petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.01.2021. u 19:51 Biljana Mitrinović

Šta Kremlj ne zaboravlja novom šefu Bele kuće

Rusiji očekuju nove modalitete informacionog rata, političke provokacije, izazove iz Ukrajine, Poljske, Gruzije, kažu tamošnji analitičari
Џозеф Бајден и Владимир Путин (Фото ЕПА ЕФЕ - М.С.)

„Više države” je lajtmotiv političke 2021. godine u svetu. Ovo je sintagma kojom je ruska konsultantska agencija „Evroazijske strategije” označila društveno-političku situaciju u kojoj presudnu ulogu ne igraju ni međunarodne institucije niti nevladine organizacije, nego država od koje građani očekuju efikasne mere zaštite i garancije od ekonomskih gubitaka. A odgovor država na pandemiju, ako je neuverljiv i neadekvatan, stvara utisak slabosti kod prijatelja, neprijatelja i, što je možda najvažnije, kod sopstvenih građana.

Ova ruska konsultantska agencija, koja angažuje profesore sa MGIMO univerziteta pri ministarstvu spoljnih poslova, tradicionalno početkom januara objavljuje analizu izazova za tekuću godinu. Prva preporuka glasi da je prekomerno geopolitičko manevrisanje, iako odražava samopouzdanje, kao uostalom svako naglo okretanje volana na klizavom terenu – izuzetno opasno. Stalni kurs, tvrde ruski analitičari, ne stvara nove mogućnosti za neprijatelje i ne otuđuje prijatelje. Ovo je najbolje iskusio Aleksandar Lukašenko koji je uoči izbora dezorijentisao belorusku elitu i zbunio Moskvu.

Najgore je ipak izbegnuto, navodi se u analizi, ali su oni koji žele da iskoriste situaciju predvidljivo istrčali – Poljska i Litvanija.

Što se tiče SAD, ruska analitička agencija predviđa da ove godine gotovo sigurno oni neće biti u mogućnosti da definišu dugoročni spoljnopolitički kurs. Za njih će 2021. biti godina raspršenih iluzija, jer polovina misli da još postoji mogućnost da se vrati vreme kada zemlja nije bila podeljena u dva nepomirljiva tabora. Izbori 2020. pokazali su da je „trampizam” nova konstanta koja je nadišla Republikansku stranku i pretvorila se u popularni front.

Grupa ruskih analitičara, među kojima je i Andrej Bezrukov (obaveštajac koji je sa suprugom i dvojicom sinova sa lažnim identitetom živeo decenijama u SAD, da bi njih dvoje na kraju uhapsio FBI, pa su razmenjeni), demokratsku predsedničku pobedu naziva „Pirovom”. Bajden će započeti svoje predsedavanje nasledivši ne samo virus korona i njegove ekonomske posledice nego i nizak legitimitet u očima polovine stanovništva.

Ući će u Belu kuću shvatajući da oni neće sprovođenje kozmetičkih obećanja, poput povratka Pariskom klimatskom sporazumu ili Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, već radikalne promene u američkom političkom sistemu koje zahtevaju demokratski aktivisti što će dovesti zemlju na ivicu oružanog sukoba između dva nepomirljiva tabora. 

Kao deo starog establišmenta, Bajden rizikuje da dalje podeli Demokratsku stranku ako pokuša da zbaci njeno mlado krilo i urbane radikale, kojima je njegova pobeda bila nada u duboke promene. Novi predsednik će se možda naći u položaju statiste u dramatičnoj borbi za kontrolu budućnosti Demokratske stranke i za razvijanje koncepta budućeg razvoja zemlje. Ali nemogućnost rešavanja problema u zemlji primoravaće Bajdenovu administraciju, kao i mnoge druge pre njega, da traži pobede na spoljnopolitičkom frontu.

Spoljnopolitička agenda demokrata je dobro poznata – to je obnavljanje „srdačnih” odnosa sa EU, potraga za mogućnostima da se stvari izglade sa Kinom i povratak međunarodnim sporazumima koje je Tramp napustio. Rusija u ovoj podeli izbija na istureno mesto. Analitičari ukazuju da iza Bajdenove namere da unapredi odnose sa evropskim saveznicima leži poluga za obuzdavanje Rusije i Kine. Želja Vašingtona da pokaže podršku evropskim saveznicima u NATO-u nakon četiri godine neizvesnosti mogla bi da dovede do otkazivanja odluke o povlačenju dela američkih trupa iz Nemačke, povećanja broja i obima zajedničkih vežbi, dodatnih isporuka naoružanja Evropi i zajednički razvoj visokopreciznog nenuklearnog oružja.

Analitičari podsećaju da su se u američkoj spoljnopolitičkoj zajednici čuli glasovi u korist obnavljanja dijaloga s Moskvom, ali da je upravo Bajden taj koji je kao potpredsednik pokušao da kaže Vladimiru Putinu da nije dobro da se ponovo kandiduje za predsednika Rusije. Navodno, to mu u Kremlju nisu zaboravili.

Izuzev toga, u mnogim pitanjima (poput Sirije ili Ukrajine) različita viđenja Bajdenovog tima i Moskve su izraženija nego što su bila Trampova. Zato u Rusiji očekuju nove modalitete informacionog rata, političke provokacije, izazove iz Ukrajine, Poljske, Gruzije… Predviđa se da kratkoročno dolazak nove administracije može dovesti do smanjenja tenzija sa Kinom i da su mogući simbolični pomaci u trgovinskoj sferi, ali istovremeno demokratski tim ne može da ignoriše promenu vojne ravnoteže u Tihom okeanu u korist Pekinga.

Prema ovoj analizi, EU će nastojati da poveća sopstveni značaj u svetskoj politici, jer prošla godina zbog pandemije nije donela dugo očekivani iskorak. Nemačka se kao glavni pokretač i korisnik evropskih integracija, vraća obnovljenom snagom na kurs zasnovan na Zelenom dogovoru EU. Strateški cilj je transformisati Evropu u klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, što je izuzetno skup i ambiciozan projekat.

Plaćaće ga industrijalci koji moraju da modernizuju proizvodnju i obični građani „koji bi trebalo da očekuju povećanu ličnu potrošnju za spas planete”. U svemu dominantnu ulogu igraće nemačko poslovanje koje će preuzeti veći deo proizvodnih standarda, a tvrdoglave države istočne Evrope moraće da naprave izbor: ili će preći na sistem koordinata koji je predložio Berlin, ili će se naći u položaju autsajdera, gubeći tržište i novac, a usput će biti kritikovane zbog ravnodušnosti prema životnoj sredini.

Komеntari3
23fc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
" трампизам” нова константа која је надишла Републиканску странку и претворила се у популарни фронт." Svasta. To je bio pokusaj da se uvede populizam u americku politiku i da se vlada manipulacijom niskim trastima kao u svakoj autokratskoj drzavi, ali taj pokusaj je prepoznat i evo poslednjih dana se satire do nestajanja. Borba protiv patoloskih autokratskih rezima aka Rusija ,Kina, Koreja , Iran se nastavlja i intenzivira.
slamkamenac
Dragi Milane, problem vaseg komentara je sto Vi izgleda ne razumete razliku izmedju demokratije i populizma. Demokratija je kada narodni predstavnici ponude program, budu izabrani i onda prilegnu da obecano ispune. To je Tramp. Populizam je politicki stil i metod gde politicari ponude plan za koji znaju da je popularan ( otuda populizam), da bi pobedili na izborima, a koje zapravo ne nameravaju da ispune. Cista laz i obmana. Sta je to Tramp obecao sto nije ispunio ili bar pokusao?
eferim
Браво Милане, свака ти је ка' у Његоша. Само си заборавио у том сатирању да је за тог аутократу Трампа гласало безмало 70 милиона људи. А "сатирање до нестајања" се изводи демократским методама на свим нивоима, од гашења налога на друштвеним мрежама до демократског батинања и убијања демонстраната у складу са највишим достигнућима либералне демократије. Од "сатирања" до треће битке код Bull Run-a је танка линија, а застава конфедерације се већ завијорила на Capitol Hill-у

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja