sebi samo devet meseci od početka krize izazvane koronom. Kako ćemo ih planirati u budućnosti i gde ćemo najpre otići kada se granice otvore, a epidemija prestane, dileme su o kojima sigurno razmišljaju turistički stručnjaci širom sveta u potrazi za što boljim rešenjem za oporavak turizma.

Na početku vakcinacije koja bi, pretpostavlja se, mogla da stavi tačku na ovu krizu, i dalje je sve neizvesno. Sve osim finansijskih gubitaka iz prošle godine, koje su mnogi već sabrali. Za prvih osam meseci 2020. godine broj međunarodnih putovanja je u odnosu na isti period 2019. pao za 70 odsto, a samo u julu za 81 procenat.

Prema predviđanjima Radne grupe Svetske turističke organizacije UNVTO-a, treći kvartal 2021. mogao bi značiti početak oporavka međunarodnog turizma. Računica pokazuje da su ekonomski gubici koje je pretrpela globalna turistička industrija od početka pandemije osam puta veći od onih registrovanih u ekonomskoj krizi 2009. godine. U tom periodu je na svetu zabeleženo 700 miliona dolazaka međunarodnih turista manje u odnosu na isti period 2019. godine, što je gubitak od 730 milijardi dolara, navodi UNVTO.

I dok svetski turistički stručnjaci kažu da očekuju agresivan program oporavka u svim zemljama, Srbija bojažljivo priprema teren, a hotelska industrija se nada da će oporavak krenuti već od proleća. Prof. Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije Hores, kaže za naš list da su do sada 92 hotela i 204 restorana u Srbiji dobila sertifikat „Čisto i bezbedno” i da je cilj da što više njih u budućnosti pruži bezbednost turistima. To je važno, ne samo da ih privučemo nego i zadržimo u budućnosti, smatra on.

– Moramo da računamo na to da će u budućnosti kod turista biti dominantna dva osećanja – strah od nehigijenskih prostora i od boravka u zatvorenom s većim brojem ljudi. Zato moramo da razmišljamo u tom pravcu i da budemo spremni na promene koje će se dogoditi. Nije dovoljno samo dobiti sertifikat nego i sprovoditi sve mere kako bi turisti bili sigurni i kako bi se vraćali – objašnjava Genov.

Zato su pre dobijanja sertifikata hotele i restorane obilazili tajni gosti koji su utvrđivali na terenu da li objekat ispunjavaju sve uslove za dobijanja sertifikata, a kontrole se nastavljaju i posle. Genov kaže da već sada ima objekata u kojima su uočene nepravilnosti, te da će krenuti da ih opominju, a onda, po potrebi, i da oduzimaju sertifikate.

– Mi ovaj period moramo da iskoristimo kako bismo ispravili sve što do sada nije bilo dobro. Kao da se sa turistima, posebno stranim, prvi put susrećemo. Sve će biti drugačije, makar u prvih nekoliko godina posle korone, jer ova epidemija će nam mnogo toga u životu, pa i u turizmu, određivati u budućnosti – kaže naš sagovornik.

Na pitanje gde očekuje da će turisti najpre poželeti da odu – na more ili planinu i da li će se prioriteti i izbor destinacija menjati, Genov kaže verovatno na more, ali mnogi će, smatra, u budućnosti sigurno češće posećivati i sela u Srbiji koja su tek sada upoznali.

– Ako to želimo da iskoristimo, i na ovim destinacijama moramo da poboljšavamo uslugu, jer gosti lako odustaju i vrlo brzo nađu nova interesovanja i destinacije na kojima mogu da dobiju više – kaže on. Genov smatra da će trka za gostima biti neprekidna, a da Srbija koja nije članica EU mora da prati aktivnosti ovih zemalja.

– Jedini način za prevazilaženje krize jeste da države deluju koordinirano usklađivanjem ograničenja putovanja kako bi turistima kada oporavak krene vrlo brzo vratili samopouzdanje i zadržali ih. Korona će još dugo diktirati pravila – zaključuje naš sagovornik.