nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.01.2021. u 08:55 Katarina Đorđević

Preteško mentalno breme pandemije

Uprkos svim lošim lekcijama, korona je u nečemu bila dobra učiteljica – pomogla nam je da shvatimo koliko znače ljudski odnosi, briga prijatelja i empatija dobrih komšija
(Фото Марко Камперелић)

Scena prva: Nakon višenedeljnog razmišljanja, mladi bračni par lekara, koji već godinama živi i radi u Nemačkoj, ipak je odlučio da Božić provede u Beogradu. Na jedan tas vage stavili su strepnju zbog mogućeg pogoršanja epidemiološke situacije i komplikacije oko povratka, a na drugi želju da vide roditelje, prijatelje i kumove koje nisu zagrlili već godinu dana. Očekivano, prevagnuo je drugi tas. Dok su pakovali kofere, začuli su „rafal” poruka koje stižu u inboks mobilnog telefona. Njihov blizak prijatelj, koji je kao anesteziolog radio u crvenoj zoni kovid bolnice i s kim su svake godine letovali, izgubio je bitku s kovidom 19.

Scena druga: Miris vanilica iz komšijskog stana probija se zajedno s januarskim suncem kroz prozore jednog novobeogradskog solitera i dopire do usamljene mlade žene, obučene u crveni džemper, koji je njena majka ištrikala neposredno pre nego što su je odveli na operaciju. Nakon hirurškog zahvata, koji se u udžbenicima tretira kao rutinski, mlada žena stavila je crnu traku preko crno-bele fotografije majke u pozlaćenom ramu, smeštenom na najvišoj polici bakine vitrine. I sama se čudila kako joj svih ovih meseci uspeva da zadrži suze na samu pomisao o majci. A onda je miris vanilica, koje je njena majka pravila za praznike, ispunio dnevnu sobu i konačno je krenula reka suza. Niko nije bio pored nje da je zagrli.

Scena treća: Dok zadovoljno konstatuje da je načinio pravi izbor što je s društvom otišao na skijanje, jedan mladić pije prvu jutarnju kafu i čita „Politiku”. Nakon pažljivog čitanja sportske rubrike, on brzo prelistava poslednje stranice novina, u želji da što pre pročita TV program. A onda mu se pogled zaustavlja na fotografiji razrednog starešine, koju pronalazi među brojnim čituljama. S njim je ove godine trebalo da proslavi deset godina mature. Oseća blago grebuckanje u grlu...

U kojoj god situaciji da ste sačekali ovo jutro, jedno je sigurno – niko od nas nije očekivao ovakav početak nove godine. Na početku 2020. tek poneko je čuo priču o novoj bolesti nastaloj u dalekoj kineskoj provinciji Hubej. Danas gotovo svako od nas lično poznaje nekoga kome je korona uzela najmilijeg. Pandemija koja je stavila embargo na dodire, zagrljaje i poljupce s najmilijima, uselila je u nas strah da možemo počiniti „ubistvo bez predumišljaja” tako što ćemo preneti virus bližnjem svom.

„Kada na televiziji čitam vesti, ja prvih 15 minuta izgovaram samo brojeve – koliko je ljudi novozaraženo u svetu i Srbiji, koliko je njih preminulo u poslednja 24 časa, koliko osoba se nalazi na respiratorima, koliko je smešteno u bolnice, koliko je ostalo slobodnih bolničkih postelja, koliko je inficiranih od početka pandemije, koliko je života odnela korona... I znam da iza svake ove brojke stoji bar dvadeset ljudi koji se mole za život bliske osobe ili pati zbog njenog gubitka. Skoro svaki dan čujemo da je neko nama drag zaražen ili je preminuo od posledica virusa. Ljudi gube oba roditelja u roku od nekoliko dana. Ne čudi što ljudi pucaju po šavovima mentalnog zdravlja”, tužno konstatuje novinarka i televizijska voditeljka An Mari Ćurčić, koja je pre dve godine na „Fejsbuku” i „Instagramu” osnovala grupu samopomoći „Za tebe: važno je”, koja sada broji više od 17.000 pratilaca iz gotovo svih bivših zemalja Jugoslavije.

Pokretanje ove stranice inicirala je lična tragedija – njena dvadesetpetogodišnja kćerka digla je ruku na sebe i svoju porodicu zauvek zaogrnula plaštom tuge, a An Mari je tada shvatila da u zemlji ne postoji dobro organizovan sistem koji bi pomogao osobama u čijim se glavama vrzmaju samoubilačke ideje. U želji da ljudima, koji nose preteško breme crnih misli, omogući kontakt s drugim osobama spremnim da saslušaju i posavetuju, osnovala je grupu samopomoći kojoj su kao savetodavci ubrzo priključili i stručnjaci za mentalno zdravlje.

„Osnovni cilj ove virtuelne grupe jeste stvaranje bezbedne zone, gde je moguć otvoreni razgovor o onome što nas tišti i gde ćemo moći da nađemo informacije i edukativne sadržaje iz relevantnih izvora. Ako je pandemija virusa korona donela nešto dobro, onda je to što smo sada mnogo spremniji da govorimo o problemima koje imamo. Kovid nam je pomogao da shvatimo kako nismo sami u svojim strahovima, strepnjama i crnim mislima – svi se plašimo zaraze, bolesti i smrti, gubitka posla i neizvesne budućnosti. Ne mogu da zamislim kako je zdravstvenim radnicima koji na posao odlaze sa strepnjom da će se zaraziti i kući se vraćaju s mislima da li će virus preneti najmilijima. Zato slušamo strašne priče da lekari koji se svakodnevno bore s kovidom i osobe obolele od virusa korona dižu ruku na sebe”, priča An Mari Ćurčić.

Ona dodaje da su mnoge osobe prekinule psihoterapiju kada je uvedeno vanredno stanje jer nisu smele da izađu iz kuće zbog straha od zaraze, ali bilo je i onih kojima je korona kriza pogoršala psihičko stanje. Javljale su se osobe koje su izgubile člana porodice zbog virusa i osećaju se usamljeno, bespomoćno ili krivo. Zvali su i roditelji koji su radili od kuće i pomagali svojoj deci da prate onlajn nastavu, ali i roditelji dece sa smetnjama u razvoju koja su dobijala napade panike ili agresije, kao i osobe koje su tužne i usamljene jer su se nedavno razvele ili su prekinule dugogodišnju vezu. Zbog toga je An Mari Ćurčić brzo uspostavila saradnju sa nekoliko psihologa iz Beograda i BiH i u okviru stranice „Za tebe – važno je” napravila grupu „Tu smo”, u kojoj su njeni članovi svako drugo veče mogli da postavljaju pitanja psiholozima.

„Uprkos svim lošim lekcijama, korona je u nečemu bila dobra učiteljica – pomogla nam je da shvatimo koliko znače ljudski odnosi, briga prijatelja i empatija dobrih komšija, koji su u vreme karantina starima donosili hranu i lekove i zaraženima o kvaku stana kačili neophodne stvari”, zaključuje naša sagovornica.

Komеntari0
c3d1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja