Boravak u svemiru narušava zdravlje

U vreme kada se ozbiljno razmišlja i radi na istraživanju dubokog svemira, veoma je važno razumeti kako će na astronaute koji budu krenuli na daleke misije uticati nedostatak gravitacije i visoka radijacija.

NASA je još 2019. godine sprovela ogled u kojem je astronaut Skot Keli proveo gotovo godinu dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici, dok je na Zemlji ostao njegov identični brat blizanac.

Naučnici su godinama skupljali obimne podatke. Objavljeno je 30 studija na tu temu u kojima je više od 200 naučnika širom sveta prikazalo svoje viđenje o rizicima po zdravlje koji vrebaju astronaute tokom boravka u svemiru, preneo je Si-En-En.

U istraživanju je zabeleženo šest glavnih molekularnih promena koje mogu bitno da utiču na zdravlje astronauta. Razumevanje ovih promena je bitno za uspešnu organizaciju novih misija ka Mesecu i Marsu.

Šest molekularnih promena do kojih dolazi uključuju oštećenja DNK, oksidativni stres, promene dužine telomera, promene mikrobioma u organizmu kao i mitohondrijska disfunkcija i promene regulacije gena.

Do oksidativnog stresa dolazi kada slobodni radikali u organizmu preplave antioksidanse u ćeliji. Utvrđeno je da je ovaj tip promene u direktnoj vezi i sa drugim promenama molekula u organizmu. One nisu dobre i značajno utiču na zdravlje tokom boravka u svemiru ali i kasnije, kada se vrate na Zemlju. Naučnici su posmatrali kakav je uticaj ovih promena na kardiovaskularni sistem, centralni nervni sistem, na mišićno-skeletni sistem, ali i na imuni i gastrointestinalni sistem. Bitan uticaj imale su i na vid astronauta.

Utvrđeno je da je bitna posledica boravka van naše planete i povećan rizik za dobijanje raka.

U jednom od novijih istraživanja utvrđeno je da dolazi do klonske hematopoeze, odnosno, dolazi do brzog širenja mutiranih ćelija koje nose rizik za nastajanje kardiovaskularnih problema, limfoma i leukemije.

Klonska hematopoeza utvrđena je u krvi astronauta i do 20 godina ranije nego kada se inače može pojaviti (uglavnom se javlja kod sedamdesetogodišnjaka).

Najduža misija boravka van Zemlje trajala je svega godinu dana. Za let do Marsa biće potrebno oko pet godina. Iz tog razloga veoma je bitno utvrditi kako se može očuvati zdravlje astronauta tokom dugih misija, jer od toga zavisi dalji prodor u svemir.

Telomeri štite hromozome, izgledaju kao kapice koje se nalaze na njegovim krajevima i skraćuju se kako čovek stari.

Tokom proučavanja blizanaca, utvrđeno je da su se telomeri u belim krvnim zrncima Skota Kelija produžili tokom boravka u svemiru, ali  su se vratili na normalu kada se vratio nazad.

U drugom istraživanju uzorci krvi deset astronauta uzeti su pre i posle leta i upoređeni sa uzorcima blizanaca. Astronauti su bili zaštićeni od svemirske radijacije tokom šet meseci boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici koja lebdi u niskoj orbiti. Ipak, utvrđeno je da je njihov de-en-ka pretrpeo izvesnu štetu. Telomeri su im se izdužili tokom boravka u svemiru, povratkom na zemlju su se smanjili, ali su postali kraći nego pre leta u svemir. Ovo su veoma bitna zapažanja na kojima će se zasnivati buduća istraživanja, jer se danas definitivno zna da ljudski organizam u svemiru trpi velike i gotovo trajne posledice.