četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 17.01.2021. u 14:15 Jasna Petrović-Stojanović

Prosečna poljoprivredna penzija 11.893 dinara

U Srbiji 26.548 zemljoradničkih penzionera prima manje od najniže penzije koja je za oktobar 2029. iznosila 11.881,50 dinara. – Izmenom zakona o PIO problem bi bio rešen
У Србији 26.548 земљорадничких пензионера прима мање од најниже пензије која је за новембар 2020. износила 11.881,50 динара. Изменом закона о ПИО проблем би био решен (Фото Д. Јевремовић)

Udruženje penzionisanih vojnih lica Srbije sačinilo je novi predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom  osiguranju koji će dostaviti Vladi Srbije. Novi predlog izmena obuhvata pitanje upravljanja penzijskim fondom, ispravljanje diskriminacije prema poljoprivrednim penzionerima sa malim penzijama, ali i pitanje vraćanja duga države penzionerima koji je nastao posle uvođenja Zakona o privremenom  uređenju načina isplata penzija .

Među predlozima je i ukidanje trajnih penala za sve one koji pre 65. godine života odu u prevremenu starosnu penziju, kao i pitanje vraćanja imovine PIO fondu. Ideja je i da se obezbede dodatna sredstva za penzijski fond kako bi on postao finansijski održiv i bez pomoći države, objašnjava Jovan Tamburić, predsednik ovog Udruženja.

Iako su sva ova pitanje goruća, on kaže da bi prioritet u rešavanju trebalo dati poljoprivrednim penzionerima, jer su njihova primanja ispod nivoa potrebnog za dostojanstvenu starost.

 – Od oko 1,7 miliona penzionera – 163.684 su poljoprivredni, a svake godine se taj broj smanjuju dok se broj penzionera u drugim kategorijama povećava. Statistika kaže da u Srbiji ima oko 350.000 poljoprivrednih gazdinstava, ali je u fondu PIO svega 110.722 osiguranika, odnosno onih koji uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Istovremeno je i broj invalidskih i porodičnih penzionera u kategoriji poljoprivrednih znatno manji nego kod drugih – invalidskih 7,8 odsto u odnosu na 16,2 procenata, a porodičnih  11,7 odsto u odnosu na 22,3 odsto koliki je prosek kod svih kategorija. Ovi podaci svakako ukazuju da se o poljoprivrednim penzionerima ne brine baš mnogo – kaže on.

Problem je nastao kada je kao osnovica za najnižu penziju poljoprivrednika određeno 9. 000 dinara umesto 27 odsto  prosečne zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini kako je za sve ostale penzionere

To potvrđuje činjenica da iako je, prema statistici PIO fonda, najniža poljoprivredna penzija za oktobar 2020. godine iznosila 11.893 dinara, penziju manju od tog iznosa primilo 26.548 osiguranika. Pritom se za porodične penzionere ovaj iznos smanjuje još za 30 odsto.  Treba znati da je ovaj iznos manji i od visine prihoda na osnovu kojih se stiče pravo na socijalnu pomoć.

– Najniža penzija u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti u isto vreme iznosi 15.113 dinara, samo zato što je penzijskim zakonom 2011. godine kao osnovica za najnižu penziju poljoprivrednika određeno 9. 000 dinara umesto 27 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini kako je određeno u slučaju najnižu penziju u kategorijama zaposlenih i samostalnih delatnosti – objašnjava Tamburić.

U isto vreme PIO fond knjiži dugogodišnje dugove poljoprivrednih penzionera zbog toga što nisu imali da uplate doprinose pa im se i ta najniža penzija često dodatno umanjuje.

– Položaj ove kategorije najstarijih bi se popravio usvajanjem izmena Zakona o PIO i za najnižu penziju osnovica bi bila bar 32 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa na zarade u prethodnoj godini pa bi tada najniža penzija u svim kategorijama penzionera iznosila oko 18.000 dinara. Tako određen iznos nije dovoljan za preživljavanje, ali bi bio veći od socijalne pomoći i jednak za sve kategorije penzionera. Izmene člana 76. Zakona o PIO kojim bi najniže penzije svih kategorija penzionera bile izjednačene ustavno se ne bi mogle osporiti i njima bi vlast pokazala da im je zaista važno preživljavanje oko 560.000 ili jedne trećine penzionera u Srbiji čije su penzije niže od 18.000 dinara – ističe naš sagovornik.

Za tako određenu visinu najniže penzije PIO fondu bi mesečno trebalo oko 2,3 milijarde dinara ili oko 27 milijardi dinara godišnje, što je  0,41 odsto BDP-a. I s tim utroškom u povećanju sume na penzije ukupan trošak za penzije ne bi prelazio 11 odsto BDP-a koliko je sa MMF-om dogovoren limit, a poljoprivredni penzioneri bi imali razloga da počnu da uplaćuju sebi doprinose i sutra ostvare pristojniju penziju – zaključuje Tamburić.

Komеntari16
86c60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rada Novi Sad
Koliko se uplaćuje u PIO,tolika je i penzija.Niko ne postavlja gornju granicu uplate,ali mnogi ne misle da će jednom u penziju otići...Onda treba država/celo društvo/da se sažali i doda...Nije fer tako se ponašati!Svako treba da misli na život kada jednom prestane da radi.Poznajem dosta ljudi koji su vanredno dobro zaradjivali,ali uplaćivali minimalce.Sada,kada su u penziji,kunu državu što je penzija mala...Nikako da shvate da su iznad toga uzeli sebi i na to potpuno zaboravili!
Hajduk Veljko
Poljoprivredni proizvodni bi trebalo da budu bitna stavka izvoza. Stimulisati poljoprivredu subvencijama.Stimulisanje mladih porodica za povratak na selo. I,naravno, obezbediti poloprivrednicima pristojne penzijie.
Саша Микић
Не разумем како то обезбедити пољопривредницима пристојне пензије? Свако има онолику пензију колико је уплаћивано у ПИО фонд. Пољопривредници, као и сваки други, имају пензије колико су уплаћивали. Многи од њих су уплаћивали минимум, сматрајући да тиме ''краду'' од државе, а у ствари су ''крали'' од себе. Када је човек млад не размишља много о старости и о пензији, па тако многи пристају да им послодавац уплаћује доприносе на минимум, а остатак плате добијају на руке. Касније се кају, али касно.
Yugocinik
Pazi sad ovo, vojni penzioneri sa beneficiranim stazom, velikim penzijama i stanovima kao brinu brigu o socijalnim slucajevima! Sta je sledece sto cete predloziti? Da sve banke svim stedisama koji imaju malo para na racunima ili su u minusu, NBS uplatama dopunjuje salda. Mislite da preterujem, da nema logike? E pa ima itekako. PIO fond je banka u kojoj svako od nas ima neku vrstu tekuceg racuna na svoje ime. Jedina razlka u odnosu na banke su pravila kako nam i kad PIO taj novac isplacuje.
vox ex populi
I vojnim licima se penzija računa prema zadnjim primljenim platama, a ne prosekom. Čime su to oni zaslužili da budu najplaćeniji penzioneri u Srbiji? Ja koji sam radio u realnom sektoru i izdvajao za odbranu i vojsku, imam bedu od penzije. Za 23 godine penz. staža u Srbiji (od ukupno 40) 10,800 dinara. Inženjer elektroetehnike. Stan sam sam kupio. Odslužio JNA koji mi ne proznaju u staž.
Ilija
Baš cinično! I beneficirani staž je zarađeni staž. Mogao si ga i Ti ostvariti da si hteo u čizme i opasač. Stanove su dobijali i druge profesije a penzije od 2.000 u odnosu na ostale kategorije sa istom ili manjom školskom spremom su daleko niže. Raspitaj se koliko su veće penzije pripadnika MUP-a, lekara, pilota civilnog vazduhoplovstva, profesora....
Nemanja
Smanjiti plate poslanicima, zaposlenim u javnim preduzecima i preusmeriti ih ka najugrozenijima. Socijalno blagostanje u zemlji s najvecim BDPom u Evropi
Slavoljub
Važno je da poslanici izgasaju njihova povećanja plata i da se otvore nova (partijska) radna mesta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja