nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Koliko ishrana utiče na teži oblik kovida 19

Srpski naučni tim istražuje ovu povezanost i poziva građane da učestvuju u njihovom projektu
(Фото EPA-EFE/Daniel Dal Zennaro)

Kakvu ulogu nedostatak vitamina De, cinka i selena u kombinaciji sa određenim genetičkim faktorima igra u razvoju težih oblika kovida 19.

Kako bi odgovorili na jedno od gorućih pitanja, globalnim istraživačkim naporima priključio se nedavno i srpski naučni tim u projektu „Nutrikov”.

– Za realizaciju ovog projekta neophodna je pomoć građana koji su preležali kovid 19 i koji bi želeli da daju doprinos ovom naučnom istraživanju – rekao je za „Politiku” dr Nikola Kotur, koordinator projekta „Nutrikov”, koji je okupio istraživače Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Građani koji su preležali ovu bolest, žive u Beogradu i imaju od 18 do 65 godina mogu da se prijave i doprinesu dobijanju rezultata važnih za borbu protiv ove bolesti. Istovremeno mogu da saznaju da li imaju nedostatak nekog od mikronutrijenata važnih za zdravlje.

– Uključivanje u studiju bi podrazumevalo da sa naučnim timom podele svoje navike u ishrani, detaljnije opišu simptome bolesti koju su preležali i učestvuju u biohemijskim i genetičkim analizama – objašnjava naš sagovornik.

Dobro je poznato da ishrana igra važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju imunskog sistema i zaštiti od infektivnih bolesti. Kada je reč o mikronutrijentima važnim za imunitet, najčešće se pominju vitamini Ce, De i E, kao i gvožđe, cink, selen i bakar. Nedostatak nekih od ovih vitamina i minerala povezan je sa povećanim rizikom od hroničnih, malignih i infektivnih bolesti. Taj nedostatak ne mora da bude isključivo posledica smanjenog unosa već i nekih za zdravlje nepovoljnih okolnosti kao što su – gojaznost, nezdrava ishrana, starija životna dob ili prisustvo upalnih procesa. Individualne razlike u genetičkom profilu takođe igraju izvesnu ulogu u nedostatku ili smanjenoj bioraspoloživosti mikronutrijenata.

Naš sagovornik kaže da kao prevenciju bolesti mnoge zemlje sprovode programe obogaćivanja namirnica, stočne hrane i poljoprivrednog zemljišta različitim mineralima i vitaminima. Recimo, vitamin De se dodaje u neke namirnice da bi se predupredio nedostatak ovog vitamina, koji se vrlo često javlja, a naročito u zimskim mesecima. Evropske zemlje u kojima je izražen nedostatak vitamina De, kao što su Italija i Španija, imale su vrlo teške posledice ove bolesti, dok su skandinavske zemlje, u kojima se sprovodi obogaćivanje namirnica vitaminom De, imale značajno manje žrtava pandemije.

Studija koja je izučavala posledice pandemije kovida 19 u različitim evropskim zemljama utvrdila je da postoji povezanost između nedostatka vitamina De i povećane verovatnoće od zaražavanja i smrtnog ishoda. Još jedan slikovit primer tiče se razlike između Švedske i Finske u merama obogaćivanja poljoprivrednog zemljišta selenom. U Finskoj se sprovodi program obogaćivanja đubriva selenom, te su poljoprivredni proizvodi bogatiji ovim mikroelementom, što može biti jedan od razloga za povoljniju epidemiološku situaciju u ovoj zemlji u odnosu na susednu Švedsku, koja ne primenjuje ovakve mere.

Kotur ističe da mnoge studije u vezi s ovom infekcijom još nisu završene, a dostupni zaključci su pretežno dobijeni iz studija na manjem broju pacijenata, te se ne mogu smatrati definitivnim. Ipak, vitamin Ce se već koristi kao deo terapije protiv kovida 19, a neki stručnjaci savetuju uzimanje ovog vitamina u preventivne svrhe. Što se vitamina De tiče, grupa stručnjaka je nedavno u formi otvorenog pisma pozvala donosioce odluka da utiču na povećanje unosa vitamina De jer smatraju da već postoji dovoljno dokaza da upotreba ovog vitamina može pomoći u zaštiti stanovništva od ove bolesti.

– Ipak, preporuka je da se dodaci ishrani primenjuju uz savet lekara zbog mogućih neželjenih dejstava i interakcija sa lekovima. Pored toga, treba imati u vidu da upotreba suplemenata ne može biti zamena za balansiranu i zdravu ishranu – zaključuje Nikola Kotur.

Pokreni se za nauku

Projekat „Nutrikov” je finansiran programom „Pokreni se za nauku”, koji je usmeren na unapređenje javnog zdravlja. Oni koji žele da se uključe u istraživanje, mogu to da urade popunjavanjem prijave na sajtu www.nutricov.rs ili njihovoj fejsbuk stranici.

Komеntari7
11ac4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Артур
Цинк,вит.Д користим од прошле зиме.Ковид сам добио прије 10 дана.Само сам изгубио чуло мириса.Имам 53 године.
замишљени
Здрава исхрана и физичка активност за јачање општег здравља су најбоље мере против свих вируса и главне пошасти данашње цивилизације кардиоваскуларних болести и депресије. Потребни су и суплементи, поменути витамини, због начина живота и мањка истих у данашњој храни.
da da
Sve je ovo smuti pa prospi, Španija i Italija su sunčane zemlje, znači nemaju problem nedostatka vitamina D, a opet su loše prošli, kao i Grčka. Ova nagadjanja samo vode većoj prodaji vitamina i suplemenata, a verovatno i ova istraživanja finansiraju kompanije koje ovo proizvode.
Nikola Kotur
Populacije Španije i Italije zaista imaju nizak nivo vitamina D, što pokazuju rezultati studije iz 2019: "Current vitamin D status in European and Middle East countries and strategies to prevent vitamin D deficiency: a position statement of the European Calcified Tissue Society". Projekat Nutricov se ne finansira sredstvima farmaceutskih kompanija. Nikola Kotur, koordinator projekta Nutricov
Предраг Вулин
Статистички, од људи који имају крвну групу 0, оболио је најмањи, готово симболичан број. Можете ли објаснити?
PitamSe
... zašto nas naslovom navodite na pomisao da bismo iz članka nešto mogli da naučimo o uticaju ishrane na otpornost organizma prema kovidu 19?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja