Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Pobediti sebe

Borba između dva dela ličnosti koja se nalaze u unutrašnjem konfliktu deo je svakodnevnog življenja, ali ako se on tiče nekog veoma važnog životnog pitanja i ako traje suviše dugo, može postati patološki
(Срђан Печеничић)

Često ljudi koji razmišljaju o sebi ili o nekoj drugoj osobi doživljavaju ljudsko biće kao jednu celinu koja se uvek ponaša dosledno. U stvarnosti su ljudska bića mnogo kompleksnija. To se najbolje vidi kada dođe do neke vrste „unutrašnje borbe”, kada se osoba „bori sama sa sobom”.

U ovakvim situacijama moramo se zapitati ko se bori s kim, to jest protiv koga. Borba sa sobom je zapravo borba između dva dela ličnosti koja se nalaze u unutrašnjem konfliktu. Bilo da jedan deo nešto želi, a drugi je protiv toga, bilo da dva dela žele različite stvari, reč je o unutrašnjoj dinamici koja se često pojavljuje u životu.

Smetnja u sistemu

Unutrašnji konflikt nije sam po sebi patološko stanje, već je deo svakodnevnog življenja. On može postati patološki ako se tiče nekog veoma važnog životnog pitanja i ako traje suviše dugo. Iz ovih dugotrajnih, patoloških konflikata može se razviti neki drugi oblik psihopatologije. Međutim, obični unutrašnji konflikti su deo onoga što je Frojd nazvao „psihopatologija svakodnevnog života”. Oni nemaju moć da razviju neku patologiju, ali pojedincu mogu zagorčati život.

Danas na ljudsku psihu gledamo kao na sistem čiji je jedan deo u nesvesnom i koji nam zbog toga nije poznat. Kada bismo reč „sistem” preveli s grčkog, dobili bismo reči „sastav” ili „sustav”. Prema tome, sistem je skup određenih delova koji su stavljeni u jednu celinu u kojoj skladno obavljaju svoje funkcije. Pojava unutrašnjeg konflikta unutar sistema značajno ometa rad sistema, tako da ljudi koji proživljavaju unutrašnje konflikte sami procenjuju da ne funkcionišu najbolje. Unutrašnji konflikt je smetnja i zato je potrebno ukloniti ga na neki način.

Mnogi ljudi na unutrašnji konflikt gledaju kao na borbu dobra i zla, to jest na borbu dobrog i razumnog dela svoje ličnosti i onog drugog, lošeg i nerazumnog dela. Taj drugi deo može se odnositi na impulsivnu reakciju; neželjenu emociju; neprihvatljivu želju; lošu naviku; neku zavisnost; pesimistične misli itd.

U toj borbi cilj je da dobar i razuman deo prevlada onaj drugi, nerazumni i loš. Iako je nekada sasvim ispravno obuzdati sebe, problem s kojim se suočavaju ljudi u ovoj unutrašnjoj borbi je da je loš i iracionalan deo osobe često veoma snažan, napunjen energijom. Njegova energija obično dolazi od neke iracionalne emocije, želje ili motiva. Poznato je da iracionalno razmišljanje i zamišljanje proizvodi mnogo više snažnih emocija, nego što proizvodi razumno razmišljanje.

Posledica svega toga je da mnogi doživljavaju svoj unutrašnji konflikt kao borbu racionalnog i emotivnog u sebi, pri čemu doživljavaju da emotivno ima veću snagu. Ova podela je pogrešna jer pored iracionalnih postoje i racionalne emocije, kada, na primer, osoba oseća ono što treba, kada treba, prema kome treba.

Da bismo bolje razumeli načine razrešavanja unutrašnjeg konflikta uzmimo primer udate žene, majke dvoje dece, koja voli svog muža i svoju porodicu, ali koja je primetila da se zaljubila u kolegu na poslu. Ona je svoju zaljubljenost doživela kao neželjeno stanje, kao pretnju svom izgrađenom načinu života. U pokušaju da potisne i „pobedi” svoju zaljubljenost, ona je otvorila razne dileme u sebi. Posledica je da se nekoliko godina borila sa svojom zaljubljenošću, a da je rezultat te borbe bio promenjiv.

Dogovor sa sobom

Drugi model rešavanja unutrašnjih konflikata, a koji nije unutrašnja borba, polazi od toga da i onaj drugi, neželjeni deo, u gornjem slučaju zaljubljenost, ima neku svoju unutrašnju logiku i svrhu, možda i dobru nameru. U drugom, sličnom primeru, gospođa je krenula da istražuje zašto se uopšte pojavila zaljubljenost i zapitala se koju njenu unutrašnju potrebu zadovoljava ta zaljubljenost. Odgovor do kojeg je došla jeste da joj je život postao dosadan, da se sveo na rutinu, da odavno nije osetila strast, da nema dovoljno zabave. Umesto da se bori sa svojom zaljubljenošću, ona se odlučila da popravi svoj bračni život, da počne da brine o svojoj potrebi za zabavom, da se podseti na ono što zapravo želi u životu. Ne samo da je njoj bilo bolje, već i članovima njene porodice.

Umesto modela „borbe sa sobom” nekada je mnogo bolje primeniti model „dogovaranja sa sobom” uz istraživanje dubljih razloga za pojavu onog „lošeg” dela sebe. Unutrašnji konflikt jeste odličan uvod za takozvani rad na sebi.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mama
Naslov teksta je “pobediti sebe”, zaljubljenost udate zene je samo primer ali ocigledno ste se svi u tome pronasli sto govori vise o vama nego o tesktu. Zreli ljudi koriste model “dogovaranja sa sobom”, svako dublje preispitivanje sebe i svojih postupaka dovodi do zdravog resenja konflikta. Sto se brakova u Srbiji tice, srz problema je veoma cesto u pogresnim razlozima za ulazak u isti, posle se svi kao iznenadjuju sto nema ljubavi, postovanja a realno nema ih od samog pocetka.
Jasna Živković
Mene zanima šta ćemo ako je obrnuto, ako je žena ta koja je slobodna,a muškarac je u braku i zaljubljenost je obostrana. G din istražuje zašto se uopšte pojavila zaljubljenost i pita se koju njenu unutrašnju potrebu zadovoljava ta zaljubljenost. Odgovor je da život postao dosadan, da se sveo na rutinu, da odavno nije osetio strast, da nema dovoljno zabave. Umesto borbe sa svojom zaljubljenošću, on se odlučuje da popravi svoj brak. Šta ćemo onda sa zaljubljenošću, koja se javila kod dvoje?
Kaja
Nisam sigurna da li ste vi sad razocarani sto je muskarac ipak izabrao brak?....i jos nesto..nije sigurno bio zaljubljen....znam.
Dane
Dobro pitanje. Upravo u toj situaciji sam.
stvar jake bioloske potrebe
Svi iz zivotnog iskustva znamo da ima i zena i muskaraca sa veoma velikim seksualnim potrebama. Nikakve obaveze ne mogu ih spreciti da nonstop nalaze partnere za seks. Cesto se to nastavlja i u poznim godinama kad to ponekad dovodi i do komicnih situacija. Niti njih nesto brine niti imaju unutrasnji konflikt. Zive pravo i zdravo ne brinuci za one oko sebe koje su svojim aktivnostima povredili.
nastavak
Ako zena ima vise vremena, ako ima takva interesovanja, ona ce se mozda ali zaista u malom broju upustiti u neku ljub. aferu. To bas i NEma mnogo veze sa "podvojenom" licnoscu. Ima dosta veze sa biologijom, licnoscu, ali i materjalnim stanjem. Zene koje imaju mogucnosti, mozda imaju i ljubavnike..mozda. Rogonje moraju da cute i da se prave Tose zbog dece. Ali neverstva zena u kasnijim godinama su u manjem broju nego sto je to slucaj sa muskarcima. Mislim da to NEma veze sa podvojenom licnoscu.
MP 1
Meni je ovo izvinite smesno..a i neozbiljno. Ali hajde ovako, kao zena u godinama koja znam mnogo zivotnih prica. U Srbiji su ceste veze van brakova, cesti su i razvodi. Meni je to cudno jer razvod NIJE lak a posebno je traumatican za decu koja rastu. Ali hajde o nama zenama. Postoje zene kojima je potrebno vise muskaraca i one se upustaju u veze van braka. U proseku zene koje rade, imaju muza i dvoje dece ne stizu da se bave same sa sobom sem ako neko a obicno to bude ili majka ili svekrva ne

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.