Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sve manje jedemo hleb – sa 101,5 pali na 66,7 kilograma

Prema podacima „Žitounije” potrošnja ove namirnice po stanovniku u Srbiji smanjena je za 33 odsto u poslednjih 13 godina
У Србији се годишње произведе око 800.000 тона брашна од чега се за прављење хлеба потроши 35.000 тона, док пекари за израду пецива утроше око 51.000 тона брашна (Фото EPA-EFE/Dave Mustaine)

Potrošnja hleba u Srbiji poslednjih godina je u stalnom padu što se održava i na celokupan mlinarski sektor, objavilo je Udruženje „Žitounija”.  To potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku dostavljeni „Politici”.

Prema zvaničnoj statistici, godišnja prosečna potrošnja, po članu domaćinstva, 2006. iznosila je 101,5 kilograma hleba i peciva zajedno, dok je 2019. bila 66,7 kilograma. Podaci su dobijeni na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva u Srbiji.

– Svedoci smo da je posle žetve pšenice roda 2020. došlo do velikog pada tražnje na tržištu brašna, kako na domaćem, tako i na stranom. Uzroci su kratkoročni, ali naslućuje se i dugoročno izražen trend gubitka dela oba tržišta – ističu u „Žitouniji”.

Napominju da neke od osnovnih razloga treba potražiti u broju mlinova i pekara u Srbiji. Iako se broj aktivnih mlinova u Srbiji smanjuje (od 2010. do 2014. na tržištu brašna bilo je aktivno 318 subjekata, velikom većinom mlinova), i dalje se konstatuje da u Srbiji postoji preveliki broj mlinova odnosno mlinskih kapaciteta.

Prema analizi„Žitounije”. u Srbiji se godišnje proizvede oko 800.000 tona brašna za ljudsku upotrebu. Za proizvodnju hleba potroši se oko 335.000 tona, dok pekari za izradu peciva utroše oko 51.000 tona brašna. Domaćinstva upotrebe 158.000 tona, proizvođači testenine 27.000, a konditorska industrija kupi 62.000 tona brašna.

– Potrošnja brašna za hleb je u stalnom padu, što je posledica više faktora. Pecivo smo isključili, jer je tu zabeležen blagi rast – kažu u tom udruženju. Njihovi podaci, zasnovani na statistici, pokazuju da je potrošnja hleba u Srbiji, po stanovniku, za 13 godina smanjena za oko 33 odsto. Sa 91,5 na 60,4 kilograma – od 2006. do 2018. godine.

– U tom periodu potrošnja brašna za proizvodnju hleba pala je oko 125.000 tona – ističu u „Žitouniji”. Ipak, napominju da na pad udela brašna za proizvodnju vekni, osim već pomenutog pada potrošnje po stanovniku, utiče i manji ukupan broj stanovnika.

Inače, na stanje u mlinarskom sektoru utiče i pad izvoza brašna, uglavnom u države bivše Jugoslavije.

Interesantno je napomenuti, dodaju, da Srbija i to posebno region Vojvodine na neki način sve više postaje i sirovinsko područje država koje smatramo nerazvijenijim od nas (BiH, Severna Makedonija..).

– Tako smo u prva četiri meseca ekonomske 2020/21. godine u Severnu Makedoniju izvezli 31.458 tona pšenice a svega 13.192 tone brašna, a u BiH 21.786 tona pšenice i 11.475 tona brašna. Na Kosovu je prodato  25.136 tona pšenice i samo 1.767 tona brašna – napominju u Udruženju „Žitounija”.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lili Vu
HaHaHa.... koji HLEB ? Ovaj beli sundjer koji se prodaje sirom Srbije ? Ko normalan bi to pa nazvao HLEBOM ?
čekaj, čekaj..
a bila je jednom i informacija da se u srbiji dosta kupuje hleb i pecivo stranog porekla, posredstvom trgovinskih lanaca koji to uvoze.. Inače računica iz jedog komentara, da jedemo oko 200g hleba dnevno - pa, nije to preterano; dva obroka sa po dva parčeta hleba..
Muradin Rebronja
Najsiromašnije zemlje jedu najviše hleba. Na hlebu od integralne pšenice može da se živi dugo jer sadrži skrobne ugljene hidrate i vlakna koja čiste creva. Rafinisano brašno nije zdravo jer ne sadrži vlakna. U Aziji je to pirinač od koga može da se živi. U nekim zemljama je to krompir. Sve skrobni ugljeni hidrati. Ali, u idealno zdravom obroku, skrobni ugljeni hidrati treba da učestvuju sa 10%. Najviše, 60% složeni ugljeni hidrati, (voće, povrće i salate). 15% proteini (meso...) i 15% masnoće.
Киза
Можда зато што се из године у годину бројчано смањујемо?! Или зато што се повећао број старих, а смањио број радно способних (побегли преко)? А можда и зато што су цене свега (па и 'леба) нереално високе, а плате и пензије (реално) све мање па не остане ни "за 'леба"! Само кажем...
Milomir
Zbog toga se i mere stvari "po glavi stanovnika", da merenje ne bi zavisilo od toga da li se ukupan broj smanjuje, uvecava, stari, podmladjuje se, itd. I da bi se time izbegla proizvoljna tumacenja brojeva, kao u Vasem primeru.
Vanja
Imamo i varijante da se sve vise uvoze zamrznute vekne hleba koje se kod nas samo ispeku i gotovo. Samim tim se ovde manje hleba proizvede...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.