Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako povećati proizvodnju i potrošnju domaćih vina

Na srpskom tržištu trenutno je 60 odsto uvoznih vina, a najviše je jeftinih makedonskih
(Фото Н. Марјановић)

Strateški razvoj vinarskog i vinogradarskog sektora jedan je od osnovnih ciljeva države u narednom periodu. Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije krajem prošle godine prvi put je usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godina.

U uvodnom delu iscrpne strategije navodi se da naša država ima povoljne klimatske, zemljišne i druge uslove za gajenje vinove loze. U Srbiji postoje tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega 0,34 hektara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2018. ukupna površina pod vinogradima bila je 20.466 hektara (bez regiona Kosovo i Metohija). Tako usitnjena struktura zasada značajno povećava ukupne troškove proizvodnje grožđa. Kako se ističe, Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1 odsto ukupne površine pod vinogradima. Zbog toga udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 procenata.

– Donošenje ovog Programa će omogućiti da Srbija dostigne površinu pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, uticaće na povećanje udela domaćeg vina na domaćem tržištu, rast izvoza domaćeg vina u Evropsku uniju i u treće zemlje, kao i na razvoj vinskog i seoskog turizma – navodi se u strategiji.

U poređenju sa zemljama u okruženju Srbija ima najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, kao i jednu od najmanjih gustina vinograda – približno četiri puta manju od Hrvatske i šest puta manju od Slovenije. Takođe, proizvodimo i najmanju količinu vina u odnosu na susedne države, a stručnjaci napominju da je uvoz fokusiran na nabavku jeftinih vina iz Severne Makedonije koja predstavljaju 84 odsto ukupnog uvoza.

Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara rekao je za „Politiku” da je naša strategija „da ove podatke praktično preokrenemo i da naša, domaća vina imaju udeo od 60 procenata a strana 40 odsto”.

– Ne bojimo se konkurencije. Strani proizvođači svakako treba da budu tu, ali ne u ovolikom obimu. Nama je teško da u većoj količini izvezemo vina, recimo, u Hrvatsku i Sloveniju. Mnogo je više vina iz svih susednih država u Srbiji, dok naših vina na njihovim tržištima, sem u Crnoj Gori, nema ni u promilima. Želimo samo reciprocitet i da se da šansa domaćim vinarima i vinogradarima – rekao je Rajta.

Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih ciljeva Srbije jeste da se što više sade domaće, autohtone sorte grožđa, jer na taj način možemo izaći u svet. Trenutno je udeo domaćih sorti svega osam odsto što je malo, a cilj je da u narednih deset godini dostigne 30 do 40 procenata.

– Povećanjem kapaciteta postaćemo bolji. U poslednje vremene postoji interesovanje za sadnju vinograda i mislim da Srbija može da ostvari planove – ističe Rajta.

Nema podsticaja bez upisa u registar

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da su podsticajne mere u Srbiji namenjene investicijama u vinogradarskom i vinarskom sektoru uslovljene upisom potencijalnih korisnika u posebne registre. Upis proizvođača grožđa sprovodi se konstantno i nije vremenski ograničen, navode u tom ministarstvu.

Prema Zakonu o vinu, svaki proizvođač grožđa (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice) koji u svom vlasništvu, zakupu ili kooperaciji ima najmanje 0,1 hektara vinograda ili manje od 0,1 hektara vinograda ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina (pravno lice, preduzetnik) ima obavezu upisa u Vinarski registar.

– Vođenje registra je značajno kako bi na adekvatan način mogle da budu planirane mere podrške daljem razvoju ovog sektora u Srbiji, ali i kako bi država mogla da raspolaže tačnim podacima o proizvodnji grožđa i vina – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slavko Babić
Srbija ima dobrih vina, ali vinarije ipak moraju malo da spuste cijene. Razumijem da su troškovi proizvodnje veliki, stalno ima nekih rizika itd, ali 10-15€ za flašu od 0,75 litara je ipak previše za naš standard. Ja vina izuzetno volim, probao sam ih na stotine iz svih krajeva svijeta, ali stvarno ne mogu da priuštim više od 1-2 boce mjesečno po tim cijenama. Pogledajte samo žilavke iz BiH. Koštaju oko 5 evra, a odlična su vina i redovno uzimaju medalje na Dekanteru.
Joi
Pojavile su se nove vinarije čiji vlasnici su uložili pare I žele brz povraćaj,I uglavnom više rade na marketingu,nego na kvalitetu.Pa onda ima jedan broj entuzijasta koji to rade traljavo,al njihova vina su karakteristična,I imaju posebnost,I ukoliko ne pređu na kvantitet od njih uz pomoć države može biti nešto.Onda imaju bivši kombinati koji baš ništa neće da menjaju,I trovači koje niko neće da pohapsi I skloni sa tržišta.I karakteristično za sve je da se vise isplati uvesti vino iz Makedonije
dusan1
Majka mi je bila profesor vinogradarstva a inače se moja familija još od Turskog doba bavi proizvodnjom i trgovinom vina i rakije. Sve gore je tačno navedeno i nabrojano. Međutim ima poslovica koja kaže ' Vino traži slugu a rakija gosodara' ! U XXI veku je tendencija da se tuđi znoj i rad potcenjuje tako da je vino sve više ili luksuz ili jeftina droga ! U oba slučaja država teži da to ostane tako jer zarađuje umesto troška da hapsi trovače i potstiče proizvodnju !
SLOBODAN MIKAVICA
kad pisete na temu vina imam jedno malo iskustvo. Spremajuci se da skoknem u moju domovinu odem da izaberem u supermarketu"Auchan" u Luksemburgu. Obratim se covijeku koji vodi taj resor vec 15 godina. kazem da idem za Srbiju pa da mi pomogne pri izboru jedno 6 francuskih flasa. Kad sam rekao gde nosim ta vina, otvoreno mi je rekao, zasto, vi imate bolja vina. Ostao sam otvorenih usta(naravno da sam bio odusevljen). Gospodin je bio nedelju dana negde u Negotinu.Izasao sam bez kupovine.
Joi
Pa sledeći put,sedneš na bus i odeš do prvog sela u dolini Mosela,to it je 30min.od Luxembourga i kupiš vino,za 5€,I shvatićeš da se šalio.
Иван Грозни
Нека се не љуте домаћи винари, али наша вина немају ни приближан квалитет као нпр. молдавска или грузијска. Ценовно им такође нисмо конкурентни. Ко је имао прилику да проба молдавска или грузијска вина, зна о чему говорим.
Растко Дијаспорац
Нема овде никакве стратегије, јер, пре свега нема стратегије за развој привреде у целини. Води се једна “недомаћинска привреда”. Давање новца за подизање винограда и воћњака, има ефекат за привреду Србије, као кад шминкаш бабу од осамдесет година и очекујеш да баба буде лепа као девојка.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.