Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Sloveniji sve više đaka uči srpski jezik

Вредној донацији књига, поклону који је за допунску наставу у Словенији недавно даривало наше Министарство просвете, обрадовали су се ученици Ива и Вук Мијатовић (Фото Српска допунска школа)

 

U nepredvidivim okolnostima koje diktira pandemija uspeh merljiv neupitnim vrednostima, ravan obrazovnom podvigu, postigla je jedna dopunska škola, najmlađa – srpska. Od ove školske godine ona postoji i radi širom Slovenije. Njeni su đaci osnovci slovenačkih osmoletki. I njih je iz klasičnih u virtuelne učionice izmestila pretnja virusa korona javnom zdravlju, ispostavilo se – nemoćna pred željom učenika da uz redovne školske obaveze i srpski jezik kao maternji bude deo njihovog obrazovanja. Interesovanje je ogromno. Osam nastavnika, koliko ih je iz Srbije otputovalo u Sloveniju da obistini dogovor resornih ministarstava dve države da srpski jezik i kultura i zvanično budu deo školskog sistema zemlje domaćina, ni uz rad preko norme nije bilo dovoljno da se od početka nastava omogući za svih 1.500 zainteresovanih školaraca.

U prvom polugodištu uspeli su da oforme 63 grupe s ukupno 896 učenika iz 75 osmoletki u Kopru, Kranju, Ljubljani, Novoj Gorici, Postojni, Mariboru, Kamniku... Porodice čija su deca na „listi čekanja” na mesto u srpskoj dopunskoj školi obradovaće vest da je ovdašnje ministarstvo nedavno donelo odluku o angažovanju još šest honorarnih saradnika, nastavnika koji ispunjavaju kriterijume za rad pod kapom ove kuće znanja, a već žive u Sloveniji. Da to znači da će nastava na srpskom do kraja janura početi i u Novom Mestu, Celju, Velenju, Koruški, otkriva za naš list Blaženka Trivunčić, koordinator Srpske dopunske škole za Francusku, Italiju i Sloveniju. I potvrđuje da u slovenačkom ogranku ima više učenika nego u francuskom i italijanskom zajedno.

Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku za osnovce u inostranstvu ostvaruje se po posebnom programu našeg Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji, Italiji, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Norveškoj, Belgiji, Danskoj i Južnoafričkoj Republici. Nastava se realizuje iz tri predmeta: srpski jezik, moja otadžbina i osnovi kulture srpskog naroda. Ovi su časovi za učenike i nastavnike ušće entuzijazma, znatiželje i iskrene namere da se osvoje nova i nadgrade stečena znanja. Na njima se utvrđuju nejaki bedemi poslednje odbrane života srpskog kao maternjeg jezika, razvijanja svesti o nacionalnom i kulturnom identitetu i održavanja trajnih veza s otadžbinom, koji su neretko nepoznanica već za treću generaciju iseljenika iz domovine Srbije.

– Najvažniji zadatak dopunske nastave na srpskom jeziku jeste jačanje svesti srpskih porodica u dijaspori o značaju pohađanja časova maternjeg jezika, istorije i kulture. Školovanje je za decu besplatno. Za odabir nastavnika kriterijumi su zahtevni. Nije dovoljno da budu izuzetni stručnjaci sa iskustvom u obrazovanju. Entuzijazam, kreativnost, posvećenost i timski, saradnički rad u kome se nesebično razmenjuju nastavni materijali, podrška i ideje su ključni. Rezultati se postižu udruženim delovanjem, u saradnji s porodicama i institucijama, izgradnjom i učvršćivanjem veza s maticom – ukazuje Trivunčićeva.

Težnja je da se poveća obuhvat učenika. A za ovu kuću znanja nema bolje promocije od bogatstva programa koje realizuje i dečjeg rada, uspeha i zadovoljstva.

– Uz učenje slova, čitanje i pisanje, bavimo se istorijom, tradicijom i umetnošću. Pravimo kvizove, kreiramo odeću, pišemo pesme, recitujemo, sviramo i pevamo skupa. S uspehom učestvujemo na takmičenjima iz istorije, u muzičkim projektima, likovnim i literarnim konkursima i smotrama. Gradimo nacionalni ponos, podižemo ugled svoje zajednice, dokazujemo se kvalitetom. Zato nas je sve više. Javljaju nam se novi učenici, koji su se ranije premišljali, a sad su sigurni da hoće da uče srpski jezik jer vide kako njihovi drugari već postižu zapažene rezultate i lepo govore o nastavi – dočarava za naš list Danilo Spasojević, predsednik aktiva nastavnika srpskog jezika u Sloveniji, predavač u školama u Ljubljani i Kamniku.

Odluka da se posle 12 godina priznanjima ovenčanog nastavničkog rada u Kraljevu otisne u inostranstvo za njega znači napredovanje i šansu da i van matice stvara inspirativne nastavne situacije.

– Svi su đaci za nešto talentovani. Nastavnik je tu da usmerava, organizuje i podstiče, učenici grabe napred. Tako sam radio u Srbiji, samo nastavljam u Sloveniji. Učenici su divni, komunikativni, kulturni, ambiciozni. Korelativno-integrativni pristup nastavi omogućava da jednoj temi priđemo sa stanovišta lingvistike, geografije, istorije i umetnosti. Ako ste dobro planirali i realizovali aktivnosti, različiti pristupi na kraju časa će se spojiti u funkcionalnu celinu i desiće se učenje, i onda ste uspeli kao nastavnik. Kada dobijete osmeh učenika, kao potvrdu zadovoljstva nakon rešenog zadatka, širite pozitivnu energiju na celu grupu, motivišete i druge da budu uspešni – zvuči lako kad Spasojević objašnjava.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Juraj
Šteta što u SFRJ nije bila obaveza da se na srpsko-hrvatskom govornom području još u osnovnoj školi npr. od V razreda obavezno uči jedan od drugih jezika naroda i narodnosti SFRJ (npr. Slovenački, Romski, Madjarski, Albanski,...). A moglo bi to i sada da se uvede.
Прагматични Словенци
Zorko @ Апсолутно сте у праву. Сви Словенци говоре српски језик, боље и чистије него Јужна Србија. Не зато што су велики пријатељи Србије, већ из рачунице. Паметни. Иначе су полиглоте, сви знају немачки, енглески, италијански. Од Словенаца треба учити, кад је реч о привреди, раду, организацији. Може им се замерити вјерују, светоназор, али то је већ друго питање.
Srbin iz Slovenije
Vjerujte, za nas u Sloveniji je to od ogromnog značaja i zato se iskreno zahvaljujemo Srbiji. Učitelji so odlični.
Божа
Језик који је у употреби на cвим континентима где има Срба.
Talicni Opanak
Zakljucujem da ima puno iseljenih Srba u ekonomski mocnoj Sloveniji!
za Talicni Opanak
Dug Slovenije je u junu 2020. god. bio 40.5 ( 40.500.000.000) biliona dolara. Ekonomski mocna Sloenija!!!???
Vlajabajadojaja
I još više Bosanaca.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.