Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povećana štednja u vreme korone

Dinarski ulozi veći za 13,4 milijarde dinara ili 16,9 odsto, a kod deviznih povećanje iznosi 629,2 miliona evra što je 5,8 odsto
(Фото А. Васиљевић)

U prošloj godini , koju je obeležila pandemija, štednja stanovništva povećana je u mnogim zemljama, pa i u Srbiji. Uz ekonomske razloge stabilnosti svakako se ne mogu zanemariti i oni o ograničenju kretanja jer nije bilo putovanja, letovanja. Kad nema potrošnje, logično, raste štednja. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja je krajem 2020. godine dostigla 93 milijardi dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijardi dinara ili 16,9 odsto.

Što se tiče devizne štednje ona je krajem 2020. godine iznosila 11,433 milijardi evra i za godinu dana povećana je za 629,2 miliona evra ili 5,8 odsto.

„U prethodnih godinu dana dinarska štednja je imala dinamičan rast i to je njen najviši nivo do sada.  Posmatrajući kretanja i u kratkom i u dugom roku, i dinarska i devizna štednja beleže rast, što govori o poverenju građana u domaći bankarski sektor. U uslovima stabilnosti cena, relativne stabilnosti deviznog kursa, kao i usled viših kamatnih stopa na dinarsku štednju i povoljnog poreskog tretmana kamate na taj vid štednje, jer kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje dok se na deviznu oporezuje po stopi od 15 odsto, dinarska štednja je imala dinamičniji rast u poređenju sa deviznom štednjom”, kažu u NBS.

Kada je u pitanju struktura dinarske štednje, centralna banka ne raspolaže podacima o broju građana koji imaju položenu dinarsku štednju, već isključivo podacima o broju štednih partija na kojima je štednja položena. Tako je ukupan broj štednih partija krajem novembra 2020. godine iznosio 1,09 miliona, što je za oko 63.000 štednih partija više nego godinu dana ranije.

Ako se posmatra struktura štednih uloga, u bankama je najviše uloga do 10.000 dinara (86,6 odsto ukupnog broja uloga), iako oni po vrednosti učestvuju sa svega 0,7 odsto u ukupnoj dinarskoj štednji. Najveći deo dinarske štednje se odnosi na uloge čija je vrednost između jedan i pet miliona dinara (39,5 odsto). Ulozi vrednosti većih od pet miliona dinara brojčano su zastupljeni u skromnoj meri (2.703 ili 0,3 odsto), ali čine gotovo trećinu vrednosti ukupne dinarske štednje. Broj ovih uloga povećan je u proteklih godinu dana za 456. Prosečan iznos dinarske štednje po partiji je krajem novembra 2020. godine iznosio 84.000 dinara, i veći je za 8.000 dinara nego godinu dana ranije.

U slučaju devizne štednje, najveći broj uloga nalazi se u kategoriji uloga do 500 evra (80 odsto ukupnog broja uloga), ali po vrednosti oni učestvuju sa svega 0,9 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Najveći deo devizne štednje nalazi se u kategorijama čija je vrednost od 10.000 do 50.000 evra – 46,7 odsto ukupne devizne štednje (5,268 milijardi evra), ali je učešće ovih uloga u ukupnom broju štednih partija relativno nisko – 5,1 odsto.

Ulozi čija je visina veća od 100.000 evra krajem novembra 2020. učestvovali su sa 17,5 odsto u ukupnoj deviznoj štednji (1,971 milijardi evra), a bilo je 8.736 uloga u ovoj kategoriji, što je 0,2 odsto ukupnog broja štednih partija. Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem novembra 2020. godine iznosio je 2.335,9 evra i povećan je za 58 evra u odnosu na godinu dana ranije.

„Već godinama sve više štediša opredeljuje se za dinarsku štednju tako da ona beleži kontinuiran i izuzetno dinamičan rast. Dinarska štednja trenutno iznosi 93 milijardi dinara, što je više nego pet puta veći iznos u odnosu na kraj 2012. godine. Rast dinarske štednje posebno je bio dinamičan u 2018. godini (22 odsto) i 2019 (30 odsto), a nastavljen je i u 2020 (17 odsto). Povećanje dinarske štednje jeste rezultat poverenja u domaću valutu i to je neophodan uslov, kažu u centralnoj banci.  NBS ukazuje na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, uz napomenu da je rast dinarske štednje od značaja i za jačanje otpornosti bankarskog sistema i domaće privrede na negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jadranka
Možda i jeste, mada ne mislim na one koji štede u bankama, već generalno, trošimo manje jer ne izlazimo, pa samim tim manje i kupujemo. Recimo, ja zbog nedostatka kulturnog života trošim manje. Nemam ni auto. Iznajmim kod menadžer auta kad mi treba a inače pretežno idem peške jer nigde posebno i ne idem. I uštedela sam, nije da nisam. Ali ne toliko koliko se misli. Ovo je prvi januar koji ću provesti lagodnije, upravo zbog toga što manje trošim. Neće mi biti najduži mesec.
Миодраг Стојковић
Да је повећан број штедиша , било би похвално, овако , повећана штедња није з а понос.
Миодраг Стојковић
Било би лепо и похвално да има нових штедиша ,а не повећане штедње. Тако да ова информација није за понос.
zoran
Ta nova stednja je od onih 100 evra podeljenih narodu, nisu imale gde da se potrose pare. A dosle su iz inostranog kredita sto je drzava podigla, morace da se vracaju.
Kaj
Ko su bre ti ljudi? Od čega? Jedino ako su nasledili pare, stanove i imaju solidan posao

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.