Sarajevska podsećanja na novinarskog poetu

Lep tekst o nezaboravnom novinarskom poeti Miroslavu Radojčiću, objavljen  u „Pogledima” 30. decembra prošle godine, pod naslovom „Novinar sa leptir-mašnom”, inspirisao me da se i sam oglasim.

Tim pre, što uz sve blistavosti  Radojčićevih tekstova, autor priloga, nekadašnji Sarajlija, a sada Parižanin Đorđe Telebak, pominje i da je taj novinarski besmrtnik rođen u Sarajevu, kao i da je bio golman u podmlatku sarajevske Slavije.

U vlastitom kompletu „Sportske revije” iz 1940, pronašao sam Radojčićevu fotografiju kao golmana, od pre osam decenija. Objavljena je 31. oktobra 1940, u 33. broju te revije, koju su uređivali velikani sportskog novinarstva Bora Jovanović i Ljubomir Vukadinović.

A uz sliku je objavljen i kraći portret tada mladog golmana, u rubrici „Sarajevska strana”, koju je uređivao Milivoje Jelenković.

Uz taj davni arhivski snimak, šaljem i dva podsećanja na susrete sa Radojčićem, tokom njegovih boravaka u rodnom gradu, nažalost vrlo retkih zbog njegovog dugog izbivanja iz Jugoslavije, kao „Politikinog” već „večnog” dopisnika iz inostranstva.

A valjda je samo slučajnost htela da se susretnemo poslednjeg avgustovskog dana 1972, po Radojčićevom povratku sa Islanda, gde je pratio meč Fišer – Spaski, a 25 dana pred fudbalski duel u Kupu šampiona Željezničar – Derbi kaunti.

Već sutradan sam u „Oslobođenju” objavio intervju, pod naslovom „U Derbiju ne igraju neki bogovi”, ali  zbog tog prizivanja bogova u naslovu, morao sam da tražim i specijalno odobrenje od glavnog urednika da ostane taj naslov.

Radojčić se već naredne sedmice vratio u London, a ubrzo je počeo da šalje, već u svom prelepom stilu, storije kako se Englezi pripremaju za meč na Koševu, dok je meni pripala uloga da utakmicu najavljujem za „Politiku” iz Sarajeva i, na kraju, da izveštavam.

Derbi je pobedio sa 2:1 golovima Hintona i O'Hare, a u „Politikinoj” kabini na Koševu, pored mene je, s „leptirušom”, sedeo slavni ostrvski sportski novinar Džefri Grin, koja je ostao upamćen i po onoj antologijskog rečenici o Peleu i njegovim saigračima, kada je zapisao da je čarobnost njihove igre jednostavno nemoguće opisati, jer bi to bilo isto „kao da se traži boja  kako bi se opisao vetar”.

Drugi nezaboravni susret sa svojim idolom imao sam maja 1986, uoči teniskog meča Jugoslavija – Čehoslovačka u Devis kupu, kada je Jugoslovene predvodio Boba Živojinović.

Četiri sata pre tog duela u Zetri odvezli smo se fijakerom do Vrelo Bosne, gde smo u romantičnom restoranskom dekoru, gledajući smaragdnu vodu i labudove, ćaskali najviše o lepoj ali izazovnoj profesiji - novinarstvu.

Prilikom povratka desio se i jedan šaljiv događaj, ispred hotela „Topola”. Izlazeći iz fijakera,  Radojčić je zapanjenom fijakeristi rekao: „Molim vas, sada mi platite vožnju, jer sve je bilo toliko lepo da vi meni treba da platite, a ne ja vama”! A potom je platio vožnju...

Slobodan Stajić,
publicista,
Sarajevo