ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.01.2021. u 09:29
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Zavičaj je mislio da je Radomir poginuo

Радомир Станојевић (Фото „Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом”)

GUČA – Kako je, boj za bojem, pukom zemljodelcu iz Dragačeva pošlo da sačuva glavu, pokaže neprijatelju ko je ko i kući se vrati sa Ordenom Zlatne vojničke Karađorđeve zvezde sa mačevima?

Ovo je povest o Radomiru Stanojeviću iz Gornje Kravarice, naredniku iz kadra Treće čete, Prvog bataljona 21. Pešadijskog puka, kojeg je na povratku u otadžbinu maja 1918. stigla, uz odlikovanje, pohvala vojvode Živojina Mišića. Nju je 22 leta kasnije u povesnici „Dragačevo i njegovi slavni sinovi” objavio prota Milisav D. Protić Gučanin, gde se veli:

Radomir Stanojević je 8. avgusta 1916. severno od Petrovog jezera izvršio sa patrolom uspešno izviđanje, noću po ispresecanom terenu i pod jakom neprijateljskom frontalnom i bočnom vatrom.

Na Ostrovskom položaju, 12. avgusta 1916. uspeo je da sa 20 bombaša pretrči prostor od 200 metara, uskoči u neprijateljske rovove, primora ga da ih napusti i ostavi svu opremu i oružje. Zauzećem ovog položaja dobijena je vrlo zgodna osmatračka tačka.

Na Izgoreloj zemlji, 1. decembra 1916, severno od kote 1.050, rovovi su bili toliko blizu da se borba samo bombama vodila. Narednik Stanojević izašao je noću dobrovoljno iz rova, približio se neprijateljskom stražaru, zagovorio ga, bacio bombu u rov i ubio.

Kod Izgorele zemlje, 27. novembra 1916, za vreme prebacivanja upao je u neprijateljsku baražnu vatru i tada po drugi put teško ranjen.

Kod Velesa, 16. oktobra 1917, prilikom juriša na neperijatelja koji je bio solidno utvrđen, privukao se dobrovoljno njihovim rovovima na deset do petnaest metara i pozvao neprijateljskog stražara da se ne biju iz pušaka već bombama, na šta je ovaj pristao jer je bio u zaklonu.

Njegova prva bomba pala je u neprijateljski rov, od čega su odmah izletela parčad odela i opreme, ali je Radomir u tom trenutku i sam ranjen puščanim zrnom.

Kao vođa patrole, komandir stražarskog odeljenja na najopasnijim mestima odlikovao se najvećim junaštvom. – Pohvaljujem narednika Stanojevića i ističem ga armiji kao primer junaštva i rodoljublja – potpisao je vojvoda Mišić.

Po povratku iz rata, mada su ga svi slavili kao velikog junaka, Stanojević se ponašao kao skroman i pošten čovek, ne razlikujući se od meštana.

Rođen je 1884, osnovnu školu završio je u Guči. Čitavog života, do smrti, živo je od zemlje. Posle 1920. bio je jedan od obnovitelja Zemljoradničke kreditne zadruge u Gornjoj Kravarici.

Umro je 1939, kad se utopio u nabujaloj Moravici, vraćajući se sa panađura u Arilju, sahranjen je u groblju rodnog sela. Zanimljivo je da mu je bio podignut spomenik još 1915. jer je rodbina mislila da je poginuo u ratu.

Komеntari7
b6fa2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gedza
После 1. Светског рата један новинар је објавио књигу ратних догађаја појединих српских војника који су за извршен ратни задатак добили највиша одликовања. Све су то били обични, делом и неписмени ратари. Читањем текста, пренет како је речен, сузе иду саме. Невероватне су ту описане самосталне стратешке иницијативе које су ти момци - наше геџе - у делима секунде исправно донели, што наводи на висок ниво урођене бистрине и интелигенције. Разбити зубе сваком ко се са појмом "Геџа" спрда.
читалац
Вечна слава јунаку
zoran jagodic
Tакви смо ми Гучани
SLOBODAN MIKAVICA
O ovakvim ljudima Srbija treba da pise da ih pominje, to su oni koji cine velicinu srpske istorije.Predpostavljam da se u SFRJ nije moglo pisati o takvim zbog rivaliteta ili ravnoteze medju Repulikama, danas Srbija mora pisati vise o njima ,jer samo tako daje primjer svojim mladim generacijama. Za mene, to je otkrice, a Politika je vec pisala o drugim slavnim za siroku publiku anonimnim junacima. Hvala i vijecna im slava. ( Samo da jos neko ne kaze da se radi o mitovima )
Саша Микић
Писало се и у СФРЈ. Солунци су многа права остварили тек у после Другог светског рата; право на пензију, право на поштовање, које нису имали од онога коме су омогућили да направи краљевину много већу него што је била.
OZBILJAN ISTORIČAR
Вечна слава јунаку и - хвала ! Да ли вам је позната судбина Радомирових ратних другова - инвалида ? Њих је Краљевина заборавила. Морали су просити и чистити ципеле, по улицама Београда,господи која нису ни видела ни осетила рат. Тек доласком комуниста на власт, Солунцима су призната ратна права и добивали су новчане накнаде за учешће у рату. А,Газиместан су ,,мрски комунисти"(1953) изградили, док Краљевина је била задовољна са мањим каменим спомеником. Хвала на објав

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja