Prosečna poljoprivredna penzija 11.893 dinara

Udruženje penzionisanih vojnih lica Srbije sačinilo je novi predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom  osiguranju koji će dostaviti Vladi Srbije. Novi predlog izmena obuhvata pitanje upravljanja penzijskim fondom, ispravljanje diskriminacije prema poljoprivrednim penzionerima sa malim penzijama, ali i pitanje vraćanja duga države penzionerima koji je nastao posle uvođenja Zakona o privremenom  uređenju načina isplata penzija .

Među predlozima je i ukidanje trajnih penala za sve one koji pre 65. godine života odu u prevremenu starosnu penziju, kao i pitanje vraćanja imovine PIO fondu. Ideja je i da se obezbede dodatna sredstva za penzijski fond kako bi on postao finansijski održiv i bez pomoći države, objašnjava Jovan Tamburić, predsednik ovog Udruženja.

Iako su sva ova pitanje goruća, on kaže da bi prioritet u rešavanju trebalo dati poljoprivrednim penzionerima, jer su njihova primanja ispod nivoa potrebnog za dostojanstvenu starost.

 – Od oko 1,7 miliona penzionera – 163.684 su poljoprivredni, a svake godine se taj broj smanjuju dok se broj penzionera u drugim kategorijama povećava. Statistika kaže da u Srbiji ima oko 350.000 poljoprivrednih gazdinstava, ali je u fondu PIO svega 110.722 osiguranika, odnosno onih koji uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Istovremeno je i broj invalidskih i porodičnih penzionera u kategoriji poljoprivrednih znatno manji nego kod drugih – invalidskih 7,8 odsto u odnosu na 16,2 procenata, a porodičnih  11,7 odsto u odnosu na 22,3 odsto koliki je prosek kod svih kategorija. Ovi podaci svakako ukazuju da se o poljoprivrednim penzionerima ne brine baš mnogo – kaže on.

To potvrđuje činjenica da iako je, prema statistici PIO fonda, najniža poljoprivredna penzija za oktobar 2020. godine iznosila 11.893 dinara, penziju manju od tog iznosa primilo 26.548 osiguranika. Pritom se za porodične penzionere ovaj iznos smanjuje još za 30 odsto.  Treba znati da je ovaj iznos manji i od visine prihoda na osnovu kojih se stiče pravo na socijalnu pomoć.

– Najniža penzija u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti u isto vreme iznosi 15.113 dinara, samo zato što je penzijskim zakonom 2011. godine kao osnovica za najnižu penziju poljoprivrednika određeno 9. 000 dinara umesto 27 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj godini kako je određeno u slučaju najnižu penziju u kategorijama zaposlenih i samostalnih delatnosti – objašnjava Tamburić.

U isto vreme PIO fond knjiži dugogodišnje dugove poljoprivrednih penzionera zbog toga što nisu imali da uplate doprinose pa im se i ta najniža penzija često dodatno umanjuje.

– Položaj ove kategorije najstarijih bi se popravio usvajanjem izmena Zakona o PIO i za najnižu penziju osnovica bi bila bar 32 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa na zarade u prethodnoj godini pa bi tada najniža penzija u svim kategorijama penzionera iznosila oko 18.000 dinara. Tako određen iznos nije dovoljan za preživljavanje, ali bi bio veći od socijalne pomoći i jednak za sve kategorije penzionera. Izmene člana 76. Zakona o PIO kojim bi najniže penzije svih kategorija penzionera bile izjednačene ustavno se ne bi mogle osporiti i njima bi vlast pokazala da im je zaista važno preživljavanje oko 560.000 ili jedne trećine penzionera u Srbiji čije su penzije niže od 18.000 dinara – ističe naš sagovornik.

Za tako određenu visinu najniže penzije PIO fondu bi mesečno trebalo oko 2,3 milijarde dinara ili oko 27 milijardi dinara godišnje, što je  0,41 odsto BDP-a. I s tim utroškom u povećanju sume na penzije ukupan trošak za penzije ne bi prelazio 11 odsto BDP-a koliko je sa MMF-om dogovoren limit, a poljoprivredni penzioneri bi imali razloga da počnu da uplaćuju sebi doprinose i sutra ostvare pristojniju penziju – zaključuje Tamburić.