Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Energetska nezavisnost Srbije počiva na uglju i vodi

Svaki kilovat-sat proizveden iz nekog obnovljivog izvora znači 1,8 kilograma manje ugljen-dioskida emitovanog u atmosferu iz Obrenovca ili Kostolca. Veoma je značajno smanjenje količine azotnih i sumpornih oksida, kao i teških metala koji kroz pepelišta odlaze u zemlju i vodu
Блок А термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу (Фото Т. Јањић)

Do 2030. potrošnja uglja u Evropskoj uniji trebalo bi da padne za 70 odsto u odnosu na 2015, a nafte za 30 procenata. U isto vreme, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji energije u EU više bi se nego udvostručio sa današnjih 32 odsto, zaključak je Evropske komisije na nedavno održanom samitu u Briselu, čiji je cilj postizanje smanjenja neto emisije gasova efekta staklene bašte za najmanje 55 odsto, prenosi Evroaktiv.

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da će naša zemlja do 2050. godine biti niskougljenično društvo što bi trebalo da znači smanjenje emisije gasova staklene bašte za 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu. Cilj je poboljšanje kvaliteta vazduha.

Gde je u ovom času Srbija koja više od 70 odsto svoje električne energije dobija iz lignita, čije pojedine toplane i dalje troše mazut s visokim procentom sumpora?  Da li s cenom električne energije koja je ispod proizvodne može da govori o snabdevanju domaćinstava iz obnovljivih izvora energije koja je svakako skuplja od ove koju nam prodaje EPS, a koju svaki građanin kroz račun za struju sada plaća?

Doktor Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže za „Politiku”, da svaka razvijena zemlja koristi sve energetske resurse kojima raspolaže. Ugalj je naš najvažniji resurs i zajedno sa hidroenergijom, upravo on ovoj zemlji daje neophodan nivo sigurnosti. Bez uglja i hidroenergije odavno bismo bili energetski zavisna zemlja. Ono što treba uraditi je izbacati iz upotrebe stare i neefikasne termoagregate i zameniti ih modernim energetski efikasnim većih instalisanih snaga. Tako može da se poveća efikasnost u proizvodnji električne energije bar za 10 odsto i znatno smanji emisija ugljen-dioksida.

– Ugalj i obnovljivi izvori energije nisu oponenti. Samo je neophodno da se termoelektrane modernizuju i koriste ugalj ekološki najodgovornije moguće. Svaki kilovat-sat proizveden iz nekog obnovljivog izvora znači 1,8 kilograma manje ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu iz Obrenovca ili Kostolca. Veoma je značajno smanjenje količine azotnih i sumpornih oksida, kao i teških metala koji kroz pepelišta odlaze u zemlju i vodu. Nehumano je i nije fer prema onima koji žive u Obrenovcu i Kostolcu da se u drugim krajevima zemlje, ovde mislim pre svega na Pirot i okolinu, ne koristi ni ono malo resursa za proizvodnju električne energije koji tamo postoje već da se očekuju da je uvek dobiju iz Obrenovca i Kostolca – kategoričan je Ružić.

Prema informacijama Global koal plent trakera, u EU se gradi čak 27 elektrana na ugalj, pa se postavlja pitanje zašto se Srbiji spočitava trošenje lignita za proizvodnju električne energije.

Magistar Željko Marković, lider za sektor energetike u Diloitu, doskorašnji direktor u EPS-u, kaže da u EU izgradnja termoelektrana na ugalj nije zabranjena, tako da je pitanje njihove izgradnje u stvari pitanje isplativosti, imajući u vidu da je cena električne energije koja se proizvodi iz termoelektrana opterećena taksama za emisiju.

– Srbija kako nije u EU nema obavezu da učestvuje u sistemu trgovine emisijama, ali pošto smo na putu priključenja EU, u trenutku primanja u punopravno članstvo moraćemo da učestvujemo i u ovom sistemu, što bi u sadašnjem trenutku podiglo cene proizvedene električne energije iz uglja za tri evrocenta po kilovat-času. Srbija kao ugovorna strana u Energetskoj zajednici ima obavezu da u pogledu termoelektrana ispuni određene uslove koji se tiču dozvoljenih emisija štetnih gasova iz termoelektrana – kaže naš sagovornik.

Uredba propisuje da su prihvatljivi samo kapaciteti čije su emisije niže od 550 grama ugljen-dioksida po kilovat-času, a od jula 2025. godine postojaće i dodatni uslov da su prosečne godišnje emisije manje i od 350 kilograma ugljen-dioksida po kilovatu instalisane snage. Imajući u vidu da je trenutna emisija termoelektrana u Srbiji 1.200 grama ugljen-dioksida po kilovat-času, vidimo da su zahtevi za prihvatljive kapacitete izuzetno strogi, što takođe utiče na to da se u zemljama EU sve manje razmišlja o investiranju u termoelektrane, objašnjava Marković.

Uostalom, Srbija u ovom trenutku gradi ili će u bliskoj budućnosti graditi dva kapaciteta iz uglja, ukupne snage 700 megavata, koji će u tehnološkom pogledu biti usaglašena sa važećim zakonodavstvom u EU u pogledu emisija.

Cena struje i fosilna goriva

U Ministarstvu energetike naglašavaju da je cena struje mnogo viša kad se proizvodi iz fosilnih goriva, zbog troškova zaštite životne sredine, a i negativno utiče na životnu sredinu i na zdravlje ljudi. Dodatno, moguće je da će zemlje koje nastave da proizvode električnu energiju iz uglja biti suočene i sa taksama koje se mere stotinama miliona evra. Onda se postavlja pitanje da li je bolje okrenuti se energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i gasnim elektranama ili plaćati najmanje pola milijarde evra, a nemati pozitivne efekte koji ove investicije donose. Ta ulaganja su, nažalost, daleko veća nego ulaganja i izdvajanja za zelenu energiju, a nužna su. Naša ulaganja u čišćenje vazduha do 2030. biće skoro 1,3 milijarde evra a u trenutno aktuelnim projektima oko 650 miliona evra.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boza
Pametne (i mocne) drzave cuvaju svoje resurse a trose tudje. Prica o zelenoj energiji (solarni paneli, vetrenjace)je upravo to, samo prica.U Srbiji hidropetencijal bi trebao puno bolje da se iskoristi. Drzava koja bude imala energetsku nezavisnost imace sanse da opstane.I silu da to sacuva. Videce se vrlo brzo. I bas bi bilo interesantno da vidimo ko ce jednoj Kini nametnuti taksu zbog potrosnje uglja.
David Ruzic
Slobodane, ukucaj na Youtube: Economics of Nuclear Reactor
Kipreos
Budućnost je u geotermalnim elektranama. Da li je izgradjena studija o takvim mogućnostima u Srbiji? U Kaliforniji, državi sa dosta sunca, ulaganja u geotermalne elektrane su u konstantnom porastu, a cena kilovata dobijenih iz tih izvora u padu.
Божа
Зашто се не позабавити и магнетним моторима Николе Тесле.
Божа
Никола Тесла је смислио решење, требало би га се покушати применити.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.