Koliko ishrana utiče na teži oblik kovida 19

Kakvu ulogu nedostatak vitamina De, cinka i selena u kombinaciji sa određenim genetičkim faktorima igra u razvoju težih oblika kovida 19.

Kako bi odgovorili na jedno od gorućih pitanja, globalnim istraživačkim naporima priključio se nedavno i srpski naučni tim u projektu „Nutrikov”.

– Za realizaciju ovog projekta neophodna je pomoć građana koji su preležali kovid 19 i koji bi želeli da daju doprinos ovom naučnom istraživanju – rekao je za „Politiku” dr Nikola Kotur, koordinator projekta „Nutrikov”, koji je okupio istraživače Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Građani koji su preležali ovu bolest, žive u Beogradu i imaju od 18 do 65 godina mogu da se prijave i doprinesu dobijanju rezultata važnih za borbu protiv ove bolesti. Istovremeno mogu da saznaju da li imaju nedostatak nekog od mikronutrijenata važnih za zdravlje.

– Uključivanje u studiju bi podrazumevalo da sa naučnim timom podele svoje navike u ishrani, detaljnije opišu simptome bolesti koju su preležali i učestvuju u biohemijskim i genetičkim analizama – objašnjava naš sagovornik.

Dobro je poznato da ishrana igra važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju imunskog sistema i zaštiti od infektivnih bolesti. Kada je reč o mikronutrijentima važnim za imunitet, najčešće se pominju vitamini Ce, De i E, kao i gvožđe, cink, selen i bakar. Nedostatak nekih od ovih vitamina i minerala povezan je sa povećanim rizikom od hroničnih, malignih i infektivnih bolesti. Taj nedostatak ne mora da bude isključivo posledica smanjenog unosa već i nekih za zdravlje nepovoljnih okolnosti kao što su – gojaznost, nezdrava ishrana, starija životna dob ili prisustvo upalnih procesa. Individualne razlike u genetičkom profilu takođe igraju izvesnu ulogu u nedostatku ili smanjenoj bioraspoloživosti mikronutrijenata.

Naš sagovornik kaže da kao prevenciju bolesti mnoge zemlje sprovode programe obogaćivanja namirnica, stočne hrane i poljoprivrednog zemljišta različitim mineralima i vitaminima. Recimo, vitamin De se dodaje u neke namirnice da bi se predupredio nedostatak ovog vitamina, koji se vrlo često javlja, a naročito u zimskim mesecima. Evropske zemlje u kojima je izražen nedostatak vitamina De, kao što su Italija i Španija, imale su vrlo teške posledice ove bolesti, dok su skandinavske zemlje, u kojima se sprovodi obogaćivanje namirnica vitaminom De, imale značajno manje žrtava pandemije.

Studija koja je izučavala posledice pandemije kovida 19 u različitim evropskim zemljama utvrdila je da postoji povezanost između nedostatka vitamina De i povećane verovatnoće od zaražavanja i smrtnog ishoda. Još jedan slikovit primer tiče se razlike između Švedske i Finske u merama obogaćivanja poljoprivrednog zemljišta selenom. U Finskoj se sprovodi program obogaćivanja đubriva selenom, te su poljoprivredni proizvodi bogatiji ovim mikroelementom, što može biti jedan od razloga za povoljniju epidemiološku situaciju u ovoj zemlji u odnosu na susednu Švedsku, koja ne primenjuje ovakve mere.

Kotur ističe da mnoge studije u vezi s ovom infekcijom još nisu završene, a dostupni zaključci su pretežno dobijeni iz studija na manjem broju pacijenata, te se ne mogu smatrati definitivnim. Ipak, vitamin Ce se već koristi kao deo terapije protiv kovida 19, a neki stručnjaci savetuju uzimanje ovog vitamina u preventivne svrhe. Što se vitamina De tiče, grupa stručnjaka je nedavno u formi otvorenog pisma pozvala donosioce odluka da utiču na povećanje unosa vitamina De jer smatraju da već postoji dovoljno dokaza da upotreba ovog vitamina može pomoći u zaštiti stanovništva od ove bolesti.

– Ipak, preporuka je da se dodaci ishrani primenjuju uz savet lekara zbog mogućih neželjenih dejstava i interakcija sa lekovima. Pored toga, treba imati u vidu da upotreba suplemenata ne može biti zamena za balansiranu i zdravu ishranu – zaključuje Nikola Kotur.

Pokreni se za nauku

Projekat „Nutrikov” je finansiran programom „Pokreni se za nauku”, koji je usmeren na unapređenje javnog zdravlja. Oni koji žele da se uključe u istraživanje, mogu to da urade popunjavanjem prijave na sajtu www.nutricov.rs ili njihovoj fejsbuk stranici.