Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Privredni pad SAD 3,5 posto prošle godine, najveći od 1946

(Фото EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS / POOL)

Sjedinjene Države su u 2020. zabeležile privredni pad po godišnjoj stopi od 3,5 posto, najveći od Drugog svetskog rata, zbog razornog uticaja pandemije kovid-19 u uslužnim delatnostima, kao što su ugostiteljstvo i avio-saovraćaj.

Privreda SAD-a je, međutim, poslednji kvartal 2020. zaključila s rastom od 4,0 procenta međugodišnje, prema današnjoj fleš proceni američkog Ministarstva privrede, prenosi Tanjug.

Američka ekonomija je ušla u recesiju u februaru prošle godine, mesec dana pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila zaraznu bolest kovid-19 pandemijom, nakon čega je bruto domaći proizvod pao za rekordnih 31,4 posto u drugom tromesečju, da bi se u naredna tri meseca oporavio za 33,4 procenta.

U poslednjem lanjskom tromesečju najveći pozitivan doprinos BDP-u dali su rast izvoza, nerezidencijalna fiksna ulaganja, potrošnja stanovništva, stambene investicije i povećanje zaliha, dok je negativan uticaj imao pad državne potrošnje na saveznom, kao i na nivou pojedinačnih država i lokalnih samouprava.

Rashodi za ličnu potrošnju, koji čine 68 posto ukupne američke ekonomske aktivnosti, porasli su u četvrtom kvartalu za 2,5 odsto.

Bruto privatne domaće investicije su skočile za 25,3 procenta, dok su državna potrošnja i javne investicije opale za 1,2 posto.

Analitičari predviđaju snažan oporavak aktivnosti kasnije tokom 2021. godine, nakon što vakcine protiv korone budu šire distribuirane i kada se ekonomija vrati u relativno normalno stanje.

„Za ekonomiju sada nije ništa važnije nego da se ljudi vakcinišu. Ima dobrih pokazatelja koji će podupreti jačanje ekonomije u drugoj polovini ove godine”, rekao je u sredu predsednik Federalnih rezervi Džerom Paule, napominjući ipak da postoje „znatni rizici” u pogledu ove prognozu koji zavise od razvoja situacije s virusom.

FED je na juče završenoj dvodnevnoj sednici zadržao ključne kamatne stope na nepromenjenom nivou, i ostao pri odluci o kupovini obveznica u vrednosti od najmanje 120 milijardi dolara mesečno.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.