utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 17.01.2021. u 09:21 Ivana Albunović

Cene brašna stagniraju uprkos poskupljenju pšenice

(Фото А. Васиљевић)

Dok žitarice na svetskom tržištu dostižu cenovni maksimum a sve svetske berze prijavljuju novo poskupljenje pšenice, cene brašna u Srbiji i dalje stagniraju i nisu menjane nekoliko meseci.

Zdravko Šajatović, predsednik Udruženja „Žitounije” rekao je za „Politiku” da nema naznaka da bi brašno moglo da poskupi, jer je ponuda velika zbog smanjenja tražnje ne samo u izvozu već i na domaćem tržištu.

On ističe da je na tržištu žitarica i dalje mnogo neizvesnosti. Investicioni fondovi u Americi i dalje su aktivni i ulažu u ovaj sektor. Kada će se povući, to niko ne zna. Rezultat toga je gomilanje zaliha jer proizvođači, što je logično, odugovlače sa prodajom pšenice čekajući još bolju cenu.

– I mlinovi, da su znali da će biti tako, u julu nabavili više sirovine po nižoj ceni. Ali to su berza i rizik poslovanja - ističe naš sagovornik.

Cena brašna nije menjana, kako kaže, nekoliko meseci uprkos poskupljenju pšenice. Brašno tipa 500 (za džak od 25 kilograma) prodaje se po ceni od 27 dinara po kilogramu. 

– Bilo je pokušaja da se cena podigne ali nema kupaca. Istovremeno, i izvoz je manji u proseku za oko 20.000 tona godišnje. Očekujemo da će izvozni bilans za proteklu godinu biti oko 120.000 tona. Značajan deo tržišta izgubili smo zbog Kosova jer tamo i dalje zaračunavaju taksu od 40 evra po toni, što je ekonomski neisplativo za naše proizvođače – kaže Šajatović.

– Kada se sve sagleda, tržište se sužava. Čak imam utisak da se u Srbiji sve manje jede hleb, što potvrđuju i statistička istraživanja. Ranije, u kriznim vremenima bila je potpuno drugačija situacija. Potrošnja hleba je rasla a beležen je pad potrošnje drugih namirnica – ističe naš sagovornik.

„Čujem i da se pekari žale da ne mogu da opstanu sa ovom cenom hleba. To svakako nije zbog cene brašna jer kada se izvede računica, trošak za tu sirovinu u vekni od pola kilograma je oko 12 dinara. Mislim da njih opterećuju ostali troškovi koji su u međuvremenu porasli”, objašnjava Šajatović.

Prema podacima „Žitounije” u Srbiji je pre ukidanja markica za brašno (pre dve godine) bilo aktivno oko 170 mlinova. Njihov broj se smanjuje što se u Evropskoj uniji dogodilo pre dvadesetak godina kada su na tržištu, bez mešanja država, opstali samo produktivniji proizvođači brašna koji su mogli da primene savremenu tehnologiju i postignu kvalitet.

– Kod nas i dalje ima previše mlinova jer su kapaciteti pravljeni za tržište bivše Jugoslavije gde je Srbija bila najveći proizvođač pšenice i brašna. Problem je što je u međuvremenu siva zona odradila svoje pa su opstajali neki mlinovi koji realno nisu mogli da nastave da rade - zaključuje Zdravko Šajatović. 

Komеntari1
5c7f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
Ne samo da se jede manje kruha, nego je dosta građana napustilo državu. Tako je i kod nas u RH. Do prije dvije godine u prodavaonicama i pekarnicama građani su mogli, u bilo koje doba dana i večeri, kupiti svježe pečenih kruh raznih vrsta. Već duže vrijeme, do navečer svi prodaju kruh koji se ispeče do 12h. Uglavnom.oko 18h police s kruhom su poluprazne ili prazne iako većina radi do 22h.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja