Džonsonov sat otkucava

Boris Džonson prvi je „Fajzerovom” vakcinom pelcovao svoje građane protiv virusa korona, ali time nije izgradio imunitet na svoje druge poteze koji će mu, kako stvari sada stoje, vrlo moguće izmaći premijersku fotelju. Da se sutra održavaju izbori premijer bi izgubio podršku koju je hteo osigurati vakcinom obezbedivši je Britancima pre ostalih. To je, ipak, neznatno u odnosu na to koliko mu ne opraštaju zatvaranja i druge rigorozne mere koje je uvodio u borbi protiv pandemije koja ih je uprkos tome dovela na prvo mesto u Evropi po crnim rekordima.

Prvo podrobno istraživanje o tome kako vide svog premijera urađeno u decembru kaže da Britanci nemaju antitela na njegovo upravljanje nedavno okončanim pregovorima o razlazu sa Evropskom unijom, potom rukovanje pandemijom koja im je dozlogrdila kada je pre Božića zatvorio ljude u kućama prethodno im ulivajući nadu u to da će nakon rigoroznih mera moći da se sastanu sa najbližima za vreme praznika.

Pomno rađeno četvoronedeljno anketiranje javnog mnjenja pokazalo je da je Džonson na dobrom putu da više ne vodi zemlju. Da sada glasaju građani, nijedna od dve vodeće partije ne bi osvojila većinu. Ankete ukazuju na to da bi vladajuća Konzervativna partija uzela svega 284 dok bi opozicionim laburistima pripala 282 mesta u parlamentu, što znači da bi vlast izgubila prednost od 80 predstavnika koje su osigurali u decembru 2019. 

Dobar rezultat može da očekuje jedino škotska nacionalna stranka koja se kani otcepiti od Ujedinjenog Kraljevstva. Predviđa se da će osvojiti čak 57 od 59 mesta u Škotskoj, što znači da će potencijalno imati krupnu ulogu u formiranju sledeće vlade. Edinburg je stamen u nameri da nakon neuspelog referenduma o otcepljenju iz 2014. godine, Škotima obezbedi novo izjašnjavanje povodom ovog pitanja.

Tamošnje raspoloženje građana daje im za pravo da veruju da će u drugom pokušaju Škoti izglasati suverenitet jer secesionisti sada u rukama imaju kartu više. Bregzit ih je izbacio iz jedinstvenog evropskog tržišta i carinske unije, a oni više od toga da su deo UK žele ostati u EU. Uz veći pregovarački potencijal nakon sledećih izbora Edinburg će zadavati ozbiljnu glavobolju premijeru, bio to Džonson, bio neki njegov torijevski kolega. 

Boris Džonson rizikuje, ako tamošnji građani brzo ne zaboravljaju, da izgubi podršku u tradicionalno laburističkim izvorima moći koji su mu dali glas na minulim izborima obezbedivši mu pobedu koja mu je omogućila da Ostrvo izvuče iz orbite unije nakon 48 godina bliskih veza. Reč je o regijama najteže pogođenim pandemijom koja je u Britaniji već odnela 74.000 života, a koje su ujedno pretrpele ekonomske udare, gubitke radnih mesta i žešće restriktivne mere u odnosu na ostale delove zemlje.

Stoga premijerovu poziciju, prema anketi, ponajviše definiše odgovor na pandemiju koja je slomila ekonomiju. „Fajzerova” vakcina tu nije pomogla iako su naslovnice ostrvskih tabloida pisale o tome da je njihov premijer obezbedio cepiva pre svih – kao da je dobio rat. Vakcine jesu prvo stigle na Ostrvo učinivši ih prvom zapadnom zemljom koja će imunizovati svoje građane, ali je slavu ugasilo to što su ubrzo potom EU i SAD odobrile primenu cepiva. 

Istog meseca gorak ukus ostavilo je sveže napuštanje bloka iako je okončano trgovinskim sporazumom s Briselom kojim je London izbegao uvođenje kvota i carina. Osim Škota, ogorčeni su britanski ribari, ali i svi oni koji 23. juna 2016. nisu bili ubeđeni u priče glavnih protagonista bregzita, među kojima je bio i Džonson, o tome kako će se napokon istrgnuti iz kandži unije, preuzeti kormilo svoje zemlje kojoj će obezbediti kontrolu nad sopstvenim granicama, zakonima, vratiti poslove koje im otimaju pridošlice, a novac koji daju Briselu ubrizgati u svoj zdravstveni sistem.

Primamljiva ponuda iznedrila je bregzit koji je, nakon četiri i po godine, okončan sporazumom koji nisu proslavili ni oni koji su tada svoj glas poverili Džonsonovoj ekipi. Tek će uslediti analiza uslova pod kojima je prva članica napustila uniju ali već je jasno da ni sada, kao ni u narednih pet i po godina, a možda i duže, Britanci neće kontrolisati svoje granice, prvenstveno svoje vode koje će moći da eksploatišu evropski ribarski brodovi. Upravo je pravo na ribarenje tačka u kojoj se lomi suverenitet obećan bregzitom. Ujedno je garantovano da će se sa Vašingtonom iznedriti daleko unosniji trgovinski sporazum, ali on tek treba da se obezbedi kod Džozefa Bajdena, koji sigurno neće tapšati Džonsona po ramenu, bar u meri u kojoj je to radio Donald Tramp.