petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA KROZ ISTORIJU

Duh Balkana na 15. spratu kuće „Politika”

Kako su novinari najstarijeg lista na ovim prostorima dobili kafanu u kojoj se okupljala elita tadašnjeg Beograda
Данило Пурић, дугогодишњи уредник и директор „Политике”, као конобар (Фото: лична архива), Светски шаховски шампион Анатолиј Карпов (у средини), наш велемајстор Љубомир Љубојевић (први здесна) и директор „Политике” Живорад Миновић на 15. спрату (Фото:документација „Политике”)

Tek kada je šezdeset i neke prošlog veka dovršena nova zgrada „Politike” novinari najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, posebno oni skloni teoriji da bez sedenja u kafani nema pravog novinarstva, mogli su da odahnu ‒ na 15. spratu objekta dobili su ugostiteljski objekat, odnosno lokal, sa dve sale i malom ispostavom dva sprata više, a negde u sredini smestila se i „bašta” s koje je pucao predivni pogled na Beograd. Klub „Politike” počeo je da radi i da ispisuje stranice jugoslovenske žurnalistike.

Novinarski „zbeg” preselio se iz obližnjih lokala na sam ćuvik svoje omiljene firme, dalje od očiju radoznalaca i lakomih. Ponekad bi se među gostima zatekao i neko „sa strane” – uvaženi državnik, nagrađivani umetnik, veliki naučnik, ugledni političar ili važan sagovornik, a kakva je atmosfera vladala može da posvedoči i priča da su neke koleginice i kolege svoje svadbene ručkove ili večere – bez preglasne muzike, igranja kola među stolovima – priređivali baš tu (a neki i dva ili više puta!).

MiroslavStojanović (Foto R. Krstinić)

Jedan od gostiju Kluba bio je i Miroslav Miško Stojanović, penzionisani novinar i urednik „Politike”. Kad god bi mu vreme dozvoljavalo ‒ budući da je u tri mandata bio dopisnik našeg lista iz Nemačke, a i specijalni izveštač sa najvažnijih događaja širom planete ‒ Miško nije propuštao priliku da obiđe i to „sveto mesto” na 15. spratu palate.

‒ Sa svoje dve sale bilo je to ekskluzivno mesto, sastajalište nekog intelektualnog sveta, čaršijskog krema ondašnjeg Beograda. Na neki način, sklonjeni od vreve gradskih kafana i zaštićeni od radoznalaca različitih namera, u taj otmeni lokal poluzatvorenog tipa navraćali su predstavnici društvene elite. Nas su cenili kao domaćine, a njima je bila čast da nam budu gosti ‒ priča Stojanović i dodaje da je Klub svakako bio nešto više od običnog restorana, da su se tu glačale ideje iz kojih su nastajali dobri tekstovi, kvalitetne priče...

Oni su se brinuli da gosti budu zadovoljni: osoblje Kluba „Politike” (Foto:dokumentacija „Politike”)

Bilo je to vreme kada je izvor informacija bio čovek, a ne internet. Klub „Politike” imao je svoju dušu, za njegovim stolovima sedeli su neprevaziđeni reporteri, kozeri, umetnici različitih provenijencija. Kolega Stojanović podseća da je „Politika” u svojim redovima imala mnogo vrhunskih reportera koji su svoje nadahnuće tražili razmenjujući stavove i ideje u Klubu na 15. spratu. Tačno se znao dnevni raspored po kojem se tamo sedelo i razgovaralo.

‒ U Klubu su se organizovali različiti događaji. Sećam se, primera radi, da su se tu proglašavali šampioni maternjeg jezika iz redova osmog razreda osnovnih škola, a da su im priznanja dodeljivali Ivo Andrić, Desanka Maksimović… Tu je uručivana NIN-ova nagrada, gostovala su nam najzvučnija filmska imena u vreme FEST-a... Novinari su radili svoj posao, a urednici znali gde mogu da ih nađu ako nešto iskrsne ‒ priseća se Stojanović.

BorkoGvozdenović (Foto R. Krstinić)

Jedan iz plejade „Politikinih” novinara, vrsni reporter, dugogodišnji dopisnik iz inostranstva Borko Gvozdenović sa izvesnom dozom sete priseća se klupskih dana.

