Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Grčka uvećala svoju teritoriju

Usvojen zakon o proširenju granica u Jonskom moru sa šest na 12 nautičkih milja
Атина тврди да не повећава своју морску територију на рачун других држава (Фото EPA-EFE/Tolga Bozoglu)

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je svoje teritorijalne vode u Jonskom moru proširila sa šest na 12 nautičkih milja čime je prvi put posle 1947. kada joj je pripala grupa ostrva Dodekadenis uvećala svoju nacionalnu suverenu teritoriju za 10 posto. Usvajanje zakona u parlamentu je istorijski korak i prema rečima grčkog premijera jasan signal da Grčka neće dozvoliti da je u korišćenju tog prava bilo ko ograničava jer namerava da ga primeni i na Kritu kao i na drugim teritorijama.

Kirijakos Micotakis je naveo da Grčka ne povećava teritoriju na račun drugih zemalja već na osnovu odredbi međunarodnog prava koje tek sada dosledno primenjuje šireći teritorijalne vode. Za sada samo u Jonskom moru, na 12 nautičkih milja. Prema Konvenciji UN usvojenoj još pre četiri decenije svaka zemlja ima pravo na ovakvo proširenje koje obuhvata i isključivi ekonomski pojas što je važno kada je reč o iskorišćavanju prirodnih resursa. Problemi nastaju ukoliko se područja više zemalja poklapaju, ako postoje nerešena granična pitanja oko kojih zemlje ne mogu da se bilateralno dogovore.

Upravo zato, usvajanje novog zakona i širenja teritorijalnih voda u Jonskom moru bilo je predmet višegodišnjih pregovara posle kojih je Grčka ovo pitanje nedavno potpuno regulisala sa Italijom. Reč je o zoni oko zapadne Grčke i Italije. Kada je reč o razgraničenju sa Albanijom, iako je sporazum o korišćenju isključivog ekonomskog pojasa potpisan još 2009. ali nije primenjivan, dogovoreno je da konačno rešenje tamo gde postoji još nesporazuma donese Međunarodni sud pravde u Hagu. Naime, postoje otpori, a problem su desetak kamenih ostrvaca severno od Krfa koja su poslednjih godina postala popularna među ljubiteljima jedriličarstva. Pitanje bi trebalo da bude rešavano u aprilu, ali ostaje neizvesno kako će razvoj unutrašnjih događaja u Albaniji uticati na ovaj problem. Edi Rama je prilikom boravka u Atini naglasio da proširenje na 12 nautičkih milja u Jonskom moru predstavlja apsolutno pravo Grčke i podvukao da, tako, i Sredozemno more treba da ujedinjuje narode.

U istočnom Sredozemlju Atina je ovo pitanje već uspešno rešila sa Egiptom, ali kamen spoticanja i dalje ostaje Turska. Ankara nikada nije priznala međunarodne odredbe te teritorijalne vode Grčke i dalje računa na šest, umesto na 12 nautičkih milja i Atini poručuje da će svaki pokušaj da ih proširi smatrati otvorenim pozivom na rat.

Nije slučajno da grčka vlada daje zakonsku snagu proširenju svoje teritorije na zapadu samo nekoliko dana pred ponovno pokretanje preliminarnih razgovora sa Turskom upravo na ovu temu. Premijer Micotakis naglašava da niko nema osnove da Grčku lišava tog prava i poručuje da nova, agresivnija spoljna politika podrazumeva i znatno jačanje resora odbrane i odbranu suverenih prava. Autoritet koji Grčka ima u EU, činjenica da su linije razgraničenja sa Turskom na reci Marici i u Egejskom moru u praksi i istočne granice celog kontinenta, kako je kazao Micotakis, su i pitanje bezbednosti i sigurnosti u regionu.

Kada je reč o predstojećoj već 61 rundi razgovora sa Turskom, (počevši od 2002. a prekinuti 2016) Atina poručuje da sa optimizmom i krajnje uvereno prilazi novom susretu, ali da o nacionalnom suverenitetu ne može biti govora. Atina želi da pitanje demarkacije u Egeju i istočnom Sredozemlju bude što pre rešeno i spremna je da sva sporna pitanja sa Turskom budu predata na rešavanje Međunarodnom sudu.

U ovom trenutku Grčkoj sa ostrvima pripada 21 odsto Egejskog mora, a ako bi se njen suverenitet prema međunarodnom pravu proširio na 12 nautičkih milja, to bi značilo da može da pretenduje na 71 procenat Egeja. S obzirom na to da se u zoni Egeja i istočnog Sredozemlja nalaze velika još do kraja neispitana nalazišta gasa i nafte, jasno je zašto Turska odbija demarkaciju i tvrdi da i ona ima podjednaka prava na prirodne resurse. Takođe smatra da je davno oštećena sporazumom prema kome su ostrva u jugoistočnom Egeju pripala Grčkoj. Ipak, pod pritiskom EU i pretnje sankcijama zbog jednostranih poteza i napetosti koju izaziva u regionu šaljući istraživačke brodove u spornu morsku zonu, ovog puta pristaje na razgovor od koga, bar prema pisanju ovdašnjih medija, u Atini niko mnogo ne očekuje.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Moskovskaja
More nije teritorij već AKVATORIJ! Videćemo šta će Erdogan na ovo da kaže. Verovatno će zatvoriti i sebi i Grcima turističku sezonu. Gdle li će onda Rusi i Srbi da letuju?
Jao Nama
Svi uvecavaju teritorije a Srbija je smanjuje. jos niko nije odgovarao za taj zlocin prema otadzbini.
Mira
Valjda mislite Dodekanesos? Ili grcki otprilike Dodekanisa (dvanaest ostrva).
Бранислав Станојловић
Кад пре пола века бејах приморан у изгнанство нисам био оптимистичан да ћу дочекати крај комунизма. Дочеках га. Од онда чекам да Стамбол опет буде Константинопољ.
Aleksa Aleksic
Kako docekaste kraj komunizma? A Amerika sada? Cak bi i Lenjin bio ljubomoran na te likove iz USA.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Крај?
Prikaži još odgovora
Stf
Napred grci!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.