Oko 4.000 medicinara primilo vakcinu protiv korone

Vakcinacija zdravstvenih radnika protiv virusa korona obavlja se na 110 vakcinalnih punktova u Srbiji, a interesovanje medicinara za imunizaciju zavisi od ustanove do ustanove. Imunizacija je krenula od kliničkih centara i kliničko-bolničkih centara, a nastavila se u opštim bolnicama koje su u kovid sistemu. Planirano je da sledeće nedelje cepivo dobiju i zdravstveni radnici u kovid centrima domova zdravlja.

Do sada je vakcinu protiv virusa korona primilo više od 3.000 korisnika u staračkim domovima i oko 4.000 zdravstvenih radnika, napomenuo je juče ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar i dodao da je plan da se do kraja nedelje vakciniše još oko 3.000 ljudi. On je rekao i da je napravljen raspored i plan imunizacije i da je već 95 odsto vakcina na lokacijama gde će biti aplikovane.

Međutim, dr Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja, upozorio je juče da postoji mala grupa lekara u Srbiji koja ne želi da se vakciniše protiv kovida 19, kao i da postoje „određene grupe” lekara koje biraju koju će vakcinu primiti. Podsećamo, dr Đerlek je primio rusku vakcinu „sputnjik”.

– Nemam neželjenih posledica. Pozivam sve građane da se vakcinišu. Kao i svi građani, imao sam opciju da biram vakcinu. Meni je zapalo da se vakcinišem vakcinom „sputnjik”. Ne želim da se u Srbiji polemiše koja je vakcina bolja, sve su dobre – naglasio je dr Đerlek.

U Kliničkom centru Srbije vakcinisano je oko 720 zaposlenih, a u planu je vakcinacija oko 1.900 medicinara. Prvog dana vakcinacije u novoj kovid bolnici u Batajnici cepivo je dobilo između 70 i 100 zaposlenih, a imunizacija je i juče nastavljena.

Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, pojašnjava da je, koliko je njemu poznato, u nekim zdravstvenim ustanovama manjina raspoložena za vakcinaciju. To je, po njemu, neobjašnjivo, kao i to što su neki profesori davali veoma čudne izjave u vezi s vakcinacijom i nisu afirmativno o tome govorili.

– Neki su čak ideološki prebojavali svoje izjave. Ima i onih koji nisu ni pogledali sastav vakcina, a već su se opredeljivali da žele da prime samo rusku ili isključivo američku. To sve ruši poverenje u narodu za vakcinaciju. Moramo da shvatimo da su dobre one vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove, kao i naša agencija ALIMS. U njihov stav treba imati poverenja. Neke lekare su uplašile izjave da se „Fajzerova” vakcina dovodi u vezu sa alergijskim reakcijama. Ako neko nije nikada imao alergijske reakcije, ne treba da brine jer je ta vakcina tehnološki superiorna – napominje dr Radovanović.

Naš sagovornik smatra da zdravstvene radnike ne treba ubeđivati u važnost vakcinacije, jer upravo oni moraju da budu svesni da je to blagodet. Ukoliko neki medicinari imaju sumnje u kontraindikacije, onda treba da se pozovu u ustanovu u kojoj radi ekspert imunolog ili epidemiolog koji može da odgovori na sve njihove nedoumice, dileme i složena pitanja.

– Zdravstvene vlasti su dogovorile da stigne određen broj vakcina u zemlju, ali je pitanje da li će to biti ispunjeno jer to ne zavisi od njih. Tu postoji neizvesnost – dodaje dr Radovanović.

I profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, smatra da izbor vakcina nije stvar emocije i da ne sme da bude stvar politike već da odluka treba da se donese isključivo na osnovu dokumentacije i saznanja o vakcini. Samo dobrim informacijama može da se uspostavi borba protiv zadrške kada je reč o odluci da li će se neko vakcinisati.

– Mislim da je potpuno iracionalno kada neko na osnovu zemlje porekla vakcine želi da donese odluku da li će je dobiti. Vakcine protiv virusa korona su napravljene u relativno kratkom vremenskom periodu i dobile su dozvole za primenu u urgentnim stanjima. Nije naš fenomen nepoverenje u njih, to se dešava na globalnom nivou. Stvaraju se razne teorije zavere i zato je važna uloga medija da obaveštavaju javnost na pravi način. Stručni ljudi treba da daju izjave o vakcinama, a ne glumci, pevači, sportisti… Mislim da deo zdravstvenih radnika nije dovoljno informisan o vakcinama. Opterećeni su, mnogo rade i nemaju vremena da čitaju studije o tome. Možda su se našli u nekom vakuumu. Činjenica je i da nije bilo nekih adekvatnih stručnih sastanaka na ovu temu na kojima bi se govorilo kako su obavljena pretklinička ispitivanja, kakav je status određenih vakcina, koji su rezultati, dokle se stiglo u istraživanjima… Treba objasniti da nisu preskočene faze pretkliničkih i kliničkih ispitivanja, sve je to urađeno. Za vakcine možemo u ovom trenutku reći da su efikasne i bezbedne – dodaje dr Stojanović.

Ovaj stručnjak smatra i da nije u redu da neki lekar pacijentu sugeriše da treba da primi rusku, a ne, na primer, „Fajzerovu” i obrnuto.

– Mislim da ta osoba ne bi znala da objasni pacijentu zašto tako nešto sugeriše. Svaka tvrdnja tog tipa, koja nije potkrepljena činjenicama, besmislena je. Ljudi se samo zbunjuju takvim izjavama. Smatra se da više od 70 do 80 odsto populacije, gde spadaju i zdravstveni radnici, treba da primi vakcinu da bi se stekao kolektivni imunitet – naglašava dr Stojanović.

Ipak, nije samo u Srbiji slučaj da pojedini zdravstveni radnici ne žele da se vakcinišu. Rezultati istraživanja u decembru u Nemačkoj pokazali su da polovina medicinskih sestara i četvrtina lekara ne žele da se vakcinišu, a visok procenat medicinara koji ne želi cepivo beleži se i u drugim zemljama Evrope i u SAD. U Francuskoj je 76 odsto osoblja domova za stare izjavilo da ne želi da se vakciniše, u jednom austrijskom regionu polovina zaposlenih u domovima za stare takođe to ne želi, a u Italiji je Federacija udruženja medicinskih profesionalaca saopštila da oko 100 doktora širom ove države neće da primi vakcinu. U SAD 29 odsto zdravstvenih radnika neće da se vakciniše, pokazuje jedno od ispitivanja.