Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: ONLAJN POEZIJA

Ni pesnici nisu kao nekad

Pisci pesama više nemaju nekadašnji status u društvu, nema pesničkih smotri ni književnih večeri uživo, tako da je ovo zanimanje mnogima postalo hobi, a svoje stihove oni kazuju na portalima i „Jutjubu”
(Фото Unsplash/Elisa Calvet B.)

Ulje na platnu, štampanje zbirke ili 400 evra u kešu, to su najvrednije nagrade na pesničkim konkursima koji se u zgusnutom godišnjem kalendaru organizuju širom regiona, ali mnogo je više onih simboličnih, s plaketama i zahvalnicama. Ipak, pesnici se rado odazivaju i šalju svoja dela, a u prilog im ide i činjenica da je zahvaljujući internetu znatno pojednostavljena procedura za učešće. Obično je potrebno na jedan mejl organizatora poslati jednu, dve ili tri pesme, zavisno od konkursa, a na drugi šifru s rešenjem, kako bi bila zadovoljena tajnost.

Najčešća nagrada učesniku konkursa jeste to što dobije pravo da mu pesma bude objavljena u zborniku koji se štampa, pošto žiri završi s ocenama svih pristiglih radova. Zbog oskudice i problema samih organizatora, obično ovo priznanje treba platiti nekoliko stotina dinara da bi se pokrili troškovi štampe i slanja zbirke na kućnu adresu.

Čitanje u užem krugu

Pandemija je ove godine naterala mnoge organizatore da pređu na slanje pesama elektronskom poštom, nije bilo proglašenja pobednika kao ranijih godina i živih pesničkih smotri ili su svedene na najmanju meru. Ali zahvaljujući ne samo pesnicima, već i ljubiteljima poezije, pesme žive na razne načine na društvenim mrežama.

Čita se, doduše, u užem krugu, ali se sada mnogo brže razmenjuju informacije i sklapaju poznanstva, ne samo u regionu već i s ljubiteljima poezije i iz daljih zemalja, pa i drugih kontinenata. Iako su ta poznanstva virtuelna, ona omogućavaju dnevne kontakte, sugestije, kritike, a time se otvaraju i neki novi načini za promovisanje poezije. Postoje i portali na kojima se poezija čita, lajkuje, gleda uživo, tako da pesnici dobijaju ličnu satisfakciju da ono što stvaraju neko vidi, pročita i vrednuje.

Pre 2020. godine niko nije mogao da zamisli poziv na onlajn književno veče

Sajt „Konkursi regiona” objavljuje sve značajne informacije o organizaciji pesničkih konkursa tokom cele godine u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini (Republici Srpskoj).

Letimičan pregled ovih dana kazuje nam da su neki konkursi tematski, pa je tako povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama Narodna biblioteka Ćićevac raspisala lokalni javni konkurs za najbolji rad pisan u prozi, poeziji ili kao dramsko delo na temu: „Da li da ćutim?”

Na digitalno slanje radova zbog pandemije prešao je i Međunarodni trifundanski konkurs za poeziju iz Tršića na temu vinogradarstva „O vinu i ljubavi”.

Centar za afirmaciju stvaralaštva „Poetikum” raspisuje drugi konkurs za najbolju neobjavljenu zbirku pesama. Nagrada za najbolji rukopis je štampanje knjige, a konkurs je otvoren do 1. februara 2021. godine.

Jedan od naših najpoznatijih konkursa, posvećen Branku Miljkoviću, organizuje Niški kulturni centar, a nagrada za najbolju zbirku pesama izdatu u prethodnoj godini iznosi 300.000 dinara. Obično stigne od 100 do 150 zbirki na ocenu žiriju.

U regionu je aktuelno nekoliko konkursa. Početkom decembra „Bokeški forum” iz Tivta raspisao je konkurs u znak sećanja na pesnikinju Maju Perfiljevu. Rok za slanje pesama je 15. maj 2021. godine, svaki učesnik ima pravo na jednu pesmu, a radovi se šalju isključivo elektronskom poštom. Za prvo mesto nagrada je 200, drugo 150 i treće 100 evra.

Centar za kulturu Kolašina imao je nedavno sličan konkurs, s tim što je prva nagrada bila 400, druga 200, a treća sto evra, a pravo učešća imaju samo pesnici mlađi od 37 godina.

Pesnici iz celog regiona u toku karantina kazivali su svoje stihove preko društvenih mreža i portala

Nermin Delić, pokretač najpopularnijeg i najmasovnijeg međunarodnog takmičenja u poeziji „Mili dueli”, objašnjava kako je došao na ideju da ga osnuje.

– Želeo sam da uradim nešto društveno korisno, međunarodno prihvatljivo. Budući da je poezija deo mog zanimanja, projekat sam namenio pesnicima i ljubiteljima poezije – kaže Delić.

Ovaj bosanskohercegovački pesnik smatra da međunarodne konkurse ne treba preozbiljno doživljavati, jer se kod većine ne pristupa sistemskom biranju autora. Uglavnom, poznaje, kako kaže, nekolicinu kvalitetnih, gde vredi učestvovati.

– Nažalost u BiH je identično kao i u regionu, a čini mi se i u svetu. Talas digitalizacije smanjio je druženje ljudi s knjigama. Našoj generaciji izazov je da pronađe način koji će omogućiti da poezija zaživi u svakodnevnom životu, a mislim da su „Mili dueli” primer za to – kaže Nermin Delić.

Marko Stanojević, pesnik iz Beograda, s dvadeset četiri godine objavio je zbirku poezije i od tada računa da se pisanjem pesama bavi aktivno. Učestvovao je na gotovo svim zvaničnim konkursima za mlade pesnike pre objavljivanja prve zbirke, a kasnije je učešća proredio. Dobitnik je nagrade za najeteričniju ljubavnu poeziju na manifestaciji „Orfej na Dunavu” i dve međunarodne nagrade u Italiji: prvo mesto za najbolju video-poeziju i drugo mesto za poeziju u formi teksta.

– Postoje stvari koje mi se ne dopadaju kada je reč konkursima. Naime, ne može i ne sme bilo koja nagrada da diktira književnu vrednost, ne može pesnik koji nije nagrađen da bude potpuno eliminisan s književne scene, jer pesnik i pesma su stariji od književnih nagrada i to bi valjalo poštovati i imati u vidu kada gradimo odnos prema knjigama – smatra Stanojević.

Njegov stariji kolega Petar Beatović piše poeziju već tri i po decenije, od svoje desete godine. Učestvuje i na konkursima, ali do neke velike nagrade teško je stići, uglavnom su to priznanja, diplome, zahvalnice, tapšanje po ramenu. Izdvaja takmičenje „Mili dueli” kao najbolji u konkurenciji onlajn konkursa, jer je najmasovniji i najbolje organizovan. Ujedno je to prilika za sve koji pišu da se i upoznaju i druže.

Iza zatvorenih vrata

Za njega je pisanje unutrašnja potreba pa makar ponekad bila i bez nekih vidljivih rezultata, a kritike ne treba uzimati lično, već kao priliku za usavršavanje. A kao čovek koji voli književnost kaže da je položaj pesnika vrlo težak u Srbiji.

– Ekspanzija društvenih mreža donela je i ekspanziju pisanja poezije, čiji je kvalitet vrlo upitan, više se radi o nekim emotivnim zapisima nego o pravoj poeziji, ali mnogi od tih autora stekli su priličnu popularnost i na mrežama i u prodaji knjiga. Mnogo njih je u tome uspelo, jer su spretniji u marketingu nego u poeziji – kaže Beatović.

Petar Beatović uočava da naše izdavačke kuće funkcionišu kao i sve druge firme i rukovode se profitom, pa takvi „pesnici” lakše dolaze do izdavača. To je, kaže, otežalo situaciju za mlade i autentične poetske glasove kojima tiraž nije u prvom planu i zato su prinuđeni da do zbirke dođu učešćem na konkursu. Međutim, to nije nimalo lako, pre svega i zbog odabira žirija, načina na koji se bira pobednik, koji po pravilu nije transparentan, odluka se po pravilu donosi „iza zatvorenih vrata”.

Poezija će preživeti

– Poezija više nema tretman u društvu kakav je ranije imala, čast izuzecima, pa ni država ni njene institucije ne vode računa o mladim pesnicima i budućnosti ove grane umetnosti. Nemaju dovoljno medijskog prostora, a samim tim ne mogu dopreti do širih društvenih slojeva. Tako da pesnici rade druge poslove, a poeziju pišu za sebe. Nekada su poznati pesnici bili urednici velikih izdavačkih kuća, ali kako državni izdavači više ne postoje, to više nije slučaj. Rečju, okolnosti su vrlo nepovoljne, ali poezija je preživela sve pa će i ovo, ne sumnjam u to – poručuje Petar Beatović.

„Mili dueli” privuku više od 500 poeta

Najpoznatiji konkurs u našem regionu pokrenuo je Nermin Delić iz BiH 2012. godine. To je međunarodno takmičenje u poeziji „Mili dueli” na koji se svake godine prijavi više od 500 pesnika iz celog sveta, naravno, najviše iz zemalja bivše SFRJ. Takmičenje je zamišljeno po, fudbalski rečeno, kup sistemu, gde se u svakom novom krugu prepolovi broj učesnika dok ne dođe finale s dvadesetak takmičara.

I slanje pesama, prijave, glasanje, žiriranje, sve se odvija preko interneta, tako da svaki učesnik može znati koliko je dobio glasova od publike ili poena od pesnika koji čine sastav žirija. Na kraju se proglašavaju pobednici koji više dobijaju na publicitetu među ljubiteljima poezije, jer nagrade nisu novčane.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladislav Marjanovic
Nijedan sistem u istoriji covecanstva nije se odnosio tako necovecno prema umetnosti kao neoliberalni. Njemu umetnost ne treba jer ne proizvodi materijalna dobra pa zato umetnici moraju da zive od milostinje i (utesnih) nagrada. Da bi nekako preziveli ili dospeli u javnost mobilisu svoju "klaku" da im na takmicenjima za nagradu publike poveca sanse. U odsustvu umetnicke kritike dezorijentisanoj publici ne preostaju nikakvi drugi kriterijumi za ocenu dela osim licnog poznanstva i simpatija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.