Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Atomska skloništa – mesta iznad kojih će se zidati zgrade

U „Javnom preduzeću za skloništa” tvrde da će se izgradnjom zgrada iznad nuklearnih skloništa ona štititi od prokišnjavanja i da se neće umanjiti njihova zaštitna svojstva. – Udruženja građana tvrde suprotno – da će nadgradnja uticati na stabilnost bunkera
У току зимских дана брдашце изнад новобеоградског склоништа постаје санкалиште (Фото: М. Јанковић)

Ideja da se u Borči i na Čukarici postojeća atomska skloništa nadzidaju i da se oko njih formiraju stambeni kompleksi izazvala je prošlog meseca buru negodovanja žitelja ovih delova grada, ali i pojedinih ekoloških i civilnih organizacija. Mnogi iz ovih udruženja tvrde da će na taj način uticati ne samo na smanjenje postojećih zelenih površina i drvoreda u gradu, već da će biti narušena i statika i sigurnost postojećih atomskih skloništa.

– Ako bude uklonjeno po dva metra zemlje koja se sada nalazi nad skloništima, to znači da ti objekti neće biti sigurni kao što je projektima predviđeno. Osim toga, ako budu nadzidani, pitanje je da li će u slučaju eventualne opasnosti uopšte moći da se koristiti – rekli su iz Udruženja „Eko-Pančevački rit” koje se protivi nadziđivanju skloništa u ulicama Bele Bartoka, Julije Delere i Ratnih vojnih invalida u Borči. Na tom mestu planirana je izgradnja stambenih zgrada na oko 6.000 kvadrata i poslovnog kompleksa od oko 500 kvadrata.

Ovo nije prvi put da se u gradu radi nadziđivanje atomskih skloništa, iako se mnogima čini da je tako. Od 2004. godine u prestonici je, kako kažu u „Javnom preduzeću za skloništa”, nadzidano osam objekata namenjenih zaštiti stanovništva u slučaju atomskog napada.

Zašto je data saglasnost da se nad skloništima građenim za eventualni nuklearni napad može graditi i šta to u realnosti znači, da li će ta zaista skloništa ostati nedostupna u slučaju potrebe odgovorili su u „Javnom preduzeću za skloništa”.

– Naše preduzeće uz saglasnost Vlade Srbije, odnosno Republičke direkcije za imovinu, vlasnika skloništa, planira da nadzida poluukopane slobodnostojeće dvonamenske objekte nasute zemljom pogodne za dogradnju, namenjene za korišćenje u vreme mira, a koja se u vreme rata mogu koristiti kao skladišta za zaštitu stanovništva od ratnih dejstava. Nadziđivanjem se ni na koji način ne umanjuje zaštitna svojstva skloništa niti se na bilo koji način dovodi u pitanje sigurnost objekata i korišćenje u ratnim uslovima. Pošto su navedeni objekti izgrađeni sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, na njih je uticalo vreme pa je hidroizolacija uglavnom oštećena ili uništena. Zbog toga se dogradnja nameće kao trajno rešenje da bi se skloništa zaštitila od prokišnjavanja – kažu u „Skloništima”. Oni ističu da je izrada planskih dokumenata i projektno-tehničke dokumentacije za nadziđivanje skloništa u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i da se na ovaj način doprinosi urbanističkom unapređenju određenih lokacija. Jer, poluukopani „bunkeri” postaju reprezentativni objekti pre svega od koristi za lokalno stanovništvo.

Osim skloništa koja se nalaze na otvorenom prostoru, postoje i skloništa u podzemnim etažama stambenih zgrada. U Beogradu i jednih i drugih, prema izveštaju iz 2016. godine, ima 1.023, u Novom Sadu 196, u Nišu 109 i Kragujevcu 114. Ukupna površina svih objekata kojima „Javno preduzeće za skloništa” raspolaže je 286.143 metra kvadratna, a od toga 279.480 kvadrata čini sklonišni prostor.