‒ U kafanu se išlo na piće i po razbibrigu, a u Klub „Politike” na razgovor sa kolegama ili sagovornicima. Piće je bilo u drugom planu, kao neki propratni element kreativnog druženja i dogovaranja oko tema. A kad bismo hteli da nabrojimo sve te ugledne i slavne ljude koji su sa neskrivenim zadovoljstvom dolazili na 15. sprat, ne bi bilo dovoljno prostora na ovoj strani. Vodio sam jedno književno veče i do mene je sedeo Branko Ćopić. U jednom momentu književnik mi se približio i tiho me upitao: „A je l’ se ovo plaća?” Ima bezbroj anegdota iz Kluba i žao mi je što tako nešto više ne postoji. Iskreno se nadam da će se vratiti slavni dani „Politike”, a sa njima i jedno ovakvo mesto kakvo intelektualni svet zaslužuje ‒ kaže Gvozdenović.

Uvek je kuvao vrhunsku riblju čorbu: urednik fotografije Mića Nikolić (Foto: lična arhiva)

Nadolazeća politička previranja i podele sredinom osamdesetih godina prošlog veka nisu mimoišli ni Klub „Politike”. Stariji novinari sećaju se kako su se zametnule priče da se na 15. spratu odigravaju neke zavereničke rabote, da se preterano priča o nečemu što ne bi smelo, a „slučaj” je dospeo i na dnevni red nekada moćnog tela socijalističkog sistema ‒ radničkog saveta. I dogodilo se ono što je bilo za očekivati ‒ stavljen je katanac na lokal koji je za mnoge bio institucija. Mnogo godina kasnije grupa entuzijasta iz tada već na više celina podeljene „Politike” pokušala je da vrati staru slavu svog prethodnika, otvorivši na 15. spratu kafeteriju „Među nama”. Međutim iz mnogo razloga, kojima ovde nije mesto da se nabrajaju, to nije potrajalo dugo. Priča o Klubu „Politike” ostala je legenda...

Autorka teksta sa pozorišnom zvezdom Nurijom Espert (Foto: lična arhiva)

Hram uzvišenog duha 

„Ovako nešto nema ni Vestminsterska palata”, autentični je utisak legende novinarstva Miroslava Mire Radojčića. Valjalo mu je verovati na reč, dopisniku iz Londona, koji je znao svaki kutak britanske prestonice, jedinom našem novinaru sa ložom na Vimbldonu. Jedan je od brojnih „Politikinih” dopisnika koji su prvo dolazili u Klub na 15. spratu, pa tek onda kod glavnog urednika.

A 1973. kad sam na konkursu primljena za novinara „Politike”, od prve pripravničke plate roditelje sam izvela na ručak u najlepši klub sa pogledom na ceo Beograd. Prostor je blistao od elegancije i otmenosti. Stolice sa naslonom od uvozne španske trske, do tada neviđene u nekom enterijeru, a njom su bili obloženi i zidovi između drvenih lamperija. Arhitekta Uglješa Bogunović, idejni autor Palate „Politika”, inspirisao se Španijom, a Bogunovićeva supruga, Milica Ribnikar, vajar, uradila je bistu osnivača „Politike”‚ koja i danas stoji u holu.

Klub je bio panteon uzvišenog duha, nekad iznenadnih susreta sa onima do kojih se ne dolazi baš lako. Volim što gotovo nikada u njemu nisam videla političare. Urednik Kulturnog dodatka, publicista Radovan Popović, imao je sreću da se u Klubu druži sa Desankom Maksimović, dok su Meša Selimović i Marko Ristić bili na ručku sa Milojkom Drulovićem, česti gosti bili su Miodrag Bulatović, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Milić od Mačve, Olja Ivanjicki, Božidar Damjanovski, prva privatna galeristkinja Vida Gostuški... Tada je Klub bio prestižnije mesto od Ivinog i Budinog Kluba književnika.

Bitef, Fest, Bemus imali su svoju malu reprizu u Klubu „Politike”. Zvezde ovih manifestacija, poput Klaudije Kardinale, Sergeja Bondarčuka, Nurije Espert, pesnika Andreja Voznesenskog, Milorada Miškovića... bili su gosti naše kuće. U Klubu su odigravane i pozorišne predstave, tražena je stolica više.

