petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
DANAS JE SAVINDAN

Spomenik našem postojanju

Храм Светог Саве (Фото Д. Јевремовић)

Kada su 1895. godine, povodom tri veka od spaljivanja moštiju Svetog Save, mitropolit Mihailo i sto viđenijih Beograđana odlučili da se na Vračaru podigne obeležje koje će trajno sačuvati sećanje na taj događaj, nisu mogli ni da sanjaju da će dvanaest i po decenija kasnije velelepni hram još biti „u izgradnji”. Mada iznutra, gde su u toku završni radovi na uređenju enterijera najveće pravoslavne bogomolje u ovom delu sveta.

U današnjim prilikama bi kao svojevrsna rugalica delovao podatak da je te 1895. godine, za potrebe budućih neimara, izgrađena crkvica posvećena istom svecu, koju još koristi parohija, a da su radovi na njoj trajali samo – četrdeset sedam dana.

Kupole i mermer

Spolja, izgleda kao da je sve dovršeno, a nekad plamenocrvene kupole su uveliko presvučene zelenom patinom vremena, dok blistavobeli mermer, kojim je čitavo zdanje obloženo, sivi pod niskim oblacima što jezde nad Čuburom. Spokoj upotpunjuju razigrana deca na Vračarskom platou, u parku omeđenom hramom, Krušedolskom, Ulicom Bate Stojkovića, bulevarom za koji se više ne zna kako se zove i zdanjem Narodne biblioteke Srbije.

(Foto Stanko Kostić)

Suprotno ovom prizoru, u unutrašnjosti monumentalne građevine još vri – manje je dunđera, a mnogo više posetilaca. To odavno nije betonska pećina prošarana zracima svetla što dopiru kroz prozore u kupoli. Jer, na osam ravnih zidova što se od podnožja ustremljuju ka prstenu kupole, dotičući prostrane galerije, sjakte bifore, kako na starogrčkom nazivaju dvostruke prozore, i kameni reljefi koji prate noseće stubove ukrašavajući ove otvore na odmorištima nevidljivih stepeništa. Iznad i ispod bifora razaznaju se neki od ornamenata koji krase kapitele stubova galerije iznad zapadnog, glavnog ulaza, a koje je još pre rata izradio (naš) čuveni vajar Đuzepe Pino Grasi po skicama počivših profesora Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka.

Mnogo je tu kamena, još više utrošenog vremena, a najviše ljudskog truda.

– Da nije moderne tehnologije, za ovo što smo uradili bile bi nam potrebne decenije – objašnjavao je Nebojša Savović Nes, akademski vajar iz Gornjeg Milanovca, vođa ekipe kamenorezaca i klesara kojima je posao bio da grubo istesane mermerne blokove pretoče u čipkasti reljef koji krasi zidove hrama na površini većoj od hiljadu kvadratnih metara.

Nad tim kamenim reljefima su, kad su dovršili svoj posao, osvanuli mozaici s prizorima koji priliče pravoslavnoj crkvi, životopisom sveca kojem je hram posvećen, ali i sa žitijem Sebra, s istorijom, životom i događajima koji su mera našeg prisustva u ovom delu božje livade, kako je 1930. opisao patrijarh Varnava, postavljajući time uslove svim budućim učesnicima nadmetanja za arhitektonsko rešenje Svetosavskog hrama.

(Foto Stanko Kostić)

Trud više generacija

Arhitekta Dragomir Acović, negdašnji protomajstor, tvrdio je da gradnja ove svetinje nije trka s vremenom. Svetosavski hram nije spomenik ovom trenutku, već našem celokupnom trajanju. Često je podsećao da se katedrala Sagrada familija (Sveta porodica) u Barseloni gradi od vremena njenog projektanta Antonija Gaudija, polako i metodično, kako bi se, između ostalog, što vernije sačuvao njegov duh. Uostalom, i originalni projekat ovog zdanja proizvod je kompromisa dva autora: profesora Nestorovića i profesora Deroka. Onda, tu je i profesor Branko Pešić.

Za razumevanje monumentalnosti hrama dovoljno je spomenuti da bi u njegov oltarski prostor stala čitava Saborna crkva u Beogradu! Zapremina mu je čak 170.000 kubnih metara. Ili da mozaik, koji je postavljen iznad kamenih reljefa, prekriva površinu od 15.000 kvadratnih metara. Hektar i po. To je veličine njive zgodne za oranje, a ne oslikavanje.

Taj posao ne može da obavi jedna generacija.

Počivalište patrijarha

U vreme kada su radovi u kripti hrama bili u punom jeku, Njegova svetost patrijarh Pavle dopao je bolnice, a prognoze nisu bile optimističke. Znalo se da će kripta biti počivalište poglavara SPC, te da će prvi među njima biti naš patrijarh Pavle, pa su neimari deo hrama radili danonoćno. Ali, Njegova svetost patrijarh Pavle odbio je tu počast i oporučio da počiva u porti rakovičkog manastira, uz patrijarha Dimitrija, pa je zato prvi žitelj kripte njegov naslednik, pokojni patrijarh Irinej.

(Foto Stanko Kostić)

Sudbina kripta

Prema prvom projektu, kripta hrama trebalo je da bude na dubini od 17 metara, ali naknadno je utvrđeno da konfiguracija i sastav tla to nikako ne dopuštaju, pa je „samo” 9 metara pod zemljom. Ali, za priču o izgradnji hrama važna je još jedna nesvakidašnja „kripta”, što valja objasniti.

Profesor Aleksandar Deroko je tek u svojoj memoarskoj pripoveci „Mi dole, po podrumima”, koja se docnije našla u njegovoj knjizi bestseleru „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom”, otkrio kako su projekti ostali sačuvani tokom Drugog svetskog rata. On je sa suprugom Ivankom Pavlović stanovao na Topličinom vencu, i u opravdanom strahu od neprijateljskih i savezničkih bombardovanja, u bašti iza kuće zakopao je metalne cevi u koje je umetnuo svitke projekta Svetosavskog hrama.

Komеntari5
f6746
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dalibor
Bilo bi pošteno da se u Beograd i Titu odužimo jednim lepim i velebnim spomenikom. Čovek je to naprosto zaslužio. Tito je proslavio Beograd više nego svi Srbi pre i posle njega.
Дан
Није речено да је храм фактички копија Свете Софије у Цариграду и да је и слика Богородице по оригиналу склоњеном из Свете Софије (сада је у Атини). ! Занима ме колике су димензије у односу на Свету Софију која је матрица и за све хришћанске цркве а скоро 1000 година је била и највећа на свету?
Rada Novi Sad
Dostojanstveno,lepo,na ponos svih nas. Verni i dobri ljudi se borili i izborili sa svim nedaćama kojih je kod nas u izobilju.Zahvalnost svima,kako onima koji su nas napustili,tako i živima,za sva vremena.Hram je izuzetan,poseban,naš...Za sva vremena da bude ponos svih Srba. Moji pokojni roditelji,kao priložnici izgradnje Hrama,imaju Zahvalnice koje ke potpisao Patrijarh German...
Radomir
Devet vekoba je dovoljno vremena da se precizno odmeri da su Nemanjiči najznačajni za Srbiju i njen opstanak.
Топлица
Текст достојан нашег величанстваног Храма ! У опасним временима успесмо да га подигнемо, и уз помоћ браће са Истока lepo уредимо, а сад треба да се у њему огледамо, пред опасностима што су нам судбина више него другима - сплоћујемо и уздижемо се како би га били достојни на веки !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.