Šta je kompromis za frilensere

Našem čitaocu M. N. uoči Nove godine je iz Poreske uprave stigao poziv u vezi utvrđivanja prihoda fizičkog lica. Po zanimanju je diplomirani matematičar i poslednjih godina radi poslove na internetu, odnosno održava veb sajtove.

–  Veće uplate sam imao tokom 2015. tako da pretpostavljam da sam i ja jedan od nekoliko hiljada ljudi u Srbiji koji su dobili slične pozive poslednjih dana 2020. godine. S obzirom na to da sam veće uplate imao samo 2015 (malo više od 500 evra mesečno), a sada nema dovoljno ni za mesečne fiksne troškove koji postoje za jedan veb sajt, interesuje me šta da kažem u Poreskoj a da ne postanem dužnički rob države.  Moj kolega je dobio rešenje Poreske uprave prema kome je dužan da plati oko 70.000 evra za 2015. i nekolio narednih godina, a što je više od 70 odsto od ukupnog prihoda koje je ostvario, odnosno preko 87,5 odsto poreza i doprinosa sa kamatom a po odbitku 20 odsto nominalnih troškova – objašnjava M. N.

Prethodnih godina je, kako tvrdi, više puta odlazio u Poresku upravu raspitujući se oko obaveza koje ima, kako kasnije ne bi imao problema.

- Odgovor je uvek bio da ne postoje obaveze i da radim, da ne brinem, da niko ništa ne zna i da do sada niko nije plaćao bilo kakve obaveze što se tiče rada preko interneta. U Poreskoj upravi i dalje ovaj porez ne može da se plati na šalteru, već vas upućuju da sami platimo porez preko interneta. E, tu onda nastaje problem još veći, jer ako nemam pomoći knjigovodstvene agencije, kako to sam da izvedem – pita čitalac „Politike”.

Drugi problem je što kao fizičko lice nema sertifikat koji je obavezan da bi pristupio svom poreskom nalogu.

– Ako bi angažovao knjigovodstvenu agenciju ponovo bih imao problem, jer se dešavalo da imam više pojedinačnih doznaka koje su od pet do 30 dolara, tako da bih od ukupnog prihoda imao samo troškove. Da sam platio obaveze prema državi i trošak bilo koje knjigovodstvene agencije, ja bih bio u minusu – kaže M. N.  i dodaje da je u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini postojao sličan problem, pa je porez sveden na progresivni ili na fiksni od 10 odsto. U Rusiji je ovih dana donet zakon po kome je isti porez samo tri odsto, kaže on.

Dok je Siniša Mali, ministar finansija odlučan u stavu da zaostali porezi i doprinosi za primanja iz inostranstva moraju da se plate, a potom da se razgovara o promeni propisa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nagovestio mogućnost postizanja kompromisa. On je nedavno rekao da frilenseri nisu suštinski u pravu, ali i da je država pravila greške u delovanju.

– Videćemo na koji način da ti ljudi plate poreze, ali da i mi preuzmemo deo krivice na sebe – izjavio je Vučić.

Posle ove izjave, frilenseri. koji su poslušali Poresku upravu i platili poreze i doprinose, uputili su pismo Siniši Malom, ministru finansija, sa molbom da se pri kreiranju politike kompromisa uvaže i oni koji su porez platili.

„ Shvativši vašu izjavu ozbiljno, mnogi frilenseri budući da nisu znali da su dužni da plate bilo kakav porez angažovali su poreske savetnike, za novac se snalazili, bilo pozajmicama, bilo zaduživanjem članova porodica kod poslovnih banaka, kako bi izmirili poreski dug za koji i nisu znali da postoji. Plaćanje poreza retroaktivno, sa svim zakonskom kamatama, odveo je već mnoge u dužničko ropstvo, ali su postupili ispravno i odgovorno i sav porez platili – navode u pismu radnici na internetu, potpisani kao frilenseri koji su platili porez .

Đerđ Pap, poreski stručnjak, kaže da je sada zaista zbunjujuća situacija. S jedne strane. stoji tvrdokoran stav ministra finansija, a sa druge najava predsednika da će biti nekog kompromisa. I samo ga je, dodaje, iznenadila izjava predsednika Srbije koji je dosta pomirljivo govorio o tome kako će se naći rešenja i za neke stvari koje je ministar  finansija odbijao.

Ovo mu, kaže, liči na igru dobrog i lošeg policajca.

– Pronalaženje kompromisnog rešenja koje je najavio predsednik je izvan postojećih propisa. Za tako nešto trebalo bi menjati zakon ili nešto u praksi Poreske uprave. Hipotetički govoreći to bi moglo da znači da Poreska uprava neće naplaćivati porez pet godina unazad nego godinu dana ili Poreska uprava neće uopšte naplaćivati zaostali porez, nego će počev od 1. januara svi morati da podnesu poresku prijavu. Šta će od toga biti ne znamo – kaže Pap.

Prema sadašnjem zakonu postoji mogućnost odlaganja plaćanja na rate, ali samo za one koji su se dobrovoljno prijavili, pre nego što je pokrenut bilo kakav postupak. Oni koje je Poreska uprava već pozvala, ne mogu tražiti odlaganje po završetku postupka.

- Promene koje bi se uvele moraju da važe u skladu sa opštim principima koje važe u poreskom pravu. U sadašnjem sistemu nigde nemamo progresivnu stopu izuzev kod godišnjeg dohotka građana – odgovara Pap na pitanje da li se može izaći u susret frilenserima koji traže da ubuduće budu oporezovani po progresivnim stopama i da bude uveden limit na koji se ne plaća porez.

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, kaže da će se, ukoliko se želi postići kompromis, naći rešenje i za jedne i za druge. To bi značilo umanjenje poreskog duga za one koji nisu platili poreze i doprinose. Onima koji su izmirili zaostale poreske obaveze mogao bi se dati poreski kredit da bi im se umanjile poreske obaveze u narednom periodu.

– Rešenje postoji, ukoliko postoji volje. Svi poreski obveznici imaju mogućnost da reprogramiraju dug. Ukoliko niste nigde zaposleni i to vam je jedini prohod ukupan iznos poreza i doprinosa na bruto osnovicu je 43 odsto. To je maksimalni iznos na koji frilenseri mogu da budu oporezovani, ako imaju ugovor o delu. Pod pretpostavkom da mesečno dobiju hiljadu evra bruto, treba da plate 430 evra poreza. To nije malo, ali to svi mi plaćamo. Nema šanse da je neko oporezovan 80 odsto, kao što tvrde frilenseri –kaže Radosavljević.

Problem je to što ih pet godina niko nije dirao. To je, kaže, greška Poreske uprave i već čujemo signale vlasti da bi trebalo da snose posledice tog petogodišnjeg ćutanja administracije. Da li će se ići na umanjenje ili reprogramiranje duga, stvar je dogovora. Postoji mogućnost da se frilenseri registruju kao preduzetnici, da plaćaju drugačije poreze, a ukoliko njihovi prihodi nisu veći od šest miliona mogu da budu i paušalci.