Nije svako mogao da dođe u Klub „Politike”. Tačno se znalo gde je kome mesto. Estrada, tada u povoju, uglavnom je okupirala „Bermudski trougao” – stolove „Šumatovca”, „Grmeča” i „Pod lipom”‚ gde su izvođače lakih nota čekali foto-reporteri i novinari brojnih magazina. Intelektualna elita formata Ljube Tadića, Mire Trailović, Bate Stojkovića, Olivere Marković bila je ta neka prva liga. Ona koju ste mogli da vidite na 15. spratu. Pamtim kad je jednog dana u vreme ručka ušao Bata Živojinović! Taj prizor delovao je nestvarno, kao zemljotres, nastao je muk, a on je uplovio poput nosača aviona, onako veliki, razbacan, plećat, ispunio je celu prostoriju. Ležerno, sa šmekerskim osmehom, izgovorio je: „Dobar dan svima.” Eto, bilo je nekad...
Mirjana Radošević

Boško Jakšić (Foto Medija centar)

Gornji sprat, donji dom

U dugoj istoriji „Politike” beleže se periodi u kojima je ugostiteljstvo predstavljalo važnu dopunsku delatnost novinarskog pregalaštva: klubovi i restorani pod krovom slavne sedamnaestospratnice u Makedonskoj.

Urednici su dobro znali da je neposlušna novinarska bagra sklona rasipanju po okolnim kafanama i bifeima, pa je bilo probitačnije držati ih okupljene u blizini. Jedan telefonski poziv, vožnja liftom sa 17. ili 15. sprata, i eto njih u redakciji.

Formacijski raspored podsećao je na dva doma u Parlamentu, možda još i više na ustrojstvo engleskih pabova koji imaju Pablik bar i Salun bar, ili Laundž. Prvi je često pijanački bučan, drugi je više za uglađena okupljanja starijih prijatelja ili bračnih parova.

Donja sala Kluba bila je reprezentativna. Tu je na piće ili ručak dolazio čitav Beograd. Urednici su bili dovoljno plaćeni da izvedu ugledne goste iz sveta filma, muzike i slikarstva, slavne ličnosti javnog života, sporta. Političari ništa. Uštirkani beli stolnjaci, a i veliki stolovi delovali su nekako dostojanstveno usklađeni ugledu novine.

Gornji sprat bio je donji dom. Bife namenjen novinarskoj raji koja je tu, po svim uzusima poslovične profesionalne čednosti, pila kafu, a češće nešto „kratko”. Duvanski dim obavijao je igrače domina i šaha po jednostavnim, malim stolovima. Talenat u pomeranju drvenih figura i pločica imao je svoju tržišnu vrednost.

Kockalo se, onako amaterski, sve dok se jednog dana nije pojavio tadašnji generalni sekretar „Politike”. Banuo je iznebuha, počistio neke table, razrušio domine i saopštio: „Zbog kocke se zabranjuje igranje šaha i domina!”

Neprijatno iznenađeni, vidno utučeni, novinari su krenuli u evakuaciju čekajući jedan od dva lifta. „Hajde, u 500 dinara koji će prvi da dođe”, ponudio je opkladu nenadmašni reporter Stevan Šević.

Delovalo je neuništivo, ali prošla su vremena kada je neko ko je hteo da bude dobar novinar morao da ispunjava četiri uslova: mnogo pića, mnogo duvana, kucanje sa dva prsta i barem jedan razveden brak. Nema više potrebe za 15. i 17. spratom. Novinari rade od kuće, piju „koka-kolu”, ne puše i kucaju po računaru sa svih deset prstiju. Jedino me za brakove ne pitajte.
Boško Jakšić

Komеntari2
c5000
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Secam se kad je Milutin Colic tvorac FESTa dovodio u restoran Politike najvece svetske glumce,rezisere,producente . Danas takve filmske zvezde niko ne bi mogao ni u Srbiju da dovede. Za sve sta je uradio Colic je dobio nogu po starom srpskom obicaju...
Mita
"...Деловало је неуништиво, али прошла су времена ..." Nisu prosla vremena nego je pao Berlinski zid koji je sve to podupirao. "и тихо ме упитао: „А је л’ се ово плаћа?” .." A ovo bi trebalo da bude smesno?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja