nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
U EVROPSKOM PARLAMENTU 385 AMANDMANA NA IZVEŠTAJ O NAŠOJ ZEMLjI

Kritike Srbiji ideološki i geopolitički motivisane

Iz novembarskog nacrta izveštaja Vladimira Bilčika videli smo da se iste teme ponavljaju godinama i ostaju trajna, nadajmo se ne i nepremostiva prepreka ka članstvu u EU, kaže Nataša Dragojlović

Vladimir Bilčik imaće puno posla s obzirom na činjenicu da je na tekst njegovog nacrta izveštaja o Srbiji stiglo oko 400 amandmana, znatno više nego 2018, kada je poslednji put izrađen izveštaj Evropskog parlamenta o napretku kandidata ka članstvu u EU. Njegov posao biće da odabere one amandmane koje je moguće usvojiti i videćemo šta će se u finalnom tekstu izveštaja naći u februaru, ukazuje Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, komentarišući agilnost evroposlanika u slučaju ovog dokumenta o Srbiji, koji je Bilčik predstavio polovinom novembra prošle godine.

Ovaj izveštaj, uz prihvaćene amandmane na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) početkom sledećeg meseca, biće osnov za usvajanje rezolucija EP za Srbiju na plenarnoj sednici u Strazburu u martu. Na Bilčikov izveštaj podneto je 385 amandmana. Portal „European Western Balkans” (EWB) navodi da su članovi poslaničkih grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih predložili niz izmena kojima se stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji kritikuje oštrije nego u Bilčikovom nacrtu, dok poslanici mađarskog Fidesa i deo Evropske narodne partije (EPP) predlažu pozitivnije ocene rada Vlade Srbije. Kada je reč o evroposlanicima iz „komšiluka”, u podnošenju kritičkih amandmana prednjačili su oni iz Hrvatske i Bugarske.

„Izveštaji EP su i do sada bili dosta oštriji, ton je povišeniji nego u izveštajima Evropske komisije, koji su manje politički u ocenama, više tehnički i usmereni na preciznu ocenu napretka po poglavljima. I izveštaj EK naravno sadrži ocenu političkog kriterijuma za članstvo ali izveštaji EP su mnogo detaljniji, sa navođenjem konkretnih slučajeva”, ističe Nataša Dragojlović, dodajući da su izveštaji EP odličan izvor informacija o tome kako EU i različite političke opcije u EP vide situaciju u Srbiji.

Sve ovo što sada vidimo, napominje sociolog Vladimir Vuletić, zapravo nije ništa novo, ali je primetno da je ono što je u naznakama bilo i ranije prisutno sada jače izraženo, a u budućnosti će, kaže, biti i više. Vuletić izdvaja dve linije kritika, jedna je prvenstveno ideološki motivisana, a druga – geopolitički. „Naravno, i jedna i druga se trude da u delovanju i praksi Srbije pronađu nesklad sa onim što su opšta načela EU, bilo da je reč o spoljnoj politici, bilo vladavini prava itd. To su stvari koje bi se mogle uputiti, pretpostavljam, i mnogim zemljama koje su članice EU, i upućuju se s vremena na vreme. Ali to ima sasvim drugačiji ton i značaj kada se kritike upućuju zemlji koja ima ambiciju da bude članica EU. Oni koji su ušli unutra mogu sebi da priušte taj luksuz da budu neretko u tom pogledu možda čak i slabije rangirani od Srbije, ali na Srbiju i zemlje koje pokušavaju da uđu gleda se kroz posebnu lupu”, kaže Vuletić.

Izveštaji EP, ističe Nataša Dragojlović, ostaju kao svedočanstvo o stanju u državama kandidatima i učincima svake vlasti tokom procesa pregovora. „Ništa nije promaklo evroposlanicima. Vidimo iz sadržaja amandmana na koliko konkretnih slučajeva se insistira da budu pomenuti i ako oni zaista nađu mesto u finalnom tekstu Srbija će u narednom periodu morati da izveštava o tome šta je po tim pitanjima urađeno”, kaže ona i dodaje: „Iz nacrta teksta izveštaja u koji smo imali uvid u novembru videli smo da se iste teme ponavljaju iz godine u godinu i ostaju trajna, nadajmo se, ne i nepremostiva prepreka napretku Srbije ka članstvu u EU. To su pitanja vladavine prava, demokratije, izbornih uslova, položaja i načina rada parlamenta, podele vlasti, slobode govora i slobode medija, zaštite prava manjina, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala”.

Kako primećuje, stranke leve, liberalne orijentacije i zelenih oštrije su u oceni napretka Srbije, vrlo dobro informisane, do detalja upoznate sa slučajevima koji su dosta bure i negodovanja izazvali i među građanima Srbije, dok su poslanici EPP, desno orijentisane političke opcije, ponudili i amandmane u kojima ističu i neke pozitivne poteze Vlade Srbije, kao protivtežu oštrim kritikama koje dolaze sa suprotne strane političkog spektra, ističe ona. „Bilo je i nekih analiza nacionalne pripadnosti evroposlanika i dovođenja u vezu tog predznaka sa stavovima koje su izneli u predloženim amandmanima ali to, kada je reč o Evropskom parlamentu, zaista nije presudno. Evroposlanici su razvrstani ne po nacionalnom, već po ideološkom ključu u političke grupacije iste ili slične provenijencije”, ističe koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

Govoreći o ideološki motivisanim kritikama, Vladimir Vuletić ističe da one dolaze od poslanika liberalne orijentacije, koji prepoznaju da u Srbiji ima konzervativnih elemenata više nego što je to za ukus liberala i socijaldemokrata poželjno. Ali taj ideološki pogled je u velikoj meri i definisao ono što su kopenhaški kriterijumi i stoga to ne treba bagatelisati, zaključuje on.

Druga linija kritika, u vezi sa geopolitikom, predstavlja pritisak za usklađivanje ponašanja Srbije pre svega sa spoljnom politikom EU ili najvažnijih zemalja EU. „I tu ćemo uvek imati problem, jer jedna od tih glavnih stvari vezana je za definisanje odnosa Kosova i Srbije, pa se samim tim to povezuje sa ulogom Rusije i Kine, njihovim uticajem koji imaju ili mogu imati. A taj pritisak pre svega je dirigovan iz Nemačke. Mada ona često i nema potrebu da tu bude prva i najvažnija, jer ima dosta onih koji su zainteresovani iz drugih razloga, regionalnih, i otuda ne čudi da su te kritike iz regiona s tim povezane”, navodi Vuletić i dodaje da se takvim kritičarima dopada politika koja bi Srbiju videla pre svega bez KiM, sa smanjenim ili ako je moguće bez ikakvog uticaja u regionu, pogotovo u državama kao što je BiH, dakle bez tih veza sa Srbima i sa RS, ili sa manjim uticajem Srbije na Srbe u Crnoj Gori...

U argumentacijama kritičara nećete naći ovakvu otvorenost, u njima se nalaze formalnosti. „S druge strane, Srbija i aktuelna vlast u Srbiji prepoznaju da je to pritisak iz razloga o kojima sam govorio, da popusti kada je reč o stvarima koje se tiču Kosova, ali i odnosa prema Srbima u regionu. I zaista se u tom smislu vidi jedna vrsta čak i licemerja, ali je to teško pokazati i dokazati”, ističe Vuletić dodajući da smo „naravno, daleko od toga da možemo da kažemo da je u Srbiji sve u skladu sa liberalno-demokratskim načelima”.

Ovakve amandmane on vidi pre svega kao pritisak na Srbiju, ne toliko kao poruka da nas u EU ne žele. „Mislim da nemaju ništa protiv nas, ali pod uslovima koji su, bojim se, za Srbiju, ne samo danas, neprihvatljivi. Naravno, EU ima svoje probleme i proširenje im sad nije baš najvažnije pitanje, ali nije to poenta. Poenta je da Srbija može u EU, ali Srbija koja će biti potpuno kooperativna, koja neće voditi nezavisnu politiku, koja će jednostavno pratiti želje, interese i zahteve drugih. Priznajte Kosovo, omogućite da se promeni Dejtonski sporazum, nemajte nikakvog uticaja u regionu gde Srbi čine većinu, ne dajte im nikakvu podršku – i onda je sve super”, ocenjuje Vuletić.

Prema njegovim rečima, amandmani evroposlanika predstavljaju „izvođenje radova”. „To su formalne stvari, ali ja vidim da će ta stvar ići tako da će Amerikanci sada podržavati EU da nastavi u tom pravcu i da će se ići na još veće pritiske na Srbiju”, ocenjuje Vuletić.

Komеntari22
0cc1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jimmy
Trebali ste ovo ipak da okacite 16. januara, na godisnjicu ubistva Olivera Ivanovica, cisto ironije radi, posto najvise kritika dobijamo na racun vladavine prava.
Jovan
Prosle godine nije otvoreno ni jedno jedino poglavlje u pristupnim pregovorima. O zatvorenim poglavljima bolje je da ne govorim nista . Vec nekoliko godina uzastopce EU u svojim izvestajima ponavlja krizna cvorista u srpskoj politici: Nezvisno pravosudje, sloboda medija i borba protiv korupcije i orgaizovanog kriminala. I naravno nakon svake kritike nema nikakvog poboljsanja. Dakle ne vidi se nikakva ideoloska i geopoliticka motivisanost kritike srpskih vlasti, vec demokratska i principijelna.
Stefan Savić
Dodao bih da ćemo ceh zbog stagniranja i nazadovanja u dostizanju EU standarda platiti mi obični gradjani kroz manje plate, sporije i neefikasno pravosudje, loše zdravstvo i obrazovanje itd. Korist će imati političari koji u zemlji na začelju Evrope mogu da rade bukvalno šta hoće. Ne bih komentarisao izjave Vuletića, jer administrator ne bi objavio komentar.
Luis
Ukazali ste odlično na suštinske probleme pristupanja Srbije u EU. Dodao bih da se radi o ogromnom broju zakona, pravilnika,akata koje trba uskladiti. I uz to, nema nikakvih prečica.
BEOGRAĐANIN
Док је било ,,тоталитарног jugo-комунистичког режима" тај ЕУ- парламенат је био предмет нашег подсмејавања. И, били смо, међу средње развијеним земљама Европе. Јесте да је вањски дуг био 21.милијарда долара. А, сада? У Србији дуг 27. милијарди евра, Хрватаска много више... Тражили сте, ето вам ...
Đorđe
Strogo gledati svoja posla...
Gradjanin ovdasnji
Prodje me zelja komunistickih vremena: Kritikije se nesto (u ovom slucaju amandmani na izvestaj) ali se kritikovani dokumenti uopste ne citiraju. Medjutim, ti dokumenti su jako losi i "antisrpski" i za pisca clanka i njegove sagovornike pa i za komentatore. Smehotresno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja