Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Današnji grafiti su sutrašnji naslovi

Ako poručuju „Ovde je Sandžak”, „Krajina se ne predaje”, „Crna Gora je srpska Sparta” ‒ da li su izraz bunta, nemoći ili bezopasna provokacija. ‒ U knjizi „Politički grafiti” Mitje Velikonje sabrani balkanski nacionalistički natpisi
Гладни смо на три језика, Сарајево, 2015. (Фото: М. В.)

Bolje JU, nego EU. Tako se živi u Evropi, bez detaljisanja poručuje jedan grafit zabeležen u Zagrebu.

Niz sličnih grafita širom gradova nekadašnje Jugoslavije sakupio je Mitja Velikonja u knjigu „Politički grafiti”, koju je s engleskog prevela Slobodanka Glišić, a nedavno objavila Biblioteka 20. vek. Velikonja (1965) predaje studije kulture na Univerzitetu u Ljubljani i proučava savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalističku nostalgiju.

‒ Beli zid je postojao pre fejsbuk zida, ovo je moj uobičajeni odgovor na pitanje zašto sam zainteresovan za nešto tako nepovratno materijalno, tehnički nezahtevno i nepokretno, kao što su grafiti i strit art. Ja ih posmatram kroz nameru koja stoji iza njihovog stvaranja i posledicama koje imaju na okolinu. Grafiti su pokazatelji kulturnog stanja i društvene dinamike, vrsta zidne zagonetke, nenasilan odgovor na političku nepravdu. Izražavaju „pravo na grad”. Oni su i tempirane bombe, nedozvoljene vizuelne intervencije na javnom mestu ‒ zabeležio je Velikonja.

On navodi primer grafita iz Ljubljane „Bodljikava žica na granici ‒ leševi u reci Krupi”, koji je skrenuo pažnju na izbeglice poginule dok su pokušavale da pređu u Sloveniju, odmah prefarban, dok drugi, bezazleni grafiti decenijama krase zidove.

Dok ih neki vide kao žvrljotine, škrabotine, prekršaj ili krivično delo, u Amsterdamu, Njujorku, Peterburgu, Berlinu i Los Anđelesu postoje muzeji grafita. Veliki gradovi čak nude obilaske grafita čuvenih umetnika.

Velikonja analizira političke poruke sa zidova, te navodi onu iz doba Miloševićeve vladavine u Beogradu „Nema novina, ima zidova”. Strit umetnik Benksi je rekao da su grafiti jedno od malobrojnih sredstava „kad nemaš gotovo ništa”, a američki grafit iz 70-ih godina poručuje: „Današnji grafiti su sutrašnji naslovi”.

Velikonju zanima postsocijalistički grafitni pejzaž, te navodi natpis u Ljubljani: „Nekada smo bili treći blok, sada ćemo postati Treći svet”. Postoje grafiti o NOB-u i Titu, projugoslovenski, antijugoslovenski, oni o odbacivanju SFRJ. U tom smislu pominje „Mi smo Titovi” (na putu Sarajevo‒Doboj 2014), i „Tito je naš” (Zagorje, 2014). Poster iz Maribora 2014. iskazao je zebnju mladih u vremenu tranzicije „Rođen u Jugoslaviji – obrazovan u Sloveniji ‒ nezaposlen u Evropi”. S druge strane, grafit iz Labina (2007) poziva na uskrsnuće Jugoslavije „Stvorimo je ponovo 1945‒1990”. U Podgorici je 2016. ispisano „Za Jugoslaviju sa Sarajevom kao glavnim gradom”.

Među balkanskim nacionalističkim grafitima, Velikonja izdvaja onaj „Ubi Srbina”, da bi nakon dodavanja jednog slova, postao „Ljubi Srbina” (Rijeka, 2015).

‒ Grafiti obeležavaju teritoriju poput „Ovde je Sandžak”, „Krajina se ne predaje”, „Crna Gora je srpska Sparta”... U vreme Trampove inauguracije pojavio se mural u Beogradu na kome su Tramp i Putin, a između njih na srpskom, ruskom i engleskom piše „Kosovo je Srbija”. Na takvu nacionalnu grandomaniju antinacionalistički grafiti u raznim delovima Balkana odgovaraju duhovito „Nokija sve tanja, Srbija sve manja” – istakao je autor knjige.

Sagledani su i ekstremnodesničarski grafiti u Sloveniji: „Smrt komunistima”, „Multikulti je beli genocid!”, „Slovenija Slovencima, Evropa Evropljanima”, „Šiptari, pedofili, pederi ‒ 50 m u onom pravcu”, „Odbranimo slovenačku naciju”, „Imigranti napolje”.

Tu su i oni koji izražavaju stav prema izbeglicama u savremenoj Sloveniji ‒ „Za lakši protok kapitala, ne izbeglica”, „Narod gladan, izbeglice site”, i protiv marginalnih grupa: „LGBT je degeneracija, degradacija, dekadencija!”, „Zaustavite LGBT revoluciju!”

Grafiti su, navodi Velikonja, meta iste one kritike koja osuđuje društvene medije i smatra da kliknuti na nešto na stranici „Fejsbuka” – to jest voditi politiku s kauča ‒ nije dovoljno. Piscima grafita se zamera da je lakše poručiti da vlast treba da padne nego je stvarno srušiti. Smatraju i da umesto alternative, grafiti nude lažnu katarzu...

‒ Cinik bi rekao da samo prikrivaju prazan zid, da iza njih ne stoji istinska promena, da iza njih nema ničeg. Kad se tako gleda, oni su više izraz nemoći nego moći, tolerisana subverzija, bezopasna provokacija, izolovano ostrvo ulične kreativnosti koje ne samo što ne ugrožava postojeće odnose nego ih i estetizuje, širi i čini prihvatljivim. Ova knjiga je dokument o vremenu i prostoru, zbirka dokaza o onome što se u tranzicionom periodu u poslednjih 30 godina dešava na zidovima u delu Evrope u kojem živim ‒ naveo je autor u knjizi.

Pisce grafita, tog uličnog haikua, sigurno ne dotiču kritike. Jedan grafit u Sloveniji i poručuje „Ne možete nam uzeti zidove”. U potpisu „Vandalka”.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Markovic
Nacionalisticki je grafit ,,Ubi Srbina", a ekstremnodesnicarski ,,Smrt komunistima"?! Pa ko je ovde lud?
Milos
Ruku na srce, grafiti su samo sredstvo sopstvenog izražavanja. Niti oni mogu da ruše vlast, niti da izazovu društvene promene, ili da utiču na njih. A ne vidim šta je ekstremno desničarsko u paragrafu "o multikulti imigrantima itd", pogotovo jer je sve napisano istina.
Žare
Eno ga u Zaječaru još stoji onaj: Budimo solidarni s bogatima!
Stolek
Grafit 90 ih" Da mi je Bože 100 000 000 dinara da kupim sebi patike i pojedem burek"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.