Posle ukidanja naknade za izgradnju i održavanje skloništa 2012. godine, ovo javno preduzeće se finansira od prihoda od izdavanja u zakup skloništa i poslovnog prostora. Od tih prihoda, kako stoji u izveštaju iz 2016, preduzeće ne može da se izdržava u potpunosti, da finansira izgradnju, održavanje i tehničku kontrolu skloništa. Posebno kada je reč o skloništima u zgradama. Ona se najčešće nalaze jedan ili dva nivoa ispod zemlje, podložna su plavljenju i nemaju potrebne instalacije. I oni objekti čija je visina u prostoriji oko 2,3 metra, nemaju sanitarni čvor ili imaju loše prilaze, samo u određenoj meri mogu da se koriste za izdavanje. Od ukupne površine sklonišnog prostora pre šest godina samo je 24 odsto bilo pogodno za komercijalno korišćenje, stoji na sajtu ovog preduzeća.

Zbog toga se najverovatnije pribeglo i ovom rešenju i davanju mogućnosti da se nad skloništima zidaju zgrade. Da li je ovaj potez pravi, da li će doneti novčanu sigurnost, koliko će budući investitori imati obavezu prema ovom preduzeću, odnosno državi, i da li se na ovaj način izlazi u susret pojedincima pokazaće vreme. U „Skloništima” su rekli da će se nadgradnja pogodnih dvonamenskih objekata planirano raditi „suinvestiranjem prema prethodno izgrađenim studijama opravdanosti i isplativosti i u skladu sa očekivanom dobiti jer se nadziđivanjem uvećava imovina Republike Srbije”.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin
Unosan posao. Zgradu rade bez klasicnog temelja jer vec imaju skloniste, mogu da idu dosta u visinu jer je ploca sklonista veoma armirana, a cene jednake trzisnim za novogradnju. Profit? :)
Официр
Градња изнад атомских склоништа би била одраз бесомучне борбе за профитом по сваку цену. Таква склоништа више не би била склоништа већ би то биле гробнице затрпане рушевинама од зграда. Где је ту мишљење стручњака Грађевинског факултета или у крајности војне службе за АБХ одбрану !?
Jedna mama
Nemam ništa protiv izgradnje i modernizacije ali kada bi barem bilo nekih pravila, da se te zgrade uklapaju u okoliš. Umesto reda, magacin pored stambene jedinice, izlaz na trotoar, zid o zid i tako dalje. Ruglo. Pogledajte recimo Amsterdam, sredjen kao šibica.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
@Братимир Погледао сам и ради се о ЈЕДНОМ месту, а не о серијском урушавању, како сте Ви написали. Дат је новински извештај, са видео-извештајем и то у делу града где су старе грађевине, БЕЗ икакве надоградње. Никаква "западна пропаганда" ништа није сакрила, као што ни Краљ Виљем Александер неће доћи на "свечано отварање", кад тај ДЕО канала буде био обновљен.
Братимир
Зоране потражите на интернету "kade ingestort Amsterdam". Догодило се 1. септембра 2020. Велики број зидова канала је подупрт већ годинама... Имате видео снимке урушавања на интернету, но Западна пропаганда то наравно неће да шири на сва уста...
Prikaži još odgovora
gorans
Jesmo li bas vse popunili , pa nigde meste osim nad sklonistima ? Bice da neko nece da placa sirenje komunalne infrastrukture vec da se ovajdi na brzinu.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зидови склоништа која су прављена БЕЗ НАДГРАДЊЕ, по статичким прорачунима, по логици, не могу да издрже надградњу, поготово не после 50 година. А што се тиче прокишњавања, ми у нашој згради нисмо могли да користимо склониште 1999. јер је и пре тога (а и данас) под водом. Не долази вода само "одозго". У овом случају, подземне воде су у питању. Много ствари треба решити, пре него што се поставе мешалице за бетон!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.