Doba lažnih lidera

Stručnjaci nemačke klinike „Šarite” odbili su da Moskvi dostave dokaze o trovanju ruskog blogera Alekseja Navaljnog. Umesto toga, poslali su pomenutog kući gde su ga na aerodromu „Šeremetjevo” dočekali predstavnici zakona i po kratkom postupku prosledili – u zatvor. Drugačiji razvoj događaja malo ko je očekivao, pa i sam Navaljni. On je, naime, još pre odlaska u Nemačku trebalo da se javi službi za zatvorske kazne, a u skladu sa uslovnom kaznom koja mu je izrečena zbog svojevremene pronevere i pranja novca. Ostalo je još samo da se razjasni da li je isti zaista trovan, gde, kada i kako. A sve to moglo bi da potraje...

U trenutku kada je ceo svet okrenut smeni u Beloj kući u Vašingtonu, priče o sudbini ruskog blogera preselile su se tamo odakle je i on sam iznikao – na društvene mreže na internetu. Po mnogima, produžetak života u egzilu za Navaljnog bi značio političku smrt. Povratak u zemlju, međutim, daje mu priliku da se i dalje predstavlja kao opozicionar, i da po toj liniji sakuplja željene poene.

Slična je i sudbina Svetlane Tihanovske, koja je na sebe preuzela ulogu lidera opozicije u Belorusiji i takođe napustila zemlju. Ona je pre nekoliko dana tokom jednog susreta sa diplomatskim predstavnicima zemalja EU i OEBS-a zatražila pomoć kako bi se bezbedno vratila u Minsk. I njoj je jasno da puko sedenje u bezbednosti u Viljnusu, daleko od očiju beloruskih birača, ne može da donese nikakav pomak u pokušajima da se bivša sovjetska republika oslobodi vlasti predsednika Aleksandra Lukašenka.

Ipak, ono o čemu se malo govori je činjenica da se ni Navaljni ni Tihanovska nikako ne mogu označiti kao lideri ruske, odnosno beloruske opozicije. A upravo tako se predstavljaju. I kod kuće i u međunarodnim krugovima. Jer ono sa čime pomenuto dvoje definitivno ne mogu da se podiče je – nesumnjiva podrška glasačkog tela, dokazana na nekim izborima. Jednostavno, oni su na sebe preuzeli uloge koje su im se dopale i obezbedili pokroviteljstvo političkih činilaca izvan svojih zemalja.

Pitanje koje se samo po sebi nameće jeste i da li su to učinili svojevoljno, nošeni željom da pomognu sopstvenom narodu, ili su svoja imena predali u ruke onima koji nisu u prilici da vlast preokrenu regularnim putem. Drugim rečima, da li su, i zašto, Navaljni i Tihanovska pristali da glume žrtvene jarce? Jer da bi se uopšte ozbiljnije uključili u opozicioni politički život morali bi prethodno da se dogovore sa onima koji taj život žive već godinama, pa i decenijama.

Podsetimo, u najvećoj državi na svetu odavno deluju opozicioni pokreti poput „Jabloka”, „Libertarijanske partije Rusije”, „Partije progresa”, „Druge Rusije”... Svi oni iznedrili su autentične lidere poput danas aktuelnog Ilje Jašina, ili onih koji su do sada stradali u toj političkoj borbi.  Ono, međutim, što uglavnom zbunjuje analitičare je činjenica da i pored naklonosti nekoj od vladajućih ili nevladajućih partija, većina Rusa nije nenaklonjena Vladimiru Putinu. U tom smislu teče i politička borba koja se iz nastojanja da se uđe u parlament i odatle utiče na dešavanja u zemlji, pretvorila tek u antiputinizam koji na domaćem terenu ne daje rezultata.

Istini za volju, na Alekseja Navaljnog se i ne gleda kao na opozicionara dovoljno spremnog da se suprotstavi svom šefu države. Podrška koja mu u tom smislu stiže iz SAD i pojedinih zapadnoevropskih država i nije u vezi sa smenom na čelu evroazijskog džina. Njegova uloga je strogo ograničena i usko je povezana sa projektom gasovoda „Severni tok 2”. Ma koliko se to ne isticalo, primetno je da se ime Navaljnog u najvećoj meri dovodi u vezu sa pokušajem sprečavanja energetskog spajanja Nemačke i Rusije.

Indikativno je i da se ruski bloger odlučio na povratak kući u trenutku kada je pažnja sveta usmerena na promene u Beloj kući, u Vašingtonu. Imajući u vidu činjenicu da su upravo SAD glavni zagovornici obustavljanja izgradnje spornog gasovoda, jasno je da je adut „političkih represija u Rusiji” izvučen iz rukava kako bi svečanu inauguraciju Džozefa Bajdena učinio dodatno prihvatljivom za razjedinjene Amerikanaca, a posebno sledbenike odlazećeg Donalda Trampa.

Teško je verovati da bi slučaj Navaljnog mogao jače da potrese Putina. U ovom trenutku glavni gubitnik mogla bi da bude – Nemačka. Evropskom ekonomskom lideru, takođe, predstoji promena vođstva, a Vašington definitivno neće propustiti priliku da i tu odigra neki korak u svoju korist. Što se tiče Navaljnog, njegova uloga, ako bude trebalo, može lako da se promeni pa čak i da isti, bez svoje volje, nestane sa scene...