sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Zašto žrtve silovanja godinama ćute

Oni koji su doživeli seksualno nasilje postaju sposobni da pođu dalje tek kad psihološki „obrade” traumu, jer se u prvi mah plaše da im niko neće verovati da ih je napao „neko ugledan”
(Фото Пиксабеј)

Slučaj mlade glumice Milene Radulović, koja je prijavila za silovanje poznatog reditelja Miroslava Miku Aleksića, čiju je školu glume pohađala od svoje jedanaeste godine, šokirao je celu javnost i posebno uznemirio roditelje dece kojima je taj isti Aleksić bio učitelj. I dok jedan deo javnosti čestita na hrabrosti mladoj glumici, drugi se pita zbog čega je čekala devet godina da prijavi seksualno napastvovanje, zašto roditeljima ili prijateljima nije odmah rekla šta joj se dogodilo i zbog čega je nastavila da odlazi u dramski studio dovodeći sebe u situaciju da više puta postane žrtva silovanja. Suočeni sa ovakvom zaglušujućom „paljbom” pitanja, stiče se utisak da zaboravljamo da je silovanje jedan od najtežih zločina nakon koga žrtve prolaze kroz psihički teror najvećih mogućih razmera, jer su „bombardovane” kontradiktornim osećanjima – počev od poniženja, preko stida i krivice, pa sve do straha. Zbog toga neke od njih nikada ne progovore o strašnoj traumi koju su preživele.

– Trebalo bi imati na umu da žrtve silovanja o ovom činu progovore tek kada psihološki „obrade” i „prerade” traumu i pođu dalje, a to važi i u Mileninom slučaju. Čitajući izveštaje iz medija, shvatila sam da je ova mlada žena godinama išla na psihoterapiju, a odlučila je da progovori javno i prijavi svog bivšeg učitelja glume kako bi bila podrška maloletnim devojkama koje se sada nalaze u ovom dramskom studiju i trpe seksualno nasilje. Nasilje se, po pravilu, prijavljuje kada žrtva emotivno ojača, odvoji se od nasilnika i u fizičkom i u psihičkom smislu i stekne snagu da obradi traumu. Milena je danas afirmisana glumica sa uspešnom karijerom, mentalno je jača i može mnogo više toga da podnese nego što je bila u stanju sa 17 godina – tumači Tanja Ignjatović, psiholog u Autonomnom ženskom centru, koja godinama radi sa žrtvama seksualnog nasilja, dodajući da mnoge žrtve silovanja nikada ne progovore o groznoj traumi koju su preživele, jer znaju da je silovanje tabu-tema u našem društvu, da se žene proglašavaju krivim za to što im se desilo i da se žrtvama generalno ne veruje.

– Seksualni napasnik najčešće nije manijak iz parka, već osoba koju žrtva poznaje, kojoj veruje i sa kojom je ona emotivno bliska. To osećanje bliskosti samo intenzivira unutrašnji konflikt, zbunjenost i mentalnu konfuziju, što dodatno slabi žrtvu i sprečava je da donese racionalnu odluku. Shvatam da mnogi ne razumeju zašto se sedamnaestogodišnja devojka nije poverila roditeljima šta joj se dešavalo, ali zlostavljanje ima mnogo različitih oblika i ne mora biti sinonim za seksualni odnos i obljubu. Ako vešt seksualni predator skidanje i dodirivanje golog tela izvodi na časovima glume, devojčice mogu biti dovedene u dilemu šta se zapravo dešava. Kako sam razumela, seksualno nasilje se dešavalo baš za vreme časova, a taj profesor nikada nije zvao učenice da se sastaju nakon škole. To znači da je napastvovanje bilo zaogrnuto takvim slojevima misterije, da su roditelji mogli da sede u čekaonici škole i ne posumnjaju šta se dešava iza zatvorenih vrata – dodaje naša sagovornica.

Sve to usložnjava odgovor na pitanje zašto ga devojčice nisu prijavile.

– Lako je reći „napao me je nepoznati čovek u haustoru”, ali kako saopštiti da je nasilje počinio profesor kome roditelji veruju i koji važi za „legendu u glumačkom svetu”. Neke od njih su se plašile da im niko neće verovati, druge su strepele kako će roditelji reagovati, treće su strepele da će ih javnost napasti, jer se za nasilnika  uvek traži neko „opravdanje”, a žrtvi se postavljaju pitanja kao što su „a šta si ti pre toga radila”, „da li si ga izazvala”, „kako si bila obučena”, „zašto si otišla u njegov stan”... Kada se sve to sabere, ne čudi što je seksualno nasilje godinama bilo obavijeno velom tajne – primećuje Ignjatovićeva.

Psiholog napominje da ćutanje o „strašnoj tajni” ne znači da devojčica nema dobar odnos sa roditeljima, ali napasnici su često baš članovi porodice ili uvaženi članovi društva i postoji opravdani strah da joj niko neće verovati. To je, prema njenom mišljenju, ujedno i odgovor na pitanje zašto ova mlada glumica nije napustila dramski studio nakon seksualnog napastvovanja. Da je to uradila, morala bi da objašnjava zašto odlazi iz škole glume uoči upisa na Fakultet dramskih umetnosti.

– Predatori su svuda oko nas i oni najčešće biraju profesije koje će im omogućiti da budu u kontaktu sa decom – zato bi mališane predškolskog uzrasta trebalo edukovati šta odrasli (ne)smeju da rade sa njima. Deci bi trebalo objasniti da odrasli ne smeju da imaju svoje tajne sa njima, jer mnogi nasilnici upravo tako deci govore i za seksualni odnos kažu da je to „tajna” koju nikome ne smeju da otkriju. Osim toga, dete mora da raste sa pričom da sve može da kaže roditelju, bez straha da će biti kažnjeno ili da mu se neće verovati – ističe naša sagovornica.

Čelična disciplina kod strogog profesora

Kroz dramski studio glume Miroslava Mike Aleksića tokom protekle četiri decenije  prošlo je oko 3.000 polaznika. Na audicije se, iz godine u godinu prijavljivalo 200 i više mališana, od kojih je Aleksić birao najviše njih desetak. Način rada, pored strogoće i čelične discipline, podrazumevao je da svako dete jednom nedeljno pročita jednu knjigu, i da u svojim sveskama zabeleže svaki naslov, pisca, temu i ideju dela.

Časovi su, kako saznajemo, uvek počinjali molitvom i tako se završavali. Od kada budu primljeni u studio Mike Aleksića, deca su prolazila kroz četiri ciklusa i sa 18-19 godina završavali ovo dramsko, mnogima i traumatično putovanje. B. G. T.

Komеntari18
eed06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bakic Sns
Odgovor znaju svi... Pa kome da sta prijavis ? Kad institucije nisu pouzdane vec 40 god. Verovati Drzavi a ona te gazi i vara 40 god.
geras
zašto ćute ? pa pogledajte naslovne stranice svih novina, i tabloida i onih drugih koji tvrde da nisu tabloidi, izjave onih, a svakim danom ih je sve više , rekao bih saučesnika , koji su čuli, pretpostavljali, godinama znali , a ćutali. , što ih i čini saučesnicima. oštećene ćute, jer kao što u konkretnom slučaju vidimo, još jednom prolaze sve , i još gore, ovog puta se sve ponavlja pod lupom komletne javnosti .
Stevo
@Senior 75, vredno misljenje!. Kako nemamo mere ni u cemu, a prilicno i primitivni i povrsni, delujemo kao kad se u sirotinjsku kucu sa mnogo dece donese torta. Pa navali. Torpediranje sa definitivnim sudovima, "duboke" analize uglavnom prepisane iz drugih zemalja koje su vec usle u ovu aferu...sve deluje da su besposleni dobili ideju da se angazuju. Sve je o slika nas samih!
Galla
Aktuelna tema, silovanje mlade devojke! Zasto se plase da prijave seksualnog predatora? Plase se sramote, stigmatizacije, plase se otici u policiju, kod doktora, na sud, plase se osude i zlonamernih komentara. Mladost je krhka i lomljiva, ne zaboravimo! Cesto zrtvu osudjuje sredina iako je nevina u celoj situaciji. Zasto ranjena devojka cuti...U skoli bi trebalo uvesti seksualno vaspitanje i deci strucno objasnjavati kako reagovati u slucaju da budu seksualno napadnuta ! Podrska za mladost
Senior75
Cudno vreme cudne pojave,a jos cudniji komentari I komentatori.Cudno je I to da se jedan socijalni sloj (vise estradni), umetnicki I hedonisticki ustalasao, a ta pojava je siroko rasprostranjena u nasem drustvu I uslov je svakog uspeha.Tako je prikikom zaposljavanja I u privtnom I drzavmom sektoru.Nazalost u danasnjem estradnom I rijaliti drustvu to je gotovi normalno,jer moc bez morala nema skrupula.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.