četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 28.01.2021. u 18:00 Savo Štrbac
POGLEDI

Verovali ili ne

Hiljadu presuda Srbima sa inkriminacijom da su kao pripadnici JNA i srpskih paravojnih jedinica, u cilju stvaranja velike Srbije, ubijali i mučili nedužne

Hrvate i nepotrebno uništavali njihovu imovinu, pogubnija je po istinu nego ona Gebelsova „mnogo puta ponovljena laž postaje istina”U decembru 2020. godine pred hrvatskim sudovima zakazane su glavne rasprave u 14 predmeta zbog ratnih zločina u kojima je obuhvaćeno ukupno 59 optuženika: pred Županijskim sudom u Zagrebu zakazane se rasprave u sedam predmeta protiv 46 optuženika, pred ŽS u Osijeku u četiri predmeta protiv sedam optuženika i pred Županijskim sudom u Splitu u tri predmeta protiv šest optuženika. Četvorici se sudi u prisustvu i svi su ekstradirani iz drugih država, a svim ostalima u odsustvu. Svi optuženi su pripadnici bivše JNA ili „paravojnih jedinica” bivše RSK. Ako ne svi, onda su velika većina državljani Republike Srbije. Od svih optuženika kojima se sudi 25 godina po završetku rata u Hrvatskoj, mediji u regionu, pa tako  i u Srbiji, notirali su samo jednog optuženika i to generala bivše JNA Borislava Đukića, kojeg je Županijski sud u Splitu, 4. decembra, u ponovljenom postupku, ponovo proglasio krivim za rušenje brane Peruća i izrekao mu kaznu od 10 godina zatvora, godinu dana više nego na prethodnom suđenju.

Prema izveštaju Državnog odvetništva RH od 18. septembra 2017, u toj državi su  od 1991, od kada se u njoj vode postupci zbog krivičnih dela ratnih zločina, pa do 30. juna 2017. godine  pokrenuti krivični postupci protiv 3.556 osoba: pod istragom ih je bilo 47, a protiv 1.349 istraga je obustavljena, dok su protiv 2.066 osoba podignute optužnice, od čega je 608 proglašeno krivima i osuđeno, 828 oslobođeno (uključuje i obustave zbog smrti ili prekvalifikacija u oružanu pobunu), protiv 630 optuženih prvostepeni  postupci su bili još u toku. Uporedbe radi, Haški tribunal je, za otprilike isto vreme delovanja,  sa celog područja bivše SFRJ, optužio 161 osobu, od čega ih je 90 i osudio.

Prema izveštaju DORHA (Državno odvetništvo Republike Hrvatske) o radu državnih odvetništava u 2009, od 1991. pokrenut je krivični postupak protiv ukupno 3.844 osobe: pod istragom 475, istraga obustavljena protiv 1.589; ukupno optuženo 1.747, od čega su još pod optužbom bilo 573 osobe, osuđeno ih je 555, a 644 oslobođeno (uključuje obustave i prekvalifikacije). Prema izveštaju DORH o radu državnih odvetništava u 2010. godini i prvih pet meseci u 2011, od 1991, pokrenut je krivični postupak protiv ukupno 3.422 osobe (433 u prisustvu a 2.990 u odsustvu): pod istragom 354 osoba; istraga obustavljena protiv 1.176 osoba; ukupno optuženo 1.858 osoba, od čega ih je još pod optužbom bilo 629 osoba,  osuđeno ih je 558,  a 708 oslobođeno (uključuje obustave i prekvalifikacije).

Upoređujući podatke o ukupno procesuiranima iz izveštaja DORH-a za 2010. i 2009, iako oba obuhvataju period od 1991, prostom matematičkom operacijom zbrajanja i oduzimanja dolazi se do rezultata da su 2010. manje ukupno procesuirane čak 422 osobe nego što ih je bilo prethodne godine.

Ukupan broj procesuiranih, po logici stvari i prirodnim zakonima, ne može se smanjivati. A imajući u vidu da su se svake godine otvarale na desetine novih istraga (samo u te dve godine podneseno 111 novih istražnih zahteva), taj broj se mogao samo povećavati.

Iz tog perioda „matematičke agrobatike” hrvatskog pravosuđa prisećam se telefonskog poziva jednog penzionisanog hrvatskog generala sa molbom da mu iz „Veritasovih” evidencija dam informaciju da li je njegov prijatelj, Srbin iz Krajine, procesuiran za ratni zločin pred hrvatskim sudovima. U neverici, pitam ga „Izvinite, gospodine, čiji rekoste da ste general”, a kad mi potvrdi da je hrvatski, kažem mu pa što to ne pitate nadležne organe u svojoj državi, a on mi odgovori „više verujem vašim podacima”.

Po računici Ive Josipovića iz maja 2007, u to vreme profesora Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (kasnije i predsednika Hrvatske), u Hrvatskoj je od 1991. do tada od 3.666 osoba protiv kojih je postupak bio pokrenut za krivično delo ratnih zločina, bilo 3.604 (98,31 odsto) osoba „koje su za vreme domovinskog rata učestvovale u agresiji na Republiku Hrvatsku, te 62 (1,69 odsto) osobe koje su bili pripadnici hrvatskih oružanih snaga”.

DORH je poslednji put u saopštenju od 30. juna 2011. izneo podatke o procesuiranim pripadnicima HV-a: krivični postupak pokrenut protiv 108 osoba, istraga u toku protiv 20 osoba, istraga obustavljena protiv devet osoba, optuženo 79, još pod optužbom 37, osuđeno ih je 31, dok ih je 11 oslobođeno ili je postupak obustavljen. U isto vreme (nakon volšebnog nestanka 422 osobe sa spiska procesuiranih) bilo je ukupno 3.513 procesuiranih, što znači da je zastupljenost pripadnika HV-a u ukupnom broju procesuiranih bila „čak” 3,07 procenata.

Možda je i taj manevar pomogao Hrvatskoj da joj EU iznenada i neočekivano zatvori poglavlje „pravosuđe i ljudska prava” i tako ubrza  ulazak u EU.

I Srbija  još od 2003. ima Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, po kojem srpsko pravosuđe može da procesuira državljane bivših jugoslovenskih republika, ali ga je u praksi, iako u susjednim državama izaziva opšte nezadovoljstvo,  kada su u pitanju zločini nad Srbima na području Hrvatske, primenila samo jedanput.

Dotle Hrvati kontinuiranim i nesmetanim procesuiranjem pripadnika bivših JNA i SVK za svakovrsne ratne zločine potkrepljuju svoj zvanični državni narativ rata devedesetih po kojem su vodili odbrambeni rat od velikosrpskog agresora. Hiljadu presuda Srbima sa inkriminacijom da su kao pripadnici JNA i srpskih paravojnih jedinica, u cilju stvaranja velike Srbije, ubijali i mučili nedužne Hrvate i nepotrebno uništavali njihovu imovinu, pogubnija je po istinu nego ona Gebelsova „mnogo puta ponovljena laž postaje istina” .

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari23
d7b5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сава
Имао сам прилике да сретнем нормалне, опуштене људе из Хрватске. То су заиста малобројни потомци старог словенског племена, добри људи, чији претци нису упрљали руке крвљу недужних људи, жена и нејачи. Жалим остатак оних који себе данас називају Хрватима, који дишу злобом, испраних мозгова мрзећи све што наводно угрожава њихову чистоту.
Radoslav Racić
Nemojmo da saučestvujemo u jednom imaginarnog procesu. Hrvati simuliraju državu. Kad tad dokazaće se da je Hrvatska lažna država, jer je izbegla međunarodnu osudu nakon II Svetskog rata, kao nacistička I genocida tvorevina Vatikana I Trećeg rajha, sakrivši se u krilu Brozove Jugoslavije. Kako ratni zločini ne zastarevaju, I lažna država Hrvatska će odgovarati za genocid nad Srbima, zato što je ona naslednica NDH, a ne SFRJ iz koje se nasilno izdvojila. Tako stoji po pravu I tako će kad tad biti.
Ivan Pravedan
U 1. svjetskom ratu Hrvati su morali učestvovati na drugoj strani, jer su tada bili pod vlašću Habsburga, isto kao što su i Srbi bili pod Osmanlijama više od 4 stoljeća i morali činiti sve ono što su Turci tražili.Da bi izbjegli turski zulum bježali su na zapad i tamo bili dobro primani. U2.svj. ratu više je poginulo dalmatinskih Hrvata nego Srba iz cijele uže Srbije.Pročitajte knjigu Kučana i pođite posjetiti spomen kuću u Tjentištu (5.ofenziva). Dosta više prošlosti!
Radoslav Racić
Dva puta su Srbi spasili Hrvate od sankcija, budući na gubitničkoj strani u oba Svetska rata, naročito za zločine njihove NDH, a kako nam "braća" vraćaju -proterivanjem svega srpskog, pošto nije ambijent da pokrštavanju I ubijaju. O kakvom pomirenju govori gospodin Pravedan? Hrvati treba najpre klečeći da nas mole za oproštaj zbog Jasenovca I drugih srpskih stratišta u njihovoj lijepoj. Ali oni nemaju osećaj krivice, takav je to narod.
Prikaži još odgovora
Žika
Mi smo mislili da granice možemo menjati puškom i silom kako nama odgovara. Skupo nas je koštala parola "Gde je srbin to je Srbija "
Stevo
@ Trifun, Car Sloba...moj ozbiljni komentar tice se rata u Hrvatskoj 91-95. Da se svi zlocini i pocinioci osude, a njih je bilo na obe strane. Vi svoje argumente koje ste naveli dostavite tamo gde treba i pomozite prognanom srpskom narodu! Ja se ne drzim Zulu etike: dobro je kad mi njima uzmemo kravu, ali je zlo kad oni uzmu nama!
Luis
Možda bi trebalo pojasniti neke pojmove. NDH ima veze s Hrvatskom koliko Nedićeva sa današnjom Srbijom. Svaki razgovor koji započnete tim pojmom vas isključuje. Hrvatska je referendumom izglasala nezavisnost, kad je forma Jugoslavije postala svima teret. Srbija je ukinula autonomije, ali ne i pravo glasa u Predsjedništvu. To je bio zadnji čavao u lijes stare Juge. Srbe nije nitko izbacio iz Ustava, već se spominje hrvatski narod i narodnosti. To je i Srbija izmjenila u svome pola godine prije.
LaCosta
Nedic nije donosio rasne zakone protiv Hrvata i nije imao politiku da treba trecinu Hrvata pobiti, proterati ili popravoslaviti. Rezim Nedica nije odgovoran za smrt velikog broja Hrvata. Kardelj i Krajacic su za nekoga odradio prljavi posao razbijanja Jugoslavije a ostalo su sve nijanse. Kakva crna tri glasa, kakvi bakraci. To nismo imali 1971. pa je hrvatski nacionalizam bujao. Srbi su na ZAVNOH-u 1944 proglaseni konstitutivnim narodom u SRH. Tudjmanov rezim je dovrsio sto je Budak zapoceo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja