četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 28.01.2021. u 20:15 D. Aleksić, D. Mučibabić

Pristupni putevi Prokopu državni prioritet

Ove saobraćajnice neophodne su da bi železnička stanica bila potpuno funkcionalna i njen budući, takozvani donji plato bio povezan sa ostatkom grada
Будући изглед станице „Београд центар”

Buduće saobraćajnice koje će sa niškim auto-putem povezati stanicu „Beograd centar” i komercijalne objekte na njoj uvršćene su na listu kapitalnih prioritetnih državnih projekata za 2021. To je obznanio Siniša Mali, ministar finansija poslednjeg dana javnog uvida u Urbanistički projekat za Prokop, a preneo je Tanjug.

– Neki od njih definisani su kao projekti od nacionalnog značaja. Za kapitalne investicije predviđeno je ulaganje 330 milijardi dinara iz budžeta za 2021, odnosno 5,5 odsto bruto društvenog proizvoda – ukazao je Mali na sednici Komisije za kapitalne investicije.

U praksi to znači da pristupne veze prekoputa Hitne pomoći, čiju gradnju grad najavljuje i odlaže godinama i to pre svega zbog nezavršene eksproprijacije, sada postaju jedan od glavnih zadataka za republiku. Ove saobraćajnice neophodne su da bi stanica Prokop bila potpuno funkcionalna i da bi njen budući, takozvani donji plato bio povezan sa ostatkom grada.

– Za sve javne saobraćajne površine po planu za Prokop podneti su zahtevi katastru za deobu i formiranje građevinskih parcela. Za manji deo budućih pristupnih saobraćajnica formirane su građevinske parcele i može da počne rešavanje imovinskopravnih odnosa. Kada ono bude pri kraju, može da počne projektovanje pristupnih puteva sa donje strane Prokopa – ukazuju za naš list u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Da je i sam projekat završetka sadržaja na Prokopu konačno stigao na listu prioriteta države, svedoče i koraci u poslednjih godinu i po dana. U leto 2019. država je pozvala investitore da pošalju neobavezujuće ponude za partnerstvo sa državom za gradnju stanične zgrade u „Beograd centru” i poslovno-komercijalnih sadržaja. Na taj poziv, kako smo prvi i pisali, javila se samo kompanija „Rejlvej siti Beograd” čiji je jedan od vlasnika domaći investitor Branislav Grujić. Sa tom kompanijom zaključen je i okvirni ugovor čiji nacrt je vlada usvojila prošlog proleća, a koji je između ostalog predvideo ispitivanje stanja nadzemne ploče na Prokopu od čijih rezultata je i zavisio eventualni nastavak saradnje. Javnost je za okvirni ugovor – koji predviđa da Republika Srbija ulaže zemljište i omogućava gradnju na delom izgrađenim objektima i parcelama koje su u vlasništvu države, dok investitor pribavlja svu dokumentaciju za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira podizanje zgrade železničke stanice, parkinga i poslovno-komercijalnih sadržaja – saznala tek pre desetak dana kada je Urbanistički projekat za tu izgradnju izložen na javni uvid.

Da ploča nije u najboljem stanju, da su na njoj potrebne značajne intervencije, ali da će svakako graditi u „Beograd centru”, za naš list nedavno su potvrdili u kompaniji „Rejlvej siti Beograd”, a plan je da u toku ove jeseni počne izgradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga i da ta faza bude okončana do kraja 2022. Posle ove vesti oglasili su se Transparentnost Srbija i Koalicija za nadzor javnih finansija tvrdeći da je Republička direkcija za imovinu nezakonito odabrala privatnog partnera za zajedničku izgradnju na Prokopu zahtevajući od Vlade Srbije da hitno učini javno dostupnim svu dokumentaciju, kao i ugovor sa preduzećem „Rejlvej siti”. Prema njihovoj oceni, ugovor nesumnjivo predstavlja javno-privatno partnerstvo (JPP) pa je u skladu sa Zakonom o JPP-u i koncesijama iz 2011. morao biti sproveden drugačiji postupak.

– Po zakonu, projekat je trebalo da prvo odobri Komisija za javno-privatna partnerstva, a zatim je morao da se sprovede postupak nabavke, gde bi kriterijumi za odabir partnera bili precizno određeni, u kojem bi postojala zaštita prava ponuđača, što ovde nije bio slučaj. Pored toga, takav postupak bi garantovao i javnost ključnih informacija o sprovedenom postupku, obavezama privatnog partnera i ulaganjima države, koja sada nije obezbeđena – navedeno je u saopštenju Transparentnosti Srbija i Koalicije za nadzor javnih finansija.

Prvi poziv bez uspeha

Republička direkcija za imovinu je i u leto 2016. uputila poziv zainteresovanim investitorima za gradnju stanične zgrade i drugih sadržaja na Prokopu. Kako su ubrzo posle objavljivanja tog poziva u kabinetu tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog naveli za naš list, zainteresovano je bilo više investitora među kojima su bili i danski i holandski. Ipak, konkretniji koraci nisu učinjeni. Prema tada nezvaničnim informacijama, postizanje dogovora sa investitorima oko gradnje stanične zgrade i komercijalnih sadržaja na ploči kočio je status same ploče. Kako su navodili upućeni, ona se nije vodila kao klasično građevinsko zemljište. Kao potencijalni investitor za gradnju sadržaja na ploči Prokopa ranije se u gradu nezvanično pominjao i MPC Petra Matića.U leto 2017. završen deo pristupnih veza

Gradnja prvog dela pristupnih veza do Prokopa, onih iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, završena je u junu 2017. i za taj posao bio je zadužen „Štrabag”. Njegovi radnici koji su na teren kod Prokopa izašli krajem avgusta 2016. uredili su saobraćajnicu sa po dve kolovozne trake za svaki smer, pešačko-biciklističke staze sa zaštitnim ogradama, parking, autobusko stajalište. Pošto stanicu okružuje brdovit teren, majstori su imali zadatak da podignu potporne zidove i mostovsku konstrukciju, a uređene su i zelene površine i razdelna ostrva. Za razliku od drugih projekata u gradu, ovaj je okončan gotovo u roku.

Komеntari3
f56d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Српски језик
Свиђа ми се натпис! Само тако наставите.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто је главни задатак (за Државу, а не за републику. Одвикавајте се од комунистичке терминологије)? Ја сам долазио и долазићу у Београд и без "Прокопа" и БАШ МЕ БРИГА за "Прокоп"! Толико развлачите с тим "Прокопом", да верујем, да су се и Београђани навикли да буду можда једина престоница без железнице. Прво сте уништили железницу небригом, а сада сте уклонили и станицу и људи се сналазе, ко како уме.
veselnik
Energoprojekt je izgradio PRVU FAZU Prokopa, prema uradjenom i odobrenom projektu za Investitora (grad ili ?) i planirana je izgradnja poslovnog centra NA PLOCI! Gde je taj kompletan idejni projekat celog kompleksa? Otkud je sada PLOCA objekta "gradjevinsko zemljiste"? Ko je BIO vlasnik cele izgradjene povrsine i zasto se sve to zataskava i razvodnjava i ispod zita predaje privatnicima?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja