Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: TATJANA MATIĆ , ministar trgovine turizma i telekomunikacija

Srbija nastavlja rad na razvoju 5G mreže

(Фото Фото Танјуг/Ф. Краинчанић)

Prethodna godina bila je izuzetno teška za domaći turizam i još je neizvesno kada će početi oporavak sektora koji je zabeležio gubitak od milijardu evra. Vremena nema za gubljenje, pa resorno ministarstvo planira formiranje radnog tela koje će sa predstavnicima privatnog sektora i stručnjaka za turizam uskoro ponuditi osnovne smernice za budući razvoj. Mnogo je izazova koji očekuju turizam u takozvanoj novoj realnosti. Jedan od prvih zadataka je rebrendiranje Srbije kao turističke destinacije koja može da ponudi atraktivne i autentične sadržaje i domaćim i stranim turistima. Vlada Srbije je već usvojila program subvencija za projekte u turizmu i više od 600 miliona dinara je namenjeno za razvojne infrastrukturne projekte i 115 miliona dinara za promociju i edukaciju. Predviđena je i digitalizacija turističke ponude i servisa, a izdvojeno je 500 miliona dinara za prvih 100.000 vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji, kaže u intervjuu „Politici” Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

 

Da li se turizam u Srbiji može vratiti na nivo iz 2019. godine kada su postignuti rekordi i kada očekujete da oporavak počne

Verujem da će se turizam u Srbiji vratiti na nivo iz 2019. godine, kao i da ima potencijal da napreduje i u odnosu na rekorde koje smo tada postigli. Već u ovoj godini očekujemo da počne oporavak čija će brzina zavisiti prvenstveno od epidemiološke situacije, a dobra vest je i da je krenula vakcinacija u Srbiji. Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija očekuje da ova delatnost pokaže fleksibilnost i otpornost i da se u punom kapacitetu oporavi u naredne dve do četiri godine.

 

Država je od početka krize za pomoć sektoru donela nekoliko ključnih mera, od uredbe za zamenske vaučere do subvencija za hotelijere. Koliko novca je izdvojeno i da li još nešto može da se učini

Kako bi se ublažile posledice pandemije, sektoru turizma je do sada opredeljeno oko devet milijardi dinara, ne računajući pomoć koja je kroz paket od četiri seta ekonomskih mera od oko 608 milijardi dinara opredeljena celokupnoj privredi i čiji su korisnici bili i turistički privrednici. Za pomoć sektoru u prethodnom periodu izdvojena su, osim iz posebnog Fonda za razvoj, sredstva za isplatu tri minimalne zarade zaposlenima i dva puta po 60 odsto minimalne zarade, hotelijerima je isplaćena pomoć u vrednosti od 1,23 milijardi dinara, za vaučere je isplaćeno oko milijardu i po dinara, a  nove mere uključile su i 1,98 milijardi za isplatu minimalca, 150 miliona za subvencije za polise osiguranja… Ne treba zaboraviti ni značaj donošenja Uredbe o ponudi zamenskog putovanja, kojom smo sprečili masovne bankrote na početku pandemije. Na osnovu te uredbe je oko 430 hiljada putnika, ili  95 odsto onih koji su uplatili aranžmane do 15. marta, prihvatilo zamensko putovanje.

Turističke agencije tvrde da ih država nije dovoljno podržala u ovoj krizi. Sada traže otpis poreza i doprinosa, kao i jednokratnu novčanu pomoć poput one koja je izdvojena za hotelijere. Kako to komentarišete?

Mi smo i do sada razmatrali sve predložene mere privrednika i to u saradnji sa drugim resorima. U ovoj godini, kako je najavljeno iz Ministarstva finansija, biće omogućena otplata poreza i doprinosa na 24 rate, a Narodna banka Srbije će omogućiti moratorijum na kredite. To su dve veoma važne mere koje će rasteretiti privredne subjekte u turizmu u prvim mesecima ove godine kada im obaveze pristižu za plaćanje. Nove mere podrške turizmu će se donositi u skladu sa situacijom i u saradnji sa svim institucijama i relevantnim subjektima. Svakako ćemo učiniti sve što je u našoj moći da sačuvamo ovaj važan privredni sektor do stabilizacije koju očekujemo vrlo brzo.

Koliko je kredita iz Fonda za razvoj dodeljeno hotelijerima i drugim kompanijama iz ovog sektora, a koliko je zainteresovanih konkurisalo?

Iz sektora je podneto ukupno 1.036 zahteva, odobreno je 378 u vrednosti od 3,1 milijarda dinara, a u obradi je 607. Samo za turističke agencije i rentakar kompanije odobreno je više od milijardu dinara po ovom programu. Mi smo, inače, podneli inicijativu Ministarstvu privrede za ubrzanje procedure realizacije posebnog programa Fonda namenjenog turističkom sektoru, s obzirom na stepen njihove ugroženost usled pandemijske krize.

Do maja MERE otvara 15 prodavnica
Tržište maloprodaje je, upkos krizi, zanimljivo investitorima. Kako komentarišete dolazak jednog od najvećih ruskih trgovinskih lanaca?
Činjenica da u Srbiju dolazi jedan od najvećih diskontnih lanaca u Rusiji MERE, samo je još jedna potvrda da je ovdašnje tržište maloprodaje jedno od perspektivnijih u regionu. To znači i veću konkurenciju na tržištu maloprodaje, ali i modernizaciju trgovinske mreže. Građani će već u januaru moći da kupuju u njihovim prodavnicama. MERE planira da do sredine januara otvori objekti u Batajnici, Kruševcu i Subotici, tokom februara u Kraljevu i Vršcu, a do kraja aprila i početka maja planirano je otvaranje ukupno 15 prodavnica u Srbiji.

Mnogi su ostali bez posla, imate li podatke koliki je njihov broj i kakva su predviđanja na tom planu ukoliko sektor ne počne uskoro da se oporavlja?

Prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u turističkim agencijama bez posla je od marta ostalo 1.294 ljudi, pa je tu trenutno 3.231  zaposleni. Broj aktivnih turističkih agencija-organizatora putovanja nije drastično pao – u martu ih je bilo 415, a u decembru ove godine 407. Trenutno je 816 aktivnih turističkih agencija-posrednika. Ovakva statistika ukazuje da se sektor još uvek održava i da možemo da očekujemo da se već sledeće godine ljudi vrate na radna mesta u zavisnosti od obima posla koji će sigurno biti povećan u odnosu na prethodni period.

Prošle godine se dosta govorilo o rastu onlajn trgovine u Srbiji, a kriza je pomogla da zabeležimo još bolje rezultate. Da li očekujete dalji rast elektronske trgovine?

Svi pokazatelji ukazuju da možemo da očekujemo dalji rast čemu svakako doprinose i novi zakoni o trgovini i elektronskoj trgovini. Trgovci poslednjih meseci beleže rast te vrste prodaje od sto odsto, a u trećem kvartalu prošle godine i broj i vrednost dinarskih e-transakcija su gotovo udvostručeni u odnosu na isti period prethodne godine. U odnosu na 2018. broj onlajn transakcija je povećan za više od 500 odsto, a vrednost transakcija skoro za 300 procenata. Mi ćemo nastaviti sa programskom podrškom i kampanjama, kao i učvršćivanjem regulative u ovoj oblasti, budući da je e-trgovina jedna od osnova uspešne digitalne ekonomije.

Koji su razlozi odlaganja uvođenja 5G mreže u Srbiji i kako to komentarišete?

Uvođenje 5G mreže u Srbiji odlaže se kao jedna od ekonomskih posledica pandemije virusa korona. Najveću potrebu za uvođenjem i razvojem 5G mreže imaju industrija i naučna zajednica. Međutim, usled pandemije industrija nije u mogućnosti da sada podrži uvođenje mreže nove generacije. Tu nije problem sa mobilnim operatorima, kako se navodilo u medijima, jer su oni svojim planovima predvideli sredstva za kupovinu spektra na aukciji koja je bila najavljena za kraj ove godine. Srbija svakako nastavlja rad na razvoju 5G mreže. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija smatra da se javno nadmetanje za izdavanje pojedinačnih dozvola za radio-frekvencije u radio-frekvencijskim opsezima namenjenih razvoju novih mobilnih sistema može očekivati najranije krajem 2021. godine. U tom smislu, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj nastaviće sa aktivnostima koje podrazumevaju aktivan dijalog sa operatorima elektronskih komunikacija gde će oni iskazati svoju zainteresovanost i izložiti probleme sa kojima se suočavaju.

Dokle je stigla gradnja internet mreže u ruralnim sredinama i zašto je to važno?

Pravo na internet u vremenu u kojem živimo predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. Izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima doprineće podizanju kvaliteta života građana, smanjenju digitalnog i ekonomskog jaza između urbanih i ruralnih područja i omogućiti ekonomski i privredni rast i razvoj tih predela. U Srbiji oko 125.000 ili samo pet odsto od ukupnog broja domaćinstava nema mogućnost fiksnog pristupa internetu. Zato smo ove jeseni započeli projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u Republici Srbiji koji će se odvijati u više faza. Do sada smo raspisali tri javna poziva za mobilne operatore i već imamo potpisane prve ugovore.

Sa kojim operatorima?

Na osnovu Javnog konkursa u septembru sa četiri operatora – „Telekom Srbija”, „Orion Telekom”, SBB i „Sat trakt” – zaključeni su ugovori za 34 naselja u devet opština u kojima postoji 5625 domaćinstava. Završen je drugi javni poziv na koji su se prijavila tri operatora – „VIP Mobajl”, „Telekom Srbija” i „Orion Telekom”, za izgradnju mreže u 221 naselju. Treći javni poziv je raspisan 11. decembra za 386 naselja, a otvaranje ponuda je zakazano za 18. januar 2021. godine. Cilj Vlade Srbije jeste da se do 2025. godine svakom domaćinstvu omogući fiksni pristup brzom internetu.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

komentar
Sta gurate ovakve projekte ispod zita ? Koga pitate za to ? Jel istrazena stetnost te mreze po zdravlje ljudi ? Molim vas da sve to detaljno proverite, jer nam vasim trcanjem da stignete ne znam gde, upropastiste zemlju, vodu, vazduh !! Aman ljudi dozovite se, sve je ovo suvise ozbiljno da bi se ovako povrsno radilo !
Car sloba
Obavezno uvesti 5g, to je tehnološki napredak, a pravila slobodnog tržišta su da najkonkurentnji dobija posao, u ovom slučaju verovatno Huawei.
Boza
I treba.
Dragan
Pa zar nije premijerka rekla, citiram, " da srbiji ne treba 5g mreza" ? Ne da se odlaze, nego da ne treba. Da to nije vezano za zahtev USA da se ne radi sa Kineskim Huawei_jem?
Filip Cosopt
Što se tiče turizma, iz Njemačke, radosne vijesti kako očekuju da će se turističko tržište početi oporavljati u drugom kvartalu te do ljeta u potpunosti oživjeti."Nakon praznika Duhova očekujemo poboljšanje situacije i potpuno oživljavanje turizma do ljeta",rekao je povjerenik njemačke vlade za turizam Thomas Bareiss,referirajući se na blagdan kojim se u kršćanskoj tradiciji završava uskrsno vrijeme, a koji ove godine pada krajem svibnja.Dakle stroge mjere do kraja svibnja,onda putovanja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.