Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PROŠLOGODIŠNjI BILANS NAŠIH BISERA PRIRODE

Pod zaštitom 400 hektara

U Srbiji je po isteku 2020. godine zaštićeno ukupno 471 prirodno dobro
Колонија белоглавог супа у СРП Увац (Фото Братислав Грубач)

Proglašenjem zaštićenih područja Specijalni rezervat prirode „Osredak”, Strogi rezervat prirode „Kalenić” i Spomenik prirode „Tunelska pećinska prerast u kanjonu Zamne”, u toku 2020. godine realizovani su strateški državni ciljevi u zaštiti prirode.

– U Srbiji je po isteku 2020. godine zaštićeno ukupno 471 prirodno dobro. Ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara iznosi 678.237 ha, što predstavlja 7,66 odsto teritorije Srbije, ističe direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, mr Aleksandar Dragišić i dodaje da je u toku prošle godine pod zaštitu, proglašenjem zaštićenih područja, stavljeno 400 hektara.

(Foto Milan Jnković)

– Posebno je značajno, za povećanje površine pod zaštitom, stavljanje u postupak za dobijanje statusa zaštićenog područja Park Prirode „Kučaj-Beljanica”, na osnovu stručnog predloga i Studije zaštite prirode saradnika Zavoda i objavom na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine. Treba imati u vidu i to da i po svetskim standardima ovo područje karakteriše očuvana priroda – divljina, sa najvećom šumovitošću, naglašava mr Dragišić.

Za potrebe izrade studija za nove prostore pod zaštitom Zavod je realizovao istraživanja na prostoru Gornjačke klisure, Doline Velikog Rzava i Spomen parka u Čačku.

Stara planina (Foto Milan Janković) 

Revizija postojećeg zaštićenog područja Parka prirode „Stara planina” dovela je do teritorijalnog proširenja, a unutar granica do izmenjenog režima zaštite određenih delova, kako bi se uskladile potrebe očuvanja prirodnih vrednosti i razvojnih kapaciteta i potreba lokalnih zajednica. 

Delatnosti na očuvanju prirodnih dobara realizovane su i stručnim nadzorom kojim je obuhvaćeno 16 zaštićenih područja. U svrhe izdavanja uslova zaštite prirode, ukupan broj obrađenih zahteva, u formi uslova zaštite prirode i mišljenja, iznosi oko 2.000 predmeta, od kojih se na zaštićena područja odnosilo oko 600 zahteva.

Drina (Foto Milan Janković)

Na polju istraživanja, monitoringa i zaštite biodiverziteta posebno je bio značajan dalji rad na uspostavljanju ekološke mreže Evropske unije Natura 2000 kao dela ekološke mreže Srbije. Ova istraživanja unapređena su uspostavljanjem aplikacije za prikupljanje podataka sa terena, dok je poseban segment u radu Zavoda bio preuzimanje i zbrinjavanje strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta, kao i interventnih mera u saradnji sa Republičkom inspekcijom za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine.

Delovanje u zaštiti različitih ugroženih vrsta, po rečima prvog čoveka Zavoda, obeležilo je i donošenje Naredbe o određivanju uslovno zabranjenih zona LY R10 Uvac, LY R11 Trešnjica i LY R12 Mileševka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Golija (Foto Milan Janković)

Pomenuta Naredba doneta je uz saglasnost Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ovom Naredbom određene su uslovno zabranjene zone leta na područjima staništa beloglavih supova u specijalnim rezervatima prirode „Uvac”, „Klisura reke Trešnjice” i „Klisura reke Mileševke”.

U 2020. godini dobili smo i prvo područje u Svetskoj mreži geoparkova i 11. međunarodno značajno vlažno područje (Ramsarsko područje) – Đerdap.

Posebno je značajna nominacija pet bukovih rezervata u Srbiji, u okviru Svetske prirodne baštine za proširenje dobra pod nazivom „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”. Oni se nalaze u nacionalnim parkovima „Fruška Gora” (rezervati Papratski do i Ravne), „Tara” (rezervati Zvijezda i Rača) i „Kopaonik” (rezervat Kozje stene).

Zaovinsko jezero, Tara (Foto Milan Janković)

Rad u vezi sa Programom Čovek i biosfera, uključivao je tokom 2020. godine podnošenje revizije Studije zaštite Parka prirode „Golija”, u okviru kojeg se nalazi prvi Rezervat biosfere u Srbiji – RB „Golija-Studenica”, kao i pripreme za nominaciju prvog prekograničnog Rezervata biosfere u Srbiji – PRB „Tara-Drina” između Srbije i Republike Srpske (BiH).

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vitalij Lukić
Требало би обратити пажњу и на подручје у подножју и околини Ртња. Овде се пустоши шумско богатсво пошто је то најуноснији посао, који најбрже доноси новац. Читави предели и приватне шуме су посечене до последњег стабла. Колико времена треба да се поново успостави равнотежа?
cjepidlaka
Ponosni potomci čestitih predaka. Koji su, po dr Slobodanu Jovanoviću, u vremenu od 1830-1850, iskrčili i posjekli 50% šuma?! Tragovi ovog "podviga" još su uočljivi na nekim dijelovima državnog reljefa.Taksa države na dozvolu za sječu, iznosila je koliko i vrijednost papira na kojoj je ispisana?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.