Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (1)

Sećanje na život iza bodljikave žice

Резервни коњички потпуковник Моша Меворах, аутопортрет

Da li zbog toga što se okončao kapitulacijom, ili zato što je trajao svega jedanaest dana, Aprilski rat je, čini se, prilično skrajnut u srpskoj kulturi sećanja. Oružani „blickrig” sila Osovine, kojem se Jugoslovenska kraljevska vojska neuspešno suprotstavila, započeo je 6. aprila 1941. a završen je već 17. aprila, okupacijom Kraljevine Jugoslavije i odvođenjem njenih vojnika u zarobljeništvo. Budući da se ove  godine navršava osam decenija od Aprilskog rata, „Politika” otpočinje serijal s namerom da na osnovu istorijskih svedočanstava podseti na neke od branilaca otadžbine. Započećemo ga pričom o Moši Mevorahu, beogradskom Jevrejinu čijim će crtežima nastalim u nemačkom zarobljeništvu 1941–1945 biti ilustrovani ovi tekstovi.

Kako bi prekratio dane zatočeništva u Oflagu XIII-B i Osnabriku, Moša A. Mevorah (1890–1982), tadašnji potpukovnik poražene Jugoslovenske kraljevske vojske, počeo je da crta portrete svojih ratnih drugova. Nije ni slutio da će na taj način ostaviti vredno istorijsko svedočanstvo o zarobljenicima koji su posle Aprilskog rata i sloma Kraljevine Jugoslavije dopali nemačkog zarobljeništva. Ujedno, njegovi realistički crteži odaju i priču o svestranosti ovog erudite, stvaraoca i ratnika.

Moša A. Mevorah rođen je u Beogradu, gde se školovao i studirao prava. Uporedo je učio da slika, najpre kod slikara Mihaila Petrovića, a potom i na Tehničkoj visokoj školi u Beču, gde je pohađao i Eksportnu akademiju. Između dva svetska rata radio je kao trgovački zastupnik, istovremeno se baveći crtanjem, muzikom i angažmanom u jevrejskoj zajednici u Srbiji. Iz njegovog braka sa suprugom Vidom izrodile su se ćerke Ester i Luci.

Povrh svega, u vojnoj službi je proveo bezmalo četiri decenije – od 1912. do preseljenja u Izrael 1949. godine. Učestvovao je u oba balkanska i svetska rata. U Prvom svetskom ratu se, između ostalog, u uniformi srpske vojske borio oko Beograda i na Solunskom frontu i povlačio se kroz Albaniju. Ovaj Jevrejin koji je branio Srbiju dobio je spomenice za ratove 1912. protiv Turske i 1913. protiv Bugarske, albansku spomenicu i zlatnu medalju za revnosnu službu.

O svemu ovome doznajemo iz autobiografskih beležaka Moše Mevoraha, u kojima on navodi da ga je u osvit Aprilskog rata 1941. Konjička komanda uputila u štab Vrhovne komande na raspoloženje Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci. Kapitulacija ga je zatekla u uniformi, na Palama, iznad Sarajeva. Potom je odveden u nemačko zarobljeništvo gde je proveo četiri godine, do oslobođenja 5. februara 1945. Preživeo je zahvaljujući odredbi treće Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim vojnim zarobljenicima.

„U Nemačkoj smo se ukrcali u voz 20. februara (1945). Ovaj transport prispeo je u Beograd 20. marta 1945. gde sam se vratio svojoj porodici, koja je provela četiri godine u izbeglištvu u Albaniji, a vratila se u Beograd dva meseca pre mene”, zabeležio je Mevorah.

Nažalost, Mošin otac Avram Mevorah nije doživeo kraj rata. U rodnom Beogradu su ga 1943. nacisti usmrtili otrovnim gasom, za vreme prenosa iz Bolnice trgovačke omladine u kojoj je ležao bolestan. Inače, Mošina majka Ester je preminula još pre rata 1935. godine.

Moša Mevorah je 1947. preveden u armiju novonastale socijalističke Jugoslavije u čin rezervnog konjičkog potpukovnika. Počeo je da radi portrete i crteže za Državno izdavačko preduzeće „Dizjug”. Portretisao je i Ivu Andrića i Petra Konjovića, a crteže je izlagao u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Zatim se 1949. seli u Izrael s porodicom, gde nastavlja da se bavi ilustracijom i slikanjem. Tamo je i preminuo, 1982. u Ramat Ganu.

Najveći deo od preko 600 portreta svojih ratnih drugova koje je Moša Mevorah nacrtao u zarobljeništvu poslat je njihovim porodicama. Izuzetak je 19 crteža i jedan autoportret koji se čuvaju u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Захвални смо Политици на овом серијалу из заробљеничког живота током Другог свјетског рата. Мој отац био је такође један од заробљеника у Офлагу XIII-Б, Оснабрику и другим логорима. Нијемци су их по цичи зими водали са једног краја све мање Њемачке, да их савезници не би ослободили. Сјећам се да су послије рата бивши заробљеници организовали изложбе на којима су показивали своје изуме (чак и врло једноставне радио апарте) из логорских дана, као доказ борбе за преживљавање. Чинови су им признати
Vojislav Petrovic
U poslednje vreme sam gledao dosta video zapisa vezanih za dešavanja u Kraljevini Jugoslaviji u II. svetskom ratu i tragično je koliko je istorija posle II svetskog rata falsifikovana od strane pobednika (svih zajedno, komunista i Saveznika). Sramno je ono što su učinili JVuO i Draži Mihajloviću. Razumem porive, stabilnost u državi, izbegavanje nastavka građanskog rata, ali tolike laži i falsifikovanja, skrivanja dokumenata, ubistva. Nisam verovao dok nisam video te video zapise...
Dragan
Treba sto vise ovakvih tekstova i knjiga. O ljudima koji su obelezili period teskog vremena. VREME za sva vremena.
Aleksandar Milenkovic
Moj deda Marjan Milenkovic iz Jagodine, zarobljen kod Nisa u aprilskom ratu, preziveo logor u Nirnburgu, inace nazivo operisan od slepog creva 1943. Poziveo u dobrom zdravlju do 1975.
сивошевић
Нека му је вечна слава и хвала!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.