Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Državna pomoć privredi mora da prođe kroz „debele filtere”

(Фото Д. Јевремовић)

Privreda će dobiti novu pomoć do Sretenja, a ukupna vrednost paketa podrške privredi i građanima biće veća od milijardu evra, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dakle, na novčanu podršku, koja bi trajala do proleća, opet mogu da računaju sve kompanije. Radnici će zimu pregurati bez otkaza, a svim punoletnim građanima moglo bi tokom godine opet da „kapne” nešto novca. Koliko, ne zna se, ali će biti manje od 100 evra.

Vučić je rekao da će privredu najverovatnije pomoći u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca za 1.052.000 radnika (koliko je do sada primalo ovu pomoć). Najavio je i sektorsku pomoć za turizam, hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca. Predsednik Srbije je rekao da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima. Simbolično bi do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, kaže da je ovo nešto što se moglo očekivati i treba pohvaliti opredeljenje države da pomogne privredi. Država mora da pojača i konkretizuje pomoć određenim socijalnim kategorijama, ali davanje iz helikoptera svim građanima ne bi smelo da se ponovi jer je to rasipanje novca.

Kada je reč o pomoći privredi on kaže da ne treba pomagati svima na isti način u određenoj  privrednoj grani. Do sada se pokazalo da je velika razlika u pomoći  potrebnoj hotelu koji se nalazi u velikom gradu u odnosu na hotel u turističkom centru. Država, kaže, treba da bude selektivna i da preko Poreske uprave vidi poslovanje firmi i pomogne onima koji su u krizi i mimo svoje krivice ne mogu da ostvare promet. Ukoliko ne može da se napravi ravnoteža troškova i prihoda firme onda ne vredi odlaganje plaćanja poreza, uverava naš sagovornik.

– Krediti za likvidnost za koje je garantovala država su pomogli i pomagaće i dalje onima koji su dobrostojeći. U Srbiji posluje oko 400.000 privrednih subjekata i veliki broj njih, bez obzira na garantnu šemu, ne mogu da dođu do tih kredita zato što nemaju dovoljnu solventnost. S privrednicima koji su u težoj situaciji a već imaju kredite poslovne banke neće da ulaze u rizičan posao zato što su i same u opasnosti da će ih država da ih kazni i kasnije ih sama oglobi. Ne sme rizičnost kredita da dođe na nivo od 25 odsto iznosa, jer se u tom slučaju ukida garancija države, budući da ona ne garantuje 100 odsto. Država je prošle godine dala dve milijarde evra kroz garancije bankama i to još nije iskorišćeno. Odobreno je nešto više od 15.000 takvih kredita – objašnjava Atancković.

Nova kreditna garantna šema koja se dogovara sa američkom Razvojnom finansijskom korporacijom DFC trebalo bi da zaživi početkom ove godine. Ministar finansija je najavljivao da će izdejstvovati povoljne uslove za naše privrednike, a DFC će u najvećem obimu biti garant kredita uzetih kod banaka u Srbiji. U dosadašnjoj garantnoj šemi, garant vraćanja tih kredita, ukoliko bi došlo do problema u otplati, bila je država. Krediti za likvidnost u okviru garantne šeme odobravaju se na rok do tri godine uključujući grejs period od devet do 12 meseci, sa godišnjom  kamatom od 3,2 odsto za kredite u dinarima i  oko 2,5 odsto u evrima.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da mu najavljeni paket pomoći baš lepo zvuči samo što ne deluje realno. Kada se sve sabere, to bi bilo nešto što u potpunosti prevazilazi naše mogućnosti.

– Čim predsednik o tome govori, to pokazuje da postoji uverenost da će kriza malo duže potrajati nego što smo se svi nadali. To znači bar do polovine, ako ne i do kraja tekuće godine i zbog toga se nameće ponovno uključivanje države i rešavanje problema koji su viša sila. Mislim da država zaista mora da se uključi, ali ta pomoć mora da bude sužena. Mnoga preduzeća su prošle godine po inerciji koristila pomoć, bez obzira na to što im nije bila toliko neophodna – kaže Filipović.

Prema njegovim rečima to jasno pokazuje da bi ovog puta državna pomoć trebalo da bude provučena kroz debele filtere i levak i da ne ide široko svima, već da se novac daje samo gde je neophodno da bi se održala aktivnost i da ne bi došlo do gašenja preduzeća.

– Apsolutno sam protiv pomoći građanima. Pokazalo se da davanje 100 evra u junu nije imalo prevelike efekte i nije bogzna koliko povećana potrošnja domaće robe. Čini mi se da bi bolje bilo taj kontigent para koji je namenjen za građanstvo usmeriti ka socijalnim kategorijama. Naš budžet je postavljen kao prenapregnuti beton i pitanje da li će ostvariti osnovne pretpostavke o rastu od šest odsto. Nisam siguran da je u budžetu planirano tih milijardu evra koji se najavljuju kao nova pomoć privredi i građanstvu. Jedino može da dođe vanredni prihod od privatizacije ili novo zaduživanje –- zaključuje Filipović.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera
Država u vlasništvu Judejaca štiti "sebe" tj. njihove interese.
Darko
A zamislite koliko bi bilo novca u kasi drzave da je napisala pre par godina ko Makedonija normalan zakon o frilenserima i pocela naplacivati od njih porez i doprinose. Radi se o desetinama hiljada ljudi. Za razliku od sveta Srbija je izabrala da stvori problem tim ljudima i drzi ih ocajne mesecima i gomila njih zbog psihickog stanja u kome se nalaze ne mogu da rade. Umesto da se problem resava on stvara, gde je tu logika ne znam.
Svedok
Frilenseri odavno ne plaćaju poreze tako da greh zbog ovog stanja ide na dušu i bivšim i sadašnjim političarima.
Milos
Uloga drzave je da stvara platformu na kojoj ce svi imati prilike da sto kvalitetnije obavljaju svoje poslove i za to treba da uzme pametno razrezan porez i doprinose. Ovo sto se ovim ljudima desava je klasican primer otudjenja finansijskih elita od naroda. t.j. upravlja se drzavom kao korporacijom na stetu manjina. Umesto da im se definise status i da se uvedu u legalne tokove, drzava pravi problem, spinuje, kalkulise kako je njoj najbolje a ne ljudima, unistava jedne da bi ispala OK drugima...
Божидар Анђелковић
Редакцији "Политике" желим срећну православну Нову годину.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.