Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Recikliranje – spas za životno okruženje

U Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedena ukupno 831.000 tona komunalnog plastičnog otpada. Od ove količine otpada odvojeno je, sakupljeno i reciklirano 14.000 tona ili dva odsto
(Фото Пиксабеј)

Počelo je čišćenje Potpećkog jezera kod Priboja, gde je Lim naneo oko 7.500 kubika različitog otpada, najviše plastičnog. Slike koje pokazuju to ruglo i nemar otišle su u svet i ponovo pokrenule priče kako da se (ne)ponašamo. Odnošenje otpada na baliranje i reciklažu u regionalnu deponiju „Duboko” kraj Užica izgleda na prvi pogled kao rešenje, ali to ne zadovoljava ekologe i sve one koji su iole zabrinuti za budućnost životne sredine.

Od osamdesetih plastika postaje sastavni deo naših domaćinstava, a takozvana PET ambalaža i kese za jednokratnu upotrebu polako nas zatrpavaju. Reciklaža je misaona imenica za mnoge upotrebljavane predmete kod nas, ali ne i svuda na planeti. Recikliranje je proces razgradnje, a zatim ponovnog korišćenja materijala koji bi inače bili samo bačeno đubre. Recikliranjem se sprečavaju milioni tona otpada od završavanja na deponiji na kojoj otpad ne može biti ponovo iskorišćen. Deponije ne samo da su otrovne po životnu sredinu već narušavaju i lepotu gradova i mesta u kojima se nalaze.

Ambalažni, građevinski, elektronski, električni otpad, gume, staklo, automobili, papir… najčešće se to kod nas baca, gura što dalje od svog praga i vidokruga.

U Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedena ukupno 831.000 tona komunalnog plastičnog otpada. Od ove količine otpada odvojeno je, sakupljeno i reciklirano 14.000 tona, ili dva odsto ove vrste otpada. S obzirom na to da odvojeno sakupljanje komunalnog plastičnog otpada nije sistemski organizovano, velike količine završavaju na nesanitarnim deponijama ili u zemljištu i rečnim koritima, pokazao je najnoviji izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje plastičnim otpadom”, koji je podnela Državna revizorska institucija.

Plastici je potrebno i do hiljadu godina da se razgradi, a u međuvremenu nanosi velike štete životnoj sredini i, posredno, zdravlju ljudi. S druge strane, sadašnjim načinom korišćenja plastike i odlaganjem plastičnog otpada ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo cirkularni pristup, pa se plastika, kao vredan materijal za privredu, gubi nakon što je postala otpad, istakao je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor. Kako je naglasio, u cilju postizanja veće stope reciklaže plastičnog otpada, potrebno je unaprediti sistem odvojenog sakupljanja komunalnog otpada i primenu načela produžene odgovornosti proizvođača.

Sprovođenje ove revizije je pokazalo da su propisi u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom najvećim delom usklađeni s regulativom Evropske unije, ali da nisu stvoreni mehanizmi za njihovu potpunu primenu.

Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji, a prema zvaničnim podacima, beleži veliki rast. O tome najbolje govori podatak da je u protekle tri godine u ovoj industriji zaposleno više od 10.000 ljudi. Uspešni sistem prikupljanja mora da poveže i uključi proizvođače, trgovce na malo, potrošače i lokalne vlasti. U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je u odnosu na 2009, kada ih je bilo 200, ogroman napredak.

Pored stručnjaka, inženjera i ekologa, reciklažna industrija upošljava i sakupljače sekundarnih sirovina širom zemlje koji često potiču iz marginalizovanih društvenih grupa, pruža im socijalnu zaštitu i uključuje ih u legalne tokove.

Najznačajnije reciklerske i sakupljačke firme su osnovale Udruženje reciklera Srbije. Cilj je da se kroz zajedničke aktivnosti zaštite interesi reciklera i sakupljača, promovišu načela zaštite životne sredine, ali i da se kroz partnerski dijalog s Vladom Srbije nastavi razvoj ove važne grane privrede.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nije moral visok nego im se placa
Nisu na zapadu neki visoko moralni ljudi sa ekoloskom svescu, nego im se placa za svaku konzervu, staklenu flasu, pvc flasu i drugo. Znaci, placeni su da budu moralni i ekoloski svesni. Kada bi se i nasim gradjanima placalo za sortiranje otpada i oni bi imali visoku ekolosku svest.
zasto besplatno da radimo
U svedskoj kad ubacite praznu konzervu ili flasu od piva u kontejner odmah dobijete pare iz automata koji je ugradjen u kontejner. Zasto gradjani Srbije da besplatno sortiraju sekundarne sirovine iz djubreta, da bi ih firma za reciklazu prodala bez ikakvog truda i troskova jer kao glavno, ne mora skupo da plati postrojenje za separaciju otpada posto ima besplatne radnike sirom Srbije? I jos nam kazu da je to nasa duznost. Da trpamo pare nekom u dzepove?
Petar
Da li neko stvarno veruje da će se Srbi potruditi da sortiraju otpad i na pravi način koriste ove kante? Prvo treba naučiti da se đubre ne baca gde se stigne pa teko onda može da se priča o recikliranju.
recilaza
Ono sto se nama predstavlja kao reciklaza je u stvari besplatno primarno sortiranje djubreta, za racun firme koja ga onda lako proda kao sekundarne sirovine (staklo, metali, plastika...). Time se firma koja odlicno zaradjuje oslobadja velikog troska nabavke masine za sortiranje djubreta. Gradjani rade besplatno a vlasnik firme se bogati. Treba uvesti placanje za svaki komad direktno pri ubacivanju u kontejner ka sto je to reseno u skandinaviji i drugde.
Козјера
Довољно је знати енглески, имати интернет и мало жеље да се човек информише, да би се сазна да је прича с рециклажом пластике чиста превара. Пластика може да се рециклира највише двапут. Све то заврши на депонији на крају. Чак и у САД се рециклира свега 7% пластике, за разлику од метала, папира, стакла. Али се скупља, да би се грађани осећали боље. А код нас, још горе, заврши у природи. Једини спас је да се ограничи производња пластичне амбалаже. Јер нико не сме да изађе на црту "Кока-коли"...
dragan stankovic
Ovo je delimicno tacno, u Americi se slabo plastika reciklira ali zato se svi metali vise od 95% recikliraju. Kada sam u Srbiji pitao komsiju zasto baca aluminiumske konzerve u djubre odgovorio mi je da to samo Ciganini skupljaju i da je to za njega sramota da radi.
Petar
Ako već znaš Engleski onda bi trbalo da znaš da se u SAD skoro ništa nije recikliralo. Manje više njihova reciklaža se svodila na pakovanje đubreta u kontejnere i slanje u Kinu. Sada Kinezi više ne žele da uvoze tuđe đubre već sortiran materijal u SAD je nastala panika. Poslali su te kontejnere u neku državu ali su im i oni vratili "robu" nazad. Pola je bilo đubre sa kojim ništa ne može da se uradi. možda će napraviti bombe od toga kao što su od osiromašenog Uranijuma...